Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Фијучу зрна гласом северца. „Држите — виче — два рибождерца!“ А кад је вече наишло бурно, облаци стигли медвеђим касом, деда је тужан по шуми лутȏ, другове звао жалосним гласом: Јутрошњи гнев је био и прошȏ, врати се, Жућо,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Дадара Изблиза сам осмотрио своје противнике. Наишли су у чопору у дугим масним овчијим кожусима, са чупавим медвеђим шубарама на главама, прљави и брадати. Смерали су, ваљда, да тим изгледом и касапљењем оне петорице направе утисак.
сметовима оштрог снега, а ми унутра не хајемо на њен бес, разбашкарили се, оне одевене у бели креч, а ја на рутавим медвеђим крзнима. Наложили смо ватру, дрхтаве сенке играју по белом зиду, пуцкетају суве гранчице.