Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Даље не може нико! — рече Лазар. — Скачем стопу више! — викну Станко Алексић. — Мањ ти? — повика момчадија. Лазару писнуше оба ува. — Да видимо! — викнуше девојке. Станко приђе и стаде на мету.
Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно. Преврните листове светске историје, па им нећете наћи равних, мањ ако узмете митологију. Чак су и некаквим друкчијим језиком говорили. Свака је њихова реч — пословица.
Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!... И она мора бити Лазарева, мањ да умре!... — Док Станко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде.
Ништа га не изненади тај напад. Он опет мирно одговори: — Нисам. — Јеси! — Нисам. — Јеси, кад ја велим! — Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима. Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!...
Шта ће да му кажу комшије, па Иван?... А овамо... мора ићи!... У Турчина шале нема. Што заповеди — мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш ђавола. Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд. Онда викну брата и жену.
— Баш сам будала! — рече он. — Ево ми коњских стопа! Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!... Па се упути лагано... Иза оног шушњара гледао је Лазара...
Ако је ико пао у клопку, то су они!... Па се окрете и погледа ону двојицу: — Страже су јаке. Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави... Ако сте уморни — одморите се... Сутра... други дан, друга и новака!
Све је ћутало. Заврзан се окрете И смотри Деву, наслоњена на зид од шанца. — Мањ Дева да иде, други нико неће!... — А што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене?...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ишло се к њему као на ћабу, чак је и владика слао питање на свештенство. — Хех, мањ ако се у праведнике зачислио овај комшијин рођак, Сава, стари лички хајдук — подругну се Лазо.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Па шта ћеш јести, кад немаш уза се ништа? Мањ ако знаш гдје механу. — А, јок то! Него се ти не брини, већ ако си гладан, онда да ми чиниш друштво рече и рашири
— Мањ траву да пасемо! — подсмјену се онај. — Ја немам ништа, а и ти уколико видим. — Не брини се ништа, него делај сједи ов
Гледај само! — рече путник, па забоде штап у земљу. Наједанпут се око њих створи град да нигдје не можеш изаћи, мањ да излетиш. Царев се слуга зорли уплаши, па додирну град да види да ли је заиста или само сан.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
42. Ови двори паунови, А пенџери ђинђерови, Ту ми седи младо момче Накићено, наређено, Мањ што није ожењено. Жените га, не држ’те га, Да га брада не превари, Да му мома не забави. ИВАЊСКЕ ПЕСМЕ 43.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Али Љубиша — не знам. Мањ ако није држао, да, као »исписник« Ђокићев, има једнака права с њим. Па ипак је, и у том погледу, морао дати првенство
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Знам ја добро у које ћу куће поћи и у којој је кући жена господар, па ћемо видети. Кад је инат, умем и ја! ДАНИЦА: Мањ ако то не помогне! ПАВКА (крсти се): Ју, ју, ју! Е, јеси чула, ти си пустила језик као права опозиција.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Деде, сети се, сети, дроњо дроњави! — М... М... мањ ако није што... што... што сам... тражио превод за му... му... музику.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Колашинац спустио на земљу мањ којим је набијао обруч, па му се отворено окренуо: — Знам то, ага. Али немој да се љутиш.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Сви ТУРЦИ: Евала твојој мудрости! ЋЕРИМ: Момци ће његови за њом у потјеру, а ми ћемо га сама у очајању напасти... Мањ да га не бије олово, те да остане!... ДРУГИ ТУРЧИН: Имам једно златно пуце на јелеку, у арнаутку ћу га сабити...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Био је слободоуман. У цркву није никад ишао, а нама се стално подсмевао кад се прекрстимо. „Мањ то ако вам не помогне!“ — и подругљиво би кашљуцнуо. Тога дана дошао је да ми поднесе неко требовање на потпис.
Сви смо били прилегли. Куршуми су прштали над нама. Док ти мој Андрија клече, и поче да се крсти. — Учо, мањ то ако ти не помогне! — добаци му један четник, студент. — Полажем оружје...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
) Је л’ добар глас?... Шта носиш? Реци! Жалост ме неће ожалостити, А радошћу ме не мо’ш убити; Мањ да овако почнеш: „Госпођо! С колевком твојом, са Венецијом, Океана се бурни валови У своме гневу бесно играју...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Покрао се он сва та акта, и сад: нема акта, нема ни кривице. Не може му министар ништа, мањ да га истера из службе. Али и да га истера, мислиш мари он? Скрцкао је тај парицу, па му се може и без службе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Код нас кажу да мећава силази с планине; а овде, не знам откуда долази. Мањ да је и она кренула са салаша. Овде све долази са салашева. Сутрадан, рано изјутра, дошао је гост.
” искриви усне подругљиво. „Још држе аласи, док држе!... Требала сам се удати... Сад... мањ ора' овај ако ће ме узети. Једини рентијер за мене... Ух, ала сам сама!... бар да је неки комшилук...