Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
и вране, ноћевајући на месечини, крај жара, на коњу једући, будећи добошара, с Лима и Увца на Повлен и на Маљен, кроз пошту срушену, кроз млин до темеља спаљен, свакој пијаци, свакој цркви, свакој кући, одсечену главу
У свакој дупљи излего се снег, сва огњишта је погасио снег, кључ и катанац: снег, Повлен, Маљен, Сувобор, све побелело, у кревету се будим ко у снегу, као да сам у неком другом вилајету!