Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Голема војска стиже од сродне словенске крви, и кад је победила Маџаре, њени вођи походише мрачне тамнице и, где нађоше брата по крви и по језику, пустише га слободна.
Пред нас су излазили с белим крпама, а пред Маџаре, као пред једноверну браћу, са литијама. Гостили су и нас и њих... Ћесарским ђенералима потказиваху Маџаре, а
Гостили су и нас и њих... Ћесарским ђенералима потказиваху Маџаре, а маџарским насилницима издаваху Србе, те их тако и једни и други сматраху за мирне становнике и верне савезнике.
Он је уздахнуо, а она је клела Маџаре тако грозним клетвама да кад бисте их ви чули, ви их никад заборавили не би, добри човече!
Само дај, боже, здравље, а ласно ћемо за то!... Та кад смо победили Маџаре на толико места, па кад је оно Башахид горео... Хе!...
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али су се у првој половини XИX века везали за Маџаре и почели су величати „јуначки маџарски народ... Маџаре, који се уз нас као браћа боре већ 800 година за уставност“.
Али су се у првој половини XИX века везали за Маџаре и почели су величати „јуначки маџарски народ... Маџаре, који се уз нас као браћа боре већ 800 година за уставност“.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАЂ: Заиста лудују. (Извади новине.) Гледајте, молим вас, ко тако пише: „Ми ћемо Маџаре у Тунгузију, ми ћемо и истребити; Србљи су весели, купују дуван на листове.“ Шта, опет да секу дуван на глави?
НАНЧИКА: Пст! Ми смо родољубице. МИЛЧИКА: Зар вама није по вољи кад вашој кћери кур праве? НАНЧИКА: Ми морамо на Маџаре да мрзимо. МИЛЧИКА: Па зашто сте ви с оним обрлајтнантом толико разговарали се?
И овај јој сад пише како она врло добро чини што мрзи на Маџаре. ШЕРБУЛИЋ: С Маџарима корешпондирати, то баш није лепо! ЛЕПРШИЋ: Госпоја ујна, зар тако треба? ЖУТИЛОВ: Цударшаг!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
па узјаши, Лати пушку те потпраши, А потргни сабљу голу: Диже злотвор главу олу, — Јуриш, Србе, јуриш, море, На Маџаре, на злотворе!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
земље хараче, и опкладе хиљаду дуката; ако ли га одмах не пустите, вјера моја тако ми помогла, дић ћу на вас Србље и Маџаре, сву ћу вашу земљу похарати, похарати, огњем попалити“.
Кајица ти на ноге устаде, па се своме он поклања краљу: „Крању Ћурђу, родитељу красни, пусти мене међ' Маџаре, бабо, да се мало поиграм с Маџари!
Пустићу те међ' Маџаре, сине, ал' тако ти улеве од краља и тако ти леба царевога, немој, сине, заметати кавге! Нас је мало, а млого
“ Краљ га не сме отправити сама, већ с њим посла Облачића Рада; обе љуте змије од крајине. Војводе се међ' Маџаре шећу, а Маџари игру започеше, прву игру, трка пешачкога; кад потрча Облачићу Раде, он надтрча три стотин' Маџара и
војводе један на другога, па се добри доитише коња, бојна копља земљи положише, за бритке се сабља преватише, међ' Маџаре јуриш учинише, погнаше се по пољу Бељацу. Да је коме стати погледати шта војводе од Маџара раде!