Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Један старац, блед као крпа, диже се од земље и загушљивим гласом повика: — Ево бесних, наоружаних Маџара! Гомила занеме од страха, изгледаше као да сања страшне снове; бледа и чисто бесвесна лица лутала по усправљеној
Видео сам јунакâ. Гледао сам малене српске четице где, као плеву, развеју читаве баталијуне Маџара... О, веруј ми, драги пријатељу, да нема под небом јуначнијег народа од српскога... али ни несрећнијег!...
“ „Кад је похарао протину кућу...“ „Кад је убио она три Маџара из Торде...“ „Кад је пуцао на Нађ-Шандора“. Тако су се они надметали у обеђивању, а свега тога као свршетак био је:
Па сам онде видео и Шваба и Маџара — какви су то, опет, гадови! Да те бог сачува!... Човек се после тога ућута мало, а после се окрете мени, па, пошто
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Накупи 10, 15 ли бескућаца, удари у Грабовац ваљевски, по̓ара један дућан робе некога Ђорђа Маџара и однесе; и тако све узгред зулум је чинио до Мачве; по Мачви, ̓ода и истражује где што турско да нађе.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
и Срби из Хрватске и Славоније и Срби из Баната и Бачке, удружили са добровољцима из Србије, заједнички борили против Маџара. Хрватски Сабор у Загребу и Српска скупштина у Карловцима прокламоваше народно јединство.
Србо-Хрвати су се и у најновије време борили нарочито против Маџара, који су хтели да им наметну свој језик у администрацији и у школама. Године 1848.
Хрвати под баном Јелачићем а Срби под патријархом Рајачићем удружили су се тада против Маџара и тражили су потпуну самоуправу.
У почетку средњег века Словенци су имали врло велику област. Пре насељавања Маџара у панонском басену они су заузимали западни део овог басена, поглавито околину Блатног језера.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Па зашто Маџари носе? ГАВРИЛОВИЋ: Ми ваљда нећемо у Маџара памет тражити? ЛЕПРШИЋ: Дакле, народна боја вама није ништа? ГАВРИЛОВИЋ: Опет ви!
СМРДИЋ: Као бајаги, Маџари су бољи од нас! ЛЕПРШИЋ: Управо, што Србљи имају рђавога, то су примили од Маџара. ШЕРБУЛИЋ: Зацело. ГАВРИЛОВИЋ: Па зашто сте њи онако фалили, а наш народ кудили?
Шесет хиљада, није шала; а у шанцу није више било од две хиљаде шајкаша. Знате ли колико је пало Маџара? Погодите. НАНЧИКА: Ваљда је пало једно три хиљаде. МИЛЧИКА: Охо! Петнаест.
МИЛЧИКА: Мени је било због партије. НАНЧИКА: Ако Србљи добију, први ће у вароши бити Жутилов; а код Маџара знаш да је морао оставити службу. МИЛЧИКА: Кад су ови дана маџарски официри давали бал...
) ЗЕЛЕНИЋКА: Јесте ли га чули? НАНЧИКА: Прави мађарон. ЛЕПРШИЋ: Сад је већ јасно. ЗЕЛЕНИЋКА: Гори од самог Маџара. ЛЕПРШИЋ: Кад и маџарску кокарду одбацује.
ЖУТИЛОВ, ПРЕЂАШЊИ ЖУТИЛОВ: Новине, преко новина! ЗЕЛЕНИЋКА: Боље да и и немамо. ЖУТИЛОВ: Мислим да се ми држимо Маџара. ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, како? ЛЕПРШИЋ: Кад може српски војвода, зашто не би и ми? ЗЕЛЕНИЋКА: Готово имате право.
ЗЕЛЕНИЋКА: А зар може боље бити код толико мађарона? ЖУТИЛОВ: Код Алибунара су се жестоко тукли. Маџара је пало небројено, али су наши морали ретерирати. ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа, само ако је много Маџара пало.
Маџара је пало небројено, али су наши морали ретерирати. ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа, само ако је много Маџара пало. ЖУТИЛОВ: Пало и је, те се броја не зна. Зато од једа и жалости сво село спале. ЛЕПРШИЋ: Варвари!
Маџари понова пођу на Томашевац и дођу у Јарковац на конак. Србљи то дочују и нападну ноћу на њи. Шта је Маџара ту изгинуло, кажу да је за преповест. Све су им топове били отели.
Мађароне треба потући као скотове. ЖУТИЛОВ: Доста смо од њи страдали. СМРДИЋ: Ја сам се више бојао њи него сами Маџара. ЖУТИЛОВ: А, они су много опаснији били. ШЕРБУЛИЋ: Да се сви попишу, пак да пошљемо Сервијанцима.
Лажу. СМРДИЋ: Говоре за онај шмук што ваша супруга носи. ШЕРБУЛИЋ: То сам добио од једног Маџара што сам га искупио од Сербијанаца. Али ако овако јошт потраје, те се не вратимо кући, отићи ће бестрага и шмук и све.
СМРДИЋ: Требало би потући све оне који су започели. ШЕРБУЛИЋ: И ја кажем. Да смо се држали Маџара, никад боље. Али они ,,не, не“, докле нас не дотераше у Сербију. СМРДИЋ: да губимо на банкнотама.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— Јуриш, Србе, све су змије, У Маџара вере није! ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ ДЕВОЈКА ДРАГОМ 1. „Право, брате, то се скочи, То бијаше прави скок,
Још де у Срба Србљанин корачи. Маџара бије и можди и тлачи, Па ако ту му час самртни дође, Са света барем певајући пође.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Неке су чак спомињале интерес Европе, да осамнаест милиона Маџара и Аустријанаца, позитивније вредности него ми, буду спасени. Опинион је написала да смо ми узрок многом злу.
На Барању, са угљем. Могли смо је добити, прошле недеље, а што боље, помоћу самих Маџара, комуниста, радника, угљара. Могли смо је, кроз годину‑две, великодушно испразнити и вратити.
Безопасни су, јер немају веза са Немачком. Али нико неће да види да је то гори елеменат од Маџара, крај свега купуса који тако дивно саде. Нико не зна маџарску пропаганду код њих. Погледајте их у Чешкој.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Зар он један да гази толики народ по свом ћефу. Данас ћемо сигурно наићи на њега. Па пазите: за Деспића двеста, а за Маџара — сто!... Сви се згледаше, јер нису знали да је уцена повишена. Капетан продужи: — Има ли који из војске?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Ти би таки, јаој, пао Не с висине твоје праве, Већ би пао у љубави, У штовању — код Маџара. »Стармали« 1882. НА ГРОБУ ФИЛИПА ВИШЊИЋА о подизању споменика му На овом гробљу седела ј’ вила Четрест пуних,
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ВУК: Много си казао! ИСАК: Ил’ боље рећи, ја сам учио! РАДАК: Шта? ИСАК: У Маџара сам морô гледати Надуте жабе празну мешину Где мехуриће од сапунила Доламом златном бесно огрће; Арпада седог то
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ил' ако се песма и захори стара, То је против Шваба и против Маџара. Сви чекају само да затутње звона И топовске паљбе са Неве и Дона. Па дневни журнали... Чега нема туна!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Добар краља кобак сукобио, сукоби га војвода сибињска, — с собом води три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа. Краљ му божју помоћ називао: „Божја помоћ, војводо сибињска!
Нас је мало, а млого Маџара: што нас има? дванаест војвода! Није шала три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа!“ Ал' Кајица беседио
Нас је мало, а млого Маџара: што нас има? дванаест војвода! Није шала три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа!“ Ал' Кајица беседио краљу: „Краљу Ђурђу, родитељу красни, нећу, бабо, заметати кавге, а тако
међ' Маџаре шећу, а Маџари игру започеше, прву игру, трка пешачкога; кад потрча Облачићу Раде, он надтрча три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
А Маџари игру започеше, другу игру, кола маџараскога; кад заигра Кајица Радоња, он надигра три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
А Маџари игру започеше, трећу игру, скока јуначкога; а кад скочи Облачићу Раде, он надскочи три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
игру започеше, започеше камена с рамена; камен дође Кајици војводи: кад се баци Кајица војвода, он надбаци три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине. Ал' беседи војвода сибињска: „Мили боже, да луда каура!
Што би снаге, камену предаде“. Кад Кајица разумео речи, он отима камен од Маџара да белегу своју посведочи; кад се баци Кајица војвода, од белега даље одбацио.
краљу, да се променимо: дај ти мени дванаест војвода, голе, босе, у кошуљи танкој, ја ћу теби три стотин' Маџара све на коњма, под оружјем светлим, и даћу ти шесет Каравлаа, и даћу ти на сваку годину за живота три товара блага“.
“ Гди је Маџар оком погледао, ту Кајица стрелом ударио. Зла Кајици срећа приступила, те не гледа стреле у Маџара, већ он гледа нишан за облаком: запе стреле од Сибиња Јанко, и устрели војводу Кајицу на зло место, баш под сису
Да је коме стати погледати шта војводе од Маџара раде! Тако краљу бог и срећа даде: од војвода нико не погибе, разма главом Кајица Радоња; од Маџара нико не
Тако краљу бог и срећа даде: од војвода нико не погибе, разма главом Кајица Радоња; од Маџара нико не остаде, разма главом од Сибиња Јанко, и он бежи Вршцу на крајини.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
милокрвно прихвати к себе и даде им под владу Срем штоно и тако од пре њихов бијаше, ал' кроз Турчина с бојем паде под Маџара. И тај краљ опет им га поврати натраг.