Употреба речи меда у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Кад помисле шта га им је вина у подруму, пуне клете меда и масла и суве крметине, толики теоци и јагањци што јошт неизедени остају! Ко то жив прегорети може!

” Ово му је конац. 93 Медвед и пчеле Медвед дође к једној кошници, и почне полагано вадити сате меда и јести. Пчела га једна боцне у губицу, а он се расрди, дигне кошницу и тресне њом о земљу.

пчелу видимо на сва прозјабенија спуштајући се и од свакога благопотребнаја узимајући, сав прекрасни божји свет пун је меда и млека, нектара и амвросије”.

150 Дивја јабука и ружица У шупљину дивје јабуке уљезе рој пчела и напуни ју меда. Онда се она почне поносити и хвалити с медом у себи. „Неразумна и луда гордости!

„Неразумна и луда гордости!” — рече јој ружа —„Што се с туђом сладостију поносиш? Учини ти, ако си кадра, да сладост меда уђе у плод твој, ако желиш удостојити се да те људи хвале и благосливљају.

Ово се зове сласт меда у својствени плод пренети. Имам у комшилуку једну познаницу којој је име Дијакрисис. Ова, како што напишем, хоће да

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

што се сеје у баштама; на једну кошницу по оку меда или наплате пошто је мед био; на казан 2 гроша; наједио маторо крме 6 пара — и који је спа’ија близу своји’ села,

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Зато! Станко скочи од радости. — Знао сам то!... Ко?... Ама зар она поћи за Лазара?... Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!... Знао сам!... Јеси чула, Јело!... Ти си баш права правцата девојка!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ШУМА Сва сунцем шума испуњена, Мирише зрак од новог меда, Жути се млади шипраг клена, У небо први козлац гледа.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

, да кажете: немојте ни одсад да ласкате као што ни досад нисте ласкали? Она лако поцрвене. Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.

(илуминација) — ватромет, раскошно светло, светлосни ефекти локумић — колач умешен од брашна, масти (уља) и шећера (меда) луфт — фаздух Луѕцініа пхіломела — славуј (латински назив) манов — махнит човек Марѕеіллаіѕе — Марсељеза,

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Наравно да се баклава у обе куће прави. Праве се велике баклаве, ту је нагомилно шећера, меда, ораха, карамфила, а тепсије велике, јер ће бити много гостију. Красне баклаве од педесет сувих јуфки!

Африка

У трему судови у којима превире пиво од проса и меда; у двор ишту бели коњ краљев, кога држи његова кћи, изванредно лепа и стасита девојка.

наређује да ми се у кампман пошале један канари, ћуп од десетак литара пива од проса, и један исто тако велики пива од меда. Краљица ће начинити футу од пиринча и кокоши. Сам краљ доноси ми кокошија јаја и фетише резане у дрвету. Н.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Затим баба Гоша кутлачом нали из бакрача, вруће, медене ракије, па тури у чашу још меда и даде ујни да пије. А и њему даде. Али он ни да окуси није хтео!

„Узми, лијо, кашику меда!“ била је реченица са којом је девојче, најчешће, склопило очи, кад би сан почео да је хвата.

Теодосије - ЖИТИЈА

О, чаше твоје, господару, коју си нам служио, пуне меда љубави, што нам је горче од жучи спремала! О, ноћи у коју заспасмо, по Јову буди тамна, и да се не убројиш у ноћи

Јер његова реч сладошћу меда све је наслађивала. Чудеса и силе светих не биваху обични. Него молитвама једнога, а помазивањем миром другога духови

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

савршене, истине сва обећања исламске вере: рај или „џенет“ са његовим хуријама (дивним женама) и са његовим рекама меда и млека.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Његове скупљене песме изишле су 1881. у Панчеву. Као код готово свију српских песника четрдесетих година, и код Меда Пуцића има више добрих намера но праве поезије, више лепих мисли но добрих стихова, више родољубља но уметности.

Кратко време, 1863, уређивао је у Задру лист Звіјезду, уз главну сарадњу Стјепана Бузолића и Меда Пуцића. 1864. отиде за секретара кнеза Николе на Цетиње.

СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША ЖИВОТ. — Поред ранијих песника, Матије Бана, Меда Пуцића и Јована Сундечића, Далмација даје и једног приповедача, Стјепана Митрова Љубишу. Љубиша се родио 29.

око њега су се скупљали и Срби и Хрвати, али углавноме био је књижевни орган католичких Срба, непосредних ученика Меда Пуцића. Лист је био добро уређиван и имао знатна утицаја у Далмацији.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Скочи брже с Пегаза лакога, Довати се уљаника тога, Па у једну кошницу загледа, Кад ал' у њој ни трага од меда, Диго другу, диго све и редом, Погледа и жељнијем погледом, Ал' у овим кâно и у прве, Нигде меда ни најмање мрве!

њој ни трага од меда, Диго другу, диго све и редом, Погледа и жељнијем погледом, Ал' у овим кâно и у прве, Нигде меда ни најмање мрве! Шта је ово, зар се тако ради?

(ТА НАПИ СЕ) Та напи се, брацо, напи винца пуста И насрка меда с девојачки уста, Чојку реко чоче, а ћушету ћуше — Сада, вишњи Боже, смилуј ми се душе!

гају крије, Немирна врела жуборећи тек, По шљунцима шареним што се вије, Малене челе зукајући јек, Из цвећа штоно меда сласти пије, — Све то је лепо, но је лепше било, Кад моје око није сузе лило. (3—5.) (............................

с именом), он вели, да су му они показали5 ди се треба брати мед и восак6, и управили су га у кошницу: И ако воска, меда плод, Он справи кадегод за род, Нек благодарност буде вам Што знасте њега слати там'. Певач дође међ другове.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

црно сунце злати, Жута звонца која звоне При проласку Персефоне, Суноврати, асфоделе Око којих зује пчеле; Биће меда, зујем веле, Од нарциса, од имеле, Горког меда, посне жртве Посмртне за сенке мртве...

проласку Персефоне, Суноврати, асфоделе Око којих зује пчеле; Биће меда, зујем веле, Од нарциса, од имеле, Горког меда, посне жртве Посмртне за сенке мртве...

тренутка изоштрено јасно У фокусу; то лице што се сагло Лако над звучно тело благогласно Виоле боје тамног меда; лице у овалном оквиру дуге косе Што ко да хоће да окрзне жице, Овлаш, кад увис крене гудало се, Лице од косе и

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

), да нам је обала најразуђенија, да наше пчеле носе највише меда, да само код нас живи човјечја рибица у Постојанској јами и нигде више, да је Хајдук Вељко стално спавао са лепом

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Створих ли много свакојег скота? Мрачи се исток - надиру шуме. Чујем ли писку? Шта ли се збива? Има ли меда, ораха - млива? Треба нам крви, кòштане сржи, јестива пресног, течне жестине!

Да будем врело, гомило теготе, са чанком млека колиба простоте? Зар тимор-ружу изгоним у брања, у пашу меда, да процвили лира: Дивизме мисле уместо Пастира? А мисли где су, шта су осећања?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

„Сумњива журба — медо их гледа — можда сте нашли језеро меда?“ „Не, него машту голица моју зашто јеж воли кућицу своју.“ „Кућица, глупост!

“ „Кућица, глупост! Моје ми њушке, своју бих дао за гњиле крушке. За сатић меда даћу је сваком! — говори медо на јелу лаком. — Поћи ћу с вама, јер волим шалу, хоћу да видим јежа — будалу!

Магарац Њако Њакић купцима нуди лава. „Пошто га дајеш, куме?“ — пита га стрина крава. На клупи седи меда, плећат, космат и јак. „Навали народе!“ — виче. — „Имам крушака џак!

Могу га срести вуци, а биће, богме, још већа беда, ако ли дође меда. Јаше малишан весела срца у седлу дрвењаку, пажљива Борка копитом кврцка каменом стазом у мраку.

Новине ево! Двије ми банке дај, тако ћеш причи, живио чичи, најзад сазнати крај. Питаш се, знам те, беше ли меда, носорог, Вујо ил друга беда?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Вратили су се терајући читав чопор прасади, и носећи два џака јабука и бакрач пун меда. Гозба је била богата. Дан смо провели на миру. Седећи на пољани, имали смо утисак као да смо на неком пикнику.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Мој отац је изабрао себи сандук, куцкајући га, штапом од вишњевог дрвета. Наручио је за моју матер меда. Умро је идућег дана. Није дозволио да ме позову из Темишвара, са школа.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена! Нема меда, дете! Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се

твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’оћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Веска Весић, госпоја београдска, Самој себи честита и поласка: „Ево меда, без цвећа, без полена, Муви до грла, а мени до колена!

Просто брдско цвеће: Ај, нико га неће! А бундеве жуте Десет сати ћуте. Ћуте, недирнуте. Сунце гледа У теглу меда. Смедеревско грожђе Тамно као гвожђе Дуњо моја, рано моја, Јесен дође.

је брод што у град довлачи приплод и род, и носи, кроз маглу, благом косом, стабалце вишње, посуто росом, кошницу меда, жутог ко јантар, са саћем — и све то ставља на кантар.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СВИ МУЧЕ НИКО НИ У НОС. КОЛО Чашу меда јошт нико не попи што је чашом жучи не загрчи; чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију.

СВИ МУЧЕ НИКО НИ У НОС. КОЛО Чашу меда јошт нико не попи што је чашом жучи не загрчи; чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију. Бег Иван бег, јуначко колено, бораше се као лаф с Турцима на све стране у горе крваве.

Оли челе хватат у капицу да уљаник у гори заметнеш? Нико меда отле јести неће. — Гониш камен бадава уз гору. — Старо дрво сломи, не исправи.

О Стамболе, земаљско весеље, купо меда, горо од шећера, бањо слатка људскога живота, ђе се виле у шербет купају; о Стамболе, свечева палато, источниче силе

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

кожа доспе на бубањ, а од другога на јеванђеље“; или „Међеду су уши извукли док су га на мед навукли, а док су га с меда свукли, и реп му и уши откинули“; итд.

Кукати на туђем гробљу. Куповати мачку у џаку. Маглу збијати у мехове. Мусти јарца у решету. На брусу меда тражити. На ватру сипати уље. На тавану копати бунар. На трњу грожђа тражити. На врапце просо оставити.

— Ако не можемо како хоћемо, а ми ћемо како можемо. О ГРЕХУ — Слађи је гријех од меда. — Ко се не роди, не погреши. — Није грех у јелу, већ у злу делу. — Тко посрће, и падне. — Грех је греху заметак.

— Кад султан назебе, раја кија. — Клепан камен боље меље. — Ковач зато има клијеште да руке не жеже. — Која уста меда неће? — Кој’ си има чавку, тај си вика „иш“! — Крпи мање, док није било више. — Куд ће суза но на око?

Онда Турчин повиче: „Медет“, а калуђер: „Безакониче један: ко ће ти угодити? Сад иштеш шербета, сад меда“. Варка пред Марка.

— Они те ми нема откуда да преда бир. 12 Питали фратра: — Каква ће бити година? — Што буде меда, — биће сладак, што пане снијега, — стопиће се у воду, — и више ће ове године дати једва крава масла, већ десет волова.

бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се рисо с рисићима, Те поједе меда с медићима, Медо вуја с вучићима, Вујо лију с лисичићим’, Лија коку с пилићима, Кока поједе бјелицу шеницу Далек’

близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се тигро с тигрићима, Те поједе риса с рисићима, Рисо меда с медићима, Медо вуја с вучићима, Вујо лију с лисичићим’, Лија коку с пилићима, Кока поједе бјелицу шеницу Далек’

зелена, Крај луга зелена; Наврани се лаво с лавићима, Те поједе тигра с тигрићима, Тигро риса с рисићима, Рисо меда с медићима, Медо вуја с вучићима, Вујо лију с лисичићим’, Лија коку с пилићима, Кока поједе бјелицу шеницу Далек’

Дај, Боже, нашему брату домаћину свега до воље а брез невоље: круха, вина, меда, млијека, сребра, злата и свакога добра од тебе, Господине, послата; понајвише здравља јуначкога су чијем би се у

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

школа „Перо Поповић Ага“ била његова, Јованова пијаца на којој се могло наћи све, од димљених јегуља и шарпланинског меда до грочанских рибизла, венецијанских огледала и женске послуге.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Бе, ако си ти, и ја сам, — рече му лисица — него иди у село па нам донеси једно улишће меда, а ја ћу те дотле овдје чекати. Медвјед оде у село, украде једну кошницу меда и донесе ју лисици.

Медвјед оде у село, украде једну кошницу меда и донесе ју лисици. Лисица му рече: — Ми нећемо овога меда сада јести, него је боље да га за сјутра оставимо.

Медвјед оде у село, украде једну кошницу меда и донесе ју лисици. Лисица му рече: — Ми нећемо овога меда сада јести, него је боље да га за сјутра оставимо. Медвјед на то пристане, те легоше и заспаше.

Медвјед на то пристане, те легоше и заспаше. Послије неког времена лисица се пробуди, јер јој је на ум пало меда, па почне викати: — Шта је, шта је? Медвјед се пробуди на ту њезину вику и упита је: — Тко те то зове?

— Ено у селу родила једна жена, па ме зову да будем баба, а ја не знам шта бих јој понијела. — Па понеси јој мало меда из оне кошнице, — рекне јој медвјед. Лисица оде тад до оне кошнице и, пошто се наједе меда, врати се натраг.

— Па понеси јој мало меда из оне кошнице, — рекне јој медвјед. Лисица оде тад до оне кошнице и, пошто се наједе меда, врати се натраг. — Како си дјетету име надјела? — упита је медвјед. — Површина, — одговори лисица, и заспаше.

— Површина, — одговори лисица, и заспаше. Око поноћи лисица се опет пробуди, јер јој на ум падне још меда, па стане викати: — Шта је, шта је? Медвједа пробуди та њена вика, и упита је: — Тко те то опет зове?

— Понеси јој мало оног меда, — рече јој медвјед. Лисица оде до кошнице, те кад се наједе меда, врати се медвједу. — Како си надјела име дјетету?

— Понеси јој мало оног меда, — рече јој медвјед. Лисица оде до кошнице, те кад се наједе меда, врати се медвједу. — Како си надјела име дјетету? — упита је он. — Посредина, — рече му лисица и леже да спава.

— Ено у селу породила се још једна жена, па ме зову да будем баба дјетету, него бих ли јој понијела мало оног меда? — Па понеси! — нареди јој медвјед.

— Па понеси! — нареди јој медвјед. Она оде до кошнице, те поједе остатак меда, и сувише огребе кошницу, па се врати медвједу. — Како си тому дјетету име надјела? — упита је он.

Лисица оде и донесе ју празну. Медвјед, кад спази да нема нимало меда у кошници, повиче јој: — Камо мед из кошнице? — Не знам ја, шта мене питаш? — одговори му лисица. — Ти си га појела.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

да расту и стварају храну за људе и животиње; она омогућава да у виноградима и воћњацима сазре плодови пуни сласти и меда.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

почиње првом и завршава се другом од ових двеју строфа: Узми на радост са мојих дланова Малчице сунца и малчице меда, Као што Персефонине наложише нам пчеле.

Петровић, Растко - АФРИКА

У трему судови у којима превире пиво од проса и меда; у двор ишту бели коњ краљев, кога држи његова кћи, изванредно лепа и стасита девојка.

наређује да ми се у кампман пошале један канари, ћуп од десетак литара пива од проса, и један исто тако велики пива од меда. Краљица ће начинити футу од пиринча и кокоши. Сам краљ доноси ми кокошија јаја и фетише резане у дрвету. Н.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

СТРУНА 1 Мукло то нечуј неки у мени случи. Прснув занемела смрћу дâ гласа струна. 2 И меда или жучи чаша ли ово пуна, бол ме — до дна искапим, мрем неизречјем у реч.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

интересантан случај обедне жртве бадњаку: у нишком округу домаћин начини сврдлом удубљење на бадњаку, па ту метне мало меда, масти и п., и од тога сваки после има да лизне (Караџић, 1, 1909, 213).

А да му оне опросте, треба да начини киту од босиљка и цвећа и да изнесе растворена меда или шећера па да помоћу те ките од цвећа прска слатки раствор по оном месту где је страдао и моли андре да му опросте,

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Узећу две шаке ораха и ћасицу меда, забићу се негде у неки скровити кутак одакле ћу имати леп поглед на окршај, крцаћу орахе, умакати језгре у мед и

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

све чежње и све цвеће, Све се, све се пробудило И пролећу поклонило, Косом земљу додирнуло, Видре капу одбацило, Купу меда испразнило: А све у славу младог срца и младих усана.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Из грања Јела се смеје И за њим гледа. Зора. Радосно мирис веје Росе и меда. 1914. ПОГЛЕД С ВРХА Лепоте! уз реку, као лабуд бео, Лежи Мостар и, пун сунца, адиђара, Сав трепти, и стреми с

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

теби ђеце поморити: нема њима од злата бешике, него им је дрвена бешика, два комада јелова дрвета; нема њима меда ни шећера, нит’ им има ране материне, но им има скроба овсенога и дебела меса овнујскога; ал’ ти ђецу ја послати

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Ујак је широк Ујна је бујна Гњави ме мама Гњави ме тата Сви само мене А нико брата Гњави ме медвед Јер хоће меда Гњави ме пчела Јер му га не да Гњави ме деда Па ме баш гњави Деда је збиља Гњаватор прави Морам још рећи

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А син му рођени Јоанатан није био дочуо ту царску заповест, него у незнан нађе нешто меда, започе јести га. То потпазише други и казаше му оцу. На то разљути му се отац, и таки кћаше да га умори.

Музи млеко и битће масло из њега! Како промиче проходљиво време, тако и зло је проходљиво. Меда много с мало уметнута смесом пелина тако огорча, што га пак и троструко толико приметнуто не би могло меда засладити.

Меда много с мало уметнута смесом пелина тако огорча, што га пак и троструко толико приметнуто не би могло меда засладити. У чему си, тога се добро држи. Пред ноге мотрећи, а не у вис по облаку се возећи.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности