Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Умро 1903 на Благовести. Капетановао он годинама по разним срезовима и носио неку ђуду као маџарски магнати. А кад се у срезу појави ајдук он скине ђуду и лично иде у потеру.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Због мочвари и лугова Банат и Бачка су били слабије насељени него Хрватска и Славонија. Маџарски историјски документи помињу Србе у Банату 1190. године.
Али су се у првој половини XИX века везали за Маџаре и почели су величати „јуначки маџарски народ... Маџаре, који се уз нас као браћа боре већ 800 година за уставност“.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Шта је то? ЖУТИЛОВ: Видите, ви у Маџарској живите, а не знате маџарски. То је срамота! Чији лебац једете, онога језик треба и да научите. ГАВРИЛОВИЋ: Богме, господине, ја једем свој лебац.
ЛЕПРШИЋ: Шта, жао вам је? Ха, ха, ха! Види се ко је маџарон. ГАВРИЛОВИЋ: Ја сам слушао да сте ви говорили маџарски, а не ја. ЛЕПРШИЋ.: док и протерамо, урликаће курјаци њиним језиком.
ЛЕПРШИЋ: А ми? докле ћемо трпити да нам деца буду Пиште и Јаноши? ГАВРИЛОВИЋ: Молим, господине Лепршићу, ови маџарски протоколи уведени су од неколико година, јелте? ЛЕПРШИЋ: да су могли, они би и увели пре потопа. ГАВРИЛОВИЋ: Верујем.
Шандор, овој госпођи Нанчика, њеној кћери Милчика, а сину Еден, кад онда, кад сте се ви родили, није било протокола маџарски? ЛЕПРШИЋ: Немојте ви узимати што родитељи с децом из моде раде; него гледајте шта Маџари с нама чине.
Ах, па сад да не смем говорити маџарски,... то је жалосно! Ал кад он мисли да је добро, морам да ћутим. 2. ШЕРБУЛИЋ И СМРДИЋ (ступе са српским кокардама),
МИЛЧИКА: Кад су ови дана маџарски официри давали бал... НАНЧИКА: Ми смо зато ишле да не подозревају. МИЛЧИКА: Један ми је тако лепо правио кур.
МИЛЧИКА: Па зашто сте ви с оним обрлајтнантом толико разговарали се? НАНЧИКА: Он се чудио како знам лепо маџарски. МИЛЧИКА: То је и мени мој реко. НАНЧИКА: Ја ти кажем: мораш се њи чувати.
Виргинију нису хотели саранити, да се мрзост народа против тирана не угаси, а то је цјељ маџарски кокарда. ЗЕЛЕНИЋКА: Признајем да сам и ја једанпут погрешила.
НАНЧИКА: И тако је мађарон!... Послао ти је шнајдер конту. ЖУТИЛОВ: Какву конту? У војводини се не плаћају цугови маџарски. НАНЧИКА: Каже да му требају новци. ЖУТИЛОВ: А зна ли он да је мађарон?...
НАНЧИКА: А шта ћемо с оном облигацијом код Нађ Пала? ЖУТИЛОВ: Ја сам ти казао да је маџарски језик касират. Све што је њиме писато, ништа не важи. 3. СМРДИЋ, ПРЕЂАШЊИ СМРДИЋ: А ко је пустио Хумла из затвора?
НАНЧИКА: Нисам јој јошт спомињала, јер нешто важно стоји на путу. Кажу да је Маџар. ЖУТИЛОВ: Пак? Она зна маџарски као Маџарица. НАНЧИКА: Али шта ће свет рећи? ЖУТИЛОВ: Болондшаг! Свет ја нећу питати шта ћу радити у мојој кући.
ЖУТИЛОВ: Ајде, дакле, да не буде доцкан. НАНЧИКА: Може бити да му је зато по вољи што знамо добро маџарски. (Одлазе.) 5. СМРДИЋ, НАПРЕД, ПОТОМ ШЕРБУЛИЋ, СТУПЕ СМРДИЋ: Шта сте се толико с тим разговарали?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Још се ето Маџар тужи Што маџарски поп не служи — И куне се по татарски Да ће бити све маџарски. — Јуриш, Србе, удри змију, Пусто ли је дигла шију!
Још се ето Маџар тужи Што маџарски поп не служи — И куне се по татарски Да ће бити све маџарски. — Јуриш, Србе, удри змију, Пусто ли је дигла шију!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А башка мирише запршка из тигања! За асталом чује се језик српски, језик румуњски, маџарски, столарски, ковачки, свињарски, средњотехнички, пољопривредни, из дворишта кокошији и крављи, из храста врапчи,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(И ко зна какве све, јер „писао је једнаком лакоћом српски, немачки, латински и маџарски”, а Б. Рајковић је у Вечерњачи 1881, 139—40, објавио и једну његову на немачком писану песму из год. 1836.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
године спомиње да је неки слепи војник певао песму о Марку Краљевићу, а цео га народ пратио, јер су је сви знали. Маџарски летописац Себастијан Тиноди спомиње 1554. године као особито вештог српског гуслара неког Димитрија Карамана.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Они тек сама двојица код цара се борављаху. Разабра то маџарски краљ за њих како су они у туђој земљи сиротни остали без постараоца се за њих а већ и добрички, поодрасла момчад