Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
МИЛОШ и ДИВОЊА Тако био један човјек па имао сина Милоша, једног вола Дивоњу и жену. Али ова жена била је Милошу маћија, па га је мрзела, да га није могла очима гледати, а често пута није му дала ни јести.
Дивоња га погледа, па га запита шта му је и зашто плаче. Сад му Милош рече: — Ево има већ два дана како ми моја маћија не даде ни крушне мрвице да поијем, па сам тако огладнио да сам готов умријети!
И тако се Милош хранио из Дивоњина рога неки осам дана. Чуди се маћија како Милош живи кад код куће не добија јести, па помисли, можда му комшије дају, те ће она на њега пазити.
Кад је то маћија видјела, намисли и она да куша онога јела и пића из рога, јер је судила да то мора бити јако добро, пошто се на Милошу
главу да се ниси освртао, јер је јарац гадан, пак му нећеш моћи утећи; а онда ако утечеш, иди кући па види шта ти ради маћија. Сјутрадан они се најприје лијепо опросте, и онда оду на Драги Камен: кад они тамо, али стара јарчекања чека већ.
Тај дечко ишао је за говедима. Кад би год догнао говеда кући маћија би одмах рекла свом човјеку, а јадном и бенастом оцу дечакову: — Хајде, човјече, да једемо.
Немој од мене крити, кад ја све знам. Мој синко, ти плачеш зато што си гладан; твоја зла маћија не да ти јести, јер хоће да те шундра; али не бој се, неће јој то поћи за руком, јер, помоћу божјом, свакоме злу може
Он онда брже у кућу па за сто; затече још доста јела и сит се наруча. Ишло је то тако неколико дана. Но његова маћија, чудећи се томе, мислила је како је то да дечко тако брзо повеже говеда, те ће једног дана припазити шта он ради с
Пред ручано доба, прије него ће дечко догнати говеда, сакрије се маћија на тако мјесто одакле ће моћи све чути и видјети.
Сјутрадан украде маћија ону шибљику, те је спали, а дечко кад догна говеда, тражи шибљику, али ње нема тамо гдје ју је он обично остављао, те
Док он повеза говеда, маћија и отац појели сав ручак, те он опет гладуј. Други дан, кад је дечко одагнао говеда у поље, сједе опет онако гладан на
Он јој сад каже како му је маћија украла ону шибљику, те како сад опет мора сам говеда везивати, а док он говеда повеже, они поједу све јело, те сад
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч. А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Живот ће проћи ко тренутне пене, Маћија некад а некада мати, Напречац ће, у напону, да свене, И шта је старост никад нећу знати.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
34. МАЋЕХА И ПАСТОРКА. Била једна девојка која је имала маћију, па маћија на њу мрзила да је очима не види за то што је она била лепша од маћијине кћери коју је довела.
” Он сиромах | пристане на то и рекне јој. „Барем спреми јој што на пут, да не умре први дан у шуми од глади.” Маћија јој умеси погачу, па сутрадан како сване, заведе је отац далеко у шуму, па се украде од ње и врати се кући.
” Она му стане приповедати да она о њему и његовој кући ништа није знала, већ да је маћија отерала, и све редом искаже како је било.
Кад он све чује, ражали му се здраво, па јој рече: „Маћија је на тебе мрзила, а Бог те милује; ја хоћу да те узмем; хоћеш ли поћи за мене?” „Хоћу” рекне она.
Отац јој није био код куће, већ маћија која кад је види, уплаши се да није пасторка дошла да јој се освети, и потрчи пред њу говорећи: „Видиш, ја сам те на
Здраво јој жао буде што оца није нашла код куће, али полазећи даде и маћији доста новаца. Маћија за њом претећи песницом рекне: „Чекај несрећо! не ћеш ти сама тако ићи, одмах сутра и моја ће кћи.
Деца изишавши на пут отиду кући. Девојчица како опази маћију и оца, бризне плакати, а маћија како види да јој место суза бисер из очију иде, рашири руке, па је стане грлити и љубити: „Благо мени кад си ми дошла!
| А где си ми тако била?” девојчица кад стане приповедати, а из уста све златна ружа. Онда се маћија још већма зачуди, па је запита: „Где си таку благодет на себе добила?
” девојчица јој каже како су у планини ту и ту нашли жену на извору па је жена благословила. Онда маћија запита: „А јели та жена још тамо? да и ја своју ћер к њој пошљем да добије ту благодет.
да и ја своју ћер к њој пошљем да добије ту благодет.” Девојчица јој одговори да је иза њих онде остала. И тако маћија стане говорити својој кћери да иде онамо, а она се затезала и супротила, еле најпосле мати је којекако намоли и она
36. КАКО СУ РАДИЛЕ ОНАКО СУ И ПРОШЛЕ. Била једна девојка па имала маћију, и маћија имала кћер што је довела, па мрзила на пасторку, тукла је и грдила од куд је год ишла, патила је глађу и голотињом да
Кад маћија види да јој овако досадити не може, отера је од куће кад јој је отац некуд на пут био отишао. Она ишла не знајући ни
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сада кад они дођу ниже двора, срешће их маћија на мосту и даће сваком по једну чашу вина нека попију. Чим то вино испију, постаће од њих два слана камена.
Оштар Дан то одмах запише. Ујутру, чим сване, дигну се на пут. Како дођу на мост више двора, срете их маћија и даде сваком по једну чашу вина да попију.
Тај дечко имао је за говедима. Кад би год догнао говеда кући, маћија би одмах рекла свом човјеку, а јадном и бенастом оцу дечкову: — Хајде, човјече, да једемо.
Немој од мене крити, кад ја све знам. Мој синко, ти плачеш зато што си гладан; твоја зла маћија не да ти јести, јер хоће да те шундра; али не бој се, неће јој то поћи за руком, јер, помоћу божјом, свакоме злу може
Он онда брже у кућу па за сто; затече још доста јела и сит се наруча. Ишло је то тако неколико дана. Но његова маћија, чудећи се томе, мислила је како је то да дечко тако брзо повеже говеда, те ће једног дана припазити шта он ради с
Пред ручано доба, прије него ће дечко догнати говеда, сакрије се маћија на тако мјесто одакле ће моћи све чути и видјети.
Сјутрадан украде маћија ону шибљику, те је спали, а дечко, кад догна говеда, тражи шибљику, али ње нема тамо гдје ју је он обично остављао, те
Док он повеза говеда, маћија и отац појели сав ручак, те он опет гладуј. Други дан, кад је дечко одагнао говеда у поље, сједе опет онако гладан на
Он јој сад каже како му је маћија украла ону шибљику, те како сад опет мора сам говеда везивати, а док он говеда повеже, они поједу све јело, те сад
Хранећи се овако, боме поче ти он расти и напредовати тако да што га увече омркне још га толико ујутро осване. Његова маћија почне се чудити и главу лупати: откуда је и како је то да дечко напредује, кад код куће ништа не једе.
— Други ће ту морати враг бити, — помисли маћија — њега неко потајно храни. Једанпут ће запитати она њега откуда се тако ухранио, и ко га храни.
— Таман би ти био таки завратак да те пастири хране сувим крухом! — рече маћија, те науми да томе уђе у траг. — Е мој мали, — вели му она — касно си се ти родио да би могао мене преварити.