Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тако су, драги пријатељу, судили Маџари Србима, а тако исто и Аустријанци Маџарима. — Ти ли си тај, што ослобођење васцелога Српства тражиш?...
Док не стиже и нов карван сиротих српских бегунаца, и из стотину грла се захори: — Маџари! Маџари! Сад је тек настала права забуна. Кола се ломише, а под точковима кола ломише се кости.
Док не стиже и нов карван сиротих српских бегунаца, и из стотину грла се захори: — Маџари! Маџари! Сад је тек настала права забуна. Кола се ломише, а под точковима кола ломише се кости.
И сад је слободан, навеки слободан! Не стиже му хладно гвожђе ни ноге ни руке; не гоне га Маџари... А и он је сада сасвим миран, не диже више гласа свога противу насиља и неправде...
Проклетници!“ Наша мала, сиромашна кућица беше на крају села. Туда су често пролазили Маџари. Мој отац их није могао гледати, обрнуо је главу од прозора и гледаше у једну стару зарђану пушку; песница му беше
је л’ и то божја воља?... Мајстор-Симо, јесу л’ и тебе Маџари поробили?...“ „Јесу, брате Обраде“, рече мајстор Сима. „Читав су народ поробили, проклетници!...
Али времена пролазе, а сваким даном све црња и гора долазе!... Пре нас газише немци а сад и Немци и Маџари... Ти већ слабо куд идеш, болестан си, није ти ни замерити...
тамо, опет, на ономе крају што је Галатима окренут, под оним сувим багрењем, онде је наша остављена кућица коју су Маџари три пута палили, у којој сам љубила и плакала... А оно тамо где су они бели дрвени крстови... то су гробови!...
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Пред њима су се малобројни Маџари повукли на север; и Румуна је тада било врло мало у банатској равници. Српски су се досељеници раширили чак и изван
Али се Маџари нису овога споразума никада држали, и то је био узрок тешкоћама и побунама, које су све биле угушене, као нпр.
угарском жупанијом, те да на тај начин сузбија маџарске прохтеве, али је исто тако напуштала Хрватску чим би ови исти Маџари почели претити.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Веле: дуга је од нас ето па све до Русије, а у ширину јој стали Маџари и Пољаци и још њекакве вјере. Како се оно зову, Крцуне? — А има, чоче, много и Србаља у ћесаровину.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Сви смо ми Србљи. ЛЕПРШИЋ: Маџари преварили цара и присвојили сву власт себи. Сад је време да им отмемо и отерамо и у Тунгузију. ГАВРИЛОВИЋ: Ми њи?
ЛЕПРШИЋ: Кад је време радити, онда се не мисли. ГАВРИЛОВИЋ: То је зло. ЛЕПРШИЋ: Кад Маџари заповедају, онда вам је добро. ГАВРИЛОВИЋ: Заповедали су и до сад, пак видим, ви сте се више око њи улагивали.
ЛЕПРШИЋ: Немојте ви узимати што родитељи с децом из моде раде; него гледајте шта Маџари с нама чине. Ја сам Шандор, то је истина, ал’ сам бољи Србин него макар који други.
ГАВРИЛОВИЋ (смеши се): А зар такав не може бити и Пишта? ЛЕПРШИЋ: Пишта је име варварско, које су Маџари пренели из Азије, а Шандор се може претворити у Скендер. ГАВРИЛОВИЋ: Скендер је турски.
ГАВРИЛОВИЋ: Шта, изгорео? ЗЕЛЕНИЋКА (смеши се): Јоште није, него само букти; но његов дим осећају Маџари чак у Буда-Пешти. ЛЕПРШИЋ: Право, госпоја ујна! Овај изражај заслужује да дође у новине.
Изабрали су патријарха и војводу. Што не вичете „живили“? ШЕРБУЛИЋ: Ако нас, међутим, овде окупе Маџари за протоколе? ЛЕПРШИЋ: Ха, ха, ха! Тридесет хиљада Сербијанаца долазе нам у помоћ, и седам милиона дуката.
ШЕРБУЛИЋ: То је врло паметно, јер би се Маџари јако нашли увређени. СМРДИЋ: И ја тако велим. (Поскидају кокарде.) ШЕРБУЛИЋ: Не би ли било добро да метнемо
) ШЕРБУЛИЋ: Не би ли било добро да метнемо маџарске кокарде, као господин Жутилов? Та ми смо и тако Србљи; а Маџари кад виде своје кокарде, може бити да неће ни истраживати за протоколе.
ШЕРБУЛИЋ: Па зашто Маџари носе? ГАВРИЛОВИЋ: Ми ваљда нећемо у Маџара памет тражити? ЛЕПРШИЋ: Дакле, народна боја вама није ништа?
“ Шта, опет да секу дуван на глави? Срам и стид да буде вашим ученима, тако народе огорчавати! Зар Маџари не уму после враћати, као што је и било свирјепства пређе сто педесет година.
НАЂ: Али тиме шкоду себи чине. „Србљи су јунаци!“ — Ко о том сумња? Али ваљда неће и Маџари лећи да им секу дуван на глави! ШЕРБУЛИЋ: Ми ћемо за отечество наше и саму крв пролити.
Будалаштина је на сваки начин била: и уводити, и цепати. Зато треба да се заборави. СМРДИЋ: Заиста су Маџари великодушни. ШЕРБУЛИЋ: Поштени људи. ЖУТИЛОВ: Камо среће да су Србљи такови. СМРДИЋ: Е, Србин је луд од постанка.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А ово све је с маџарске пакости. Сунашце јарко још је на висин(и), Па чудно гледа што Србљанин чини; Маџари топим' оће да га сатру, Срб на њи пали сиротињску ватру. Још де у Срба Србљанин корачи.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
„Моја деца сузе лију, Јер их душман мучи стари, Душмански им крвцу пију: Турци, Немци и Маџари, Што слободан свуда није, Зато Србин сузе лије”.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Од љубави и мегдана, Па се сећаш страшне силе И страшнијих јоште дана; Та бојева давних, стари’, Са Татари и Маџари, И козачкој новој слави, На Тимоку и Морави.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Од љубави и мегдана, Па се сећаш страшне силе, И страшнијих јоште дана; Та бојева давни', стари', Са Татари и Маџари, И козачкој новој слави, На Тимоку и Морави, – Како сте се онда били, Како сте се крвавили: Против сто си сам
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
се своме он поклања краљу: „Крању Ћурђу, родитељу красни, пусти мене међ' Маџаре, бабо, да се мало поиграм с Маџари!
Војводе се међ' Маџаре шећу, а Маџари игру започеше, прву игру, трка пешачкога; кад потрча Облачићу Раде, он надтрча три стотин' Маџара и шездесет деце
А Маџари игру започеше, другу игру, кола маџараскога; кад заигра Кајица Радоња, он надигра три стотин' Маџара и шездесет деце Ка
А Маџари игру започеше, трећу игру, скока јуначкога; а кад скочи Облачићу Раде, он надскочи три стотин' Маџара и шездесет деце К
А Маџари игру започеше, започеше камена с рамена; камен дође Кајици војводи: кад се баци Кајица војвода, он надбаци три стотин'
копље му коња привезаше, по гробу му оружје простреше; од Маџара унку начинише, обградише гроба Кајичина, да Маџари к њему де долазе, да му мртву не претресу тело. Кука краљу кано кукавица: „Јô Кајица, моје чедо драго!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ал' по њему опет наста онде лукави и злочести бег Михна војвода. О злу поче Максиму радити а и с Маџари нешто имаше, неку заваду за Хердељ.