Употреба речи медведу у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Ниси ти једини лепотан на свету! Ја сам ти је, каже, дао, али сам се преварио. Не дам своје дете белом медведу. Москалу! Ана, својим женским смислом за скривено, тумачила је Петров бес, као неку луду љубомору.

Евдокија – коју је Ракичка звала Евђо – обично би заспала уз бајку о медведу и лисици, о гостољубљу и добром срцу медведа, а лукавости препредене лисице. „Узми, лијо, кашику меда!

пуног гусака – била је невина и није знала тачно, ни органе свог тела, иако је њена тетка, Ракичка, сад, са прича о медведу и лији, била прешла на приче о браку, о порођајима, и загрљајима, у бајкама, у шумама, где су краљице остајале саме,

Теодосије - ЖИТИЈА

А други, када му се ругаху деца јелинска, заповеди медведу да дође из пустиње и да их све удави, да би се устрашили њихови родитељи кад ово виде, и да не буду противни његову

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад се тако после неког времена сити исплакаше, утре човек сузе, па оде к медведу и овако му рекне: — Ето, у сваког човека има понешто грожђа, а у мене ни једне бобице; ако ја плачем, није чудо, бар

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Њест, мишљу, ни тамо, во всеј Италији Ни јамуре медведу, ни јамице лији, Вездје цвјетет цвјетије и мириши гроздије Којих ниње, оле! трет војинско гвоздије.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности