Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ал’ веле да је дошао неки царски комесар у нашу Кекенду, па још говоре да је Маџар!... А пријатељ Макса шнајдер још ми је и то казао да га познаје; па вели да је и он од оних што су палили Кекенду...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто. Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЗЕЛЕНИЋКА: Кокарда српска! Како се може Србин и Маџар сложити? То је нечувено. ЛЕПРШИЋ: Ја вам кажем да се све чини из љубови к народности.
(Удаљи се.) СМРДИЋ: Мађарон! ШЕРБУЛИЋ: Не заслужује да живи међу Србљима, него да се протера као сваки други Маџар. ГАВРИЛОВИЋ: Кад би сви Србљи били као ви, и сам не би желио бити Србљин. СМРДИЋ: Јесте ли га чули? ШЕРБУЛИЋ.
ЖУТИЛОВ: Шта каже девојка? НАНЧИКА: Нисам јој јошт спомињала, јер нешто важно стоји на путу. Кажу да је Маџар. ЖУТИЛОВ: Пак? Она зна маџарски као Маџарица. НАНЧИКА: Али шта ће свет рећи? ЖУТИЛОВ: Болондшаг!
ШЕРБУЛИЋ: Макар како, тек ја не би допустио. ЛЕПРШИЋ: Дакле је младожења Вла? ГАВРИЛОВИЋ: Није него Маџар. ЛЕПРШИЋ: Је л’ могуће? СМРДИЋ: Ја не могу веровати. НАНЧИКА: Говори се тако, но управо не зна се.
ЖУТИЛОВ: Он ће се посрбити. ЛЕПРШИЋ: Посрбити? Ви ћете се помаџарити, као што сте и били полак Маџар!... Срамота! ШЕРБУЛИЋ: И ја кажем да је срамота. ЛЕПРШИЋ: Не, то мора доћи у новине; све забадава.
ЗЕЛЕНИЋКА: О, сени Милоша Обилића, Ајдук Вељка и других јунака, чујете ли? У војводини српској дичи се Маџар љупкостију брака најдичнијом Српкињом; у војводини српској неће Србин да служи роду него туђину!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Још се ето Маџар тужи Што маџарски поп не служи — И куне се по татарски Да ће бити све маџарски. — Јуриш, Србе, удри змију, Пусто
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А кад будем писао против француских позоришта и француске драматургије, написаће да сам, пореклом Маџар. Би знате, код нас, кад се оцеви мрзе, свете се на деци; кад се воли девојка, па она неће, одузима се, ако се може,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! — Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе ! — осече се на њега гошћа.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
свукли, лице му је накажено, не може да се позна ко је, али се види да је неки Европејац — можда какав Енглез, можда Маџар, а можда и Пољак...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
започеше, прву игру, трка пешачкога; кад потрча Облачићу Раде, он надтрча три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
игру, кола маџараскога; кад заигра Кајица Радоња, он надигра три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
игру, скока јуначкога; а кад скочи Облачићу Раде, он надскочи три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
рамена; камен дође Кајици војводи: кад се баци Кајица војвода, он надбаци три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине. Ал' беседи војвода сибињска: „Мили боже, да луда каура! Што би снаге, камену предаде“.
Јеси л' чуо, да ли запамтио да је била проја за шеницу? Да ли Маџар за Маћедонију? Да ли Србин за Ердељ-Крајину? Не дам саме Кајице војводе за четири на крајини бана: за Немеша, бана
“ Гди је Маџар оком погледао, ту Кајица стрелом ударио. Зла Кајици срећа приступила, те не гледа стреле у Маџара, већ он гледа нишан
разби, срце му расече; земљи паде војвода Кајица, врисну јунак као соко сиви: „Краљу Ђурђу, родитељу красни, уби мене Маџар изненада, брез јуначког мога огледања, моје сабље и деснице руке!