Употреба речи медена у књижевним делима


Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

КАТИЦА: Боже мој, ја вам нећу ништа преотети. (Умиљава се.) Кажите ми, слатка мамице, медена мамице. Знате како нисам оно папи казала! ЈУЦА: (Проклета девојчура!) добро. Ако ти није млого наједанпут, не браним.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Добар је он мени, предобар, немам ја ни њему никакве замјерке. — Видиш ти њега, заврзана, медена му свака ријеч, рекао би човјек, свеца пред собом има — љути се Раде.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А што си ми невесела — уста медена? — Што не береш? — чух иза мене глас мек, дрхтав и врео. Сав се запалих, али ипак нећу да се окренем, већ одговарам

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

На столу нове српске просвете у прочељу је чело било то, ал' још то чело, још то није Вук. Ил' уста она можда медена што толики испричаше нам плам?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Са пуним лонцем и масним брком чекаћу на те, пожури трком. Нежно те грли медена лица и поздрав шаље твоја Лисица.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

214. Девојчице ружичице, Ружо румена! Што ти са мном не беседиш, Уста медена? — Ја би с тобом беседила, Не смем од мајке. — А гди ти је твоја мајка? Не било ти је!

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

тих, бојажљив шапат; нестаде гневне ватре с узбуђених лица, јер са мирисом који се разливаше из чаше грднога крина као медена струја а коју људи лакомо сркаху дишући дубоко — уђе им мир у душе и гађе ње од крчме.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Сад буди слободан од свега. 6 ПОД ПРОЗОРОМ ДРАГЕ Момак (ђевојци, која му се неће да укаже — у завитку је): Драга и медена, зашто меки твог џама не отвориш, да ја твоје лице видим, за којим ми срце вене.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

За сваки топли сунчев зрак Пољупца слатка, медена, У груди твоје зима сад Забада копља ледена. За сваки шапат љубавни Што исток шапну невести, Зима сад чини

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Ах, мој Васа, мој Васа! ПОЗОРИЈЕ 5. ВАСИЛИЈЕ (као изван себе), ПРЕЂАШЊА ВАСИЛИЈЕ: Евице, ха моја лепа, медена, шећерна Евице, оди, Евице смоквена, цукерпокерајска Евице, да те пољубим, и јошт једанпут, и јошт једанпут.

Ћипико, Иво - Пауци

Над њиме, између широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцавице — обле, меснате, крцате медена слатка сока, који се је циједио из црвених, распуцаних усница...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности