Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Да се само присетимо двеју строфа из „Маћухице“: 1. Црна као поноћ, златна као дан, Маћухица ћути испод росне вазе, У кадифи бајне боје јој се мазе, Мислиш: усред јаве процвјетао сан! 2.
2. Као самрт тамна, као живот сјајна Маћухица цвате али не мирише – Ко ни њезин сусјед, кицош тулипан. Она унутарња равнотежа, поред релативно дисциплиновано