Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кад посади како цвеће, За дан, за два, па увену; А тичицу кад одрани, Одма јадну и сарани. 70. За мајчицом, још кâ дете, И за оцем проли сузе. Тад ме друга срећа срете, Али судба и њу узе.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио. А деду памти само по једном. Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром,