Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тако су, драги пријатељу, судили Маџари Србима, а тако исто и Аустријанци Маџарима. — Ти ли си тај, што ослобођење васцелога Српства тражиш?...
Дивна студија за увенчане живописце пређашњих векова! И Маџарима се сажалило, те из чистог саучешћа запалише хиљаду томашевачких кућа.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Истина? ЛЕПРШИЋ: Зар не читате новине? На Ракошу, ако бог да, поделићемо с Маџарима колаче. ШЕРБУЛИЋ: Живио!
ЗЕЛЕНИЋКА: То, другим речма, значи: што Србљи гину и што им се села утамањују, то не ваља, дакле: не ваља ни што се с Маџарима бију и што своју народност траже. ГАВРИЛОВИЋ (слеже раменима). ЗЕЛЕНИЋКА: Видите!
ЖУТИЛОВ: Ја би реко, да се сложимо с Маџарима. Од Србаља, видим, неће бити ништа. ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, господине Жутилове, ви, који сте били огледало родољубаца!
(Завјеса) ДЈЕЈСТВО ЧЕТВРТО 1. ЖУТИЛОВ (сам) ЖУТИЛОВ: Опет је паметно било са Србљима држати. Под Маџарима нисам за десет година толико добио колико сад за ово кратко време. А јошт да ми Гавриловић толико не смета! 2.
ЖУТИЛОВ: А зна ли он да је мађарон?... Сутра се мора у одбору закључити да све што је под Маџарима рађено, никакве силе нема. Процеси се уништавају. У младој војводини треба све изнова почети.
ЛЕПРШИЋ: И ја се чудим. Србље увредити — увредити змије љуте! ШЕРБУЛИЋ: Тако нам треба кад нисмо држали с Маџарима. ЛЕПРШИЋ: Многи нам се смеју и називају нас фантастама. ШЕРБУЛИЋ: Тако нам треба.
ГАВРИЛОВИЋ: Забога: како ће се каса делити кад није наша! ЖУТИЛОВ: Ја знам, ви би волели да падне Маџарима у руке. 10. ЗЕЛЕНИЋКА, ПРЕЂАШЊИ ЗЕЛЕНИЋКА: Гди је тај одбор? Шта се чини то? ЛЕПРШИЋ: Шта, госпоја ујна?
од пет форинти, уместо да сваком даду фрај квартир и кост, и да му јошт плате што је волио побећи него остати под Маџарима. СМРДИЋ: Видим ја, родољубије се не уважава.
ШЕРБУЛИЋ: Врло лако. ЛЕПРШИЋ: Како се почело радити, зацело. СМРДИЋ: То је наопако! ШЕРБУЛИЋ: Боље да смо и с Маџарима остали. ГАВРИЛОВИЋ: Па зашто нисте? СМРДИЋ: Знам да би вама по вољи било. ГАВРИЛОВИЋ: Зашто мени?
Ми ваљда нисмо бољи од Сербијанаца? НАНЧИКА: Право кажеш. Та ми смо боље живили с Маџарима него и са Србљима. ЖУТИЛОВ: Гледај ти само да девојка пође.
И овај јој сад пише како она врло добро чини што мрзи на Маџаре. ШЕРБУЛИЋ: С Маџарима корешпондирати, то баш није лепо! ЛЕПРШИЋ: Госпоја ујна, зар тако треба? ЖУТИЛОВ: Цударшаг!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Штампа им је, можда, непоштена према другима, но бескрајно поштена према својима. Ја сам одрастао међу Маџарима, и често се смејем ономе што се код нас о њима мисли.