Употреба речи медвједа у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Пророк у лављем џаку — Ватру табанима, народе! — Лав чека медвједа На чувеним вашарима у мјесту Преварантовцу продаје се све на свијету и вара се и подваљује на све могуће начине.

Спасавај се ко може! — Ватру табанима, народе! Ево лава! Узбуни се и у бјег нагну читав вашар. Водич медвједа стругну уз прво дрво, а неки чобанин у забуни узјаха његова медвједа умјесто свога магарета и зажди друмом.

Узбуни се и у бјег нагну читав вашар. Водич медвједа стругну уз прво дрво, а неки чобанин у забуни узјаха његова медвједа умјесто свога магарета и зажди друмом.

само да би се за који тренутак могло што боље чути како у планини пуцкетају суве гранчице под корацима великог мрког медвједа.

Глас о њиховој слози и великом пријатељству допро је чак и до медвједа Крушкотреса Кукурузовића, који је важно прогунђао: — И ја сам пола дана јурио чича-Брку да се с њим спријатељим, па

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Рожљика се избечи као да је срео медвједа. — Шта кажеш! Ово без хиљадарке не иде из мојих руку. — Та није то бакар, бог те видио! — зину Мулић.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

неуморно и Месец начини пуни, Затим звијезде све по небесима просуте цјелим, Снажног Оријона, Плејаде и к томе Хијаде, Медвједа, ког још зову и Кола, који се врти На мјесту истоме свеђ, Оријона непрестано мотри, Он у Океану од свих звијезда се не

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

МЕДВЈЕД И ЛИСИЦА Нека лисица пође из свог брлога да штогод улови за свој трбух. Путем сусретне медвједа, којега упита: — Докле ћеш ти то, стриче?

То маје опазе, па нека за сјекиру а нека за биљу, те медвједа и лисицу протјерају из села. Они су једнако бјежали не обазирући се и мислећи да их још једнако гоне, и тако у сами

Око поноћи лисица се опет пробуди, јер јој на ум падне још меда, па стане викати: — Шта је, шта је? Медвједа пробуди та њена вика, и упита је: — Тко те то опет зове?

Лисица доведе медвједа до једних гвожђа, која је била већ прије опазила, па ће рећи медвједу: — Де се закуни на овоме правдалу да нијеси

Сад хтједе да извади ногу из гвожђа, али не могаше, јер му је бијаху ухватила. Кад то опази лисица, трчи од медвједа и бјежећи му довикне: — Е, мој медо, залуду што ти је голема глава, кад у њој памети нејма.

Ћипико, Иво - Приповетке

Први их назрије млади рибар; држећи у руци весло, исправи се. — Ено —вели, — Пропада, ено Медвједа, а за њима су Близанци. Тек дахнуше насред мора, па пожурише прама њима.

Али га чељад у себи лијепо осјети, а кад лађа уђе у тјеснац између Пропада и Медвједа, свјежи лахор дотаче им се лица и собом донесе што их освијести од страхиве ноћи.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности