Употреба речи мегданџија у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Остали свеци обично стоје побожно, погледа дигнута небу, а овај Ђорђе, мегданџија, ем је коња упропањ нагнао, ем је објеручке скопао копље и пробада змаја огњевита.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Научише кнеза да се добро чува да га не би мој дјед преварио, јер је, веле му, стари лукави мегданџија, него не ударај прије, него све онако ради што и он ради, па кад видиш твоју згоду, удари, и не донеси нам срамоте ни

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Бећ тада, мегдан је одлучен иако се двојица мегданџија, некад још дуго, огледају у тучи за смрт. Победа је, разуме се, Стојана Чупића, Змаја од Хоћаја; али, од победе у њему

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ако чини добро свом господару. Ако угађа госпи. Ако је користан. Нека витез, дични коњаник, мегданџија и мачоносац пипа себарске стрвине и нека говори: „Овај на ову а онај на ону страну“.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Он је — каже ова песма — млад, нема ни шеснаест година, још није ни видео мегдан, а противник му је на гласу мегданџија. Стари, онемоћали отац испраћа га са стрепњом и тугом, са благословом који представља једно од најузбудљивијих места у

— и у песмама Стојан је веома велики јунак, — како га сами Турци називају — љута под каменом гуја, стари мегданџија, који је „додијао цару и ћесару, у Латинској краљу латинскоме“.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности