Употреба речи медене у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Ујна, кад уђоше, рећи ће његовој мајци: Добро јутро! Деде, Петро, дај нам мало медене ракије! Дед пољуби Гошу у руку! А и његова мати повика: Дела, благо мени, пољуби Гошу у руку!

Затим баба Гоша кутлачом нали из бакрача, вруће, медене ракије, па тури у чашу још меда и даде ујни да пије. А и њему даде. Али он ни да окуси није хтео!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Рекло би се да Ерић преписује природу: Пчеле преду медене жице између воћњака и кошнице. Јасно је: наше узбуђење долази од препознавања.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Али Цвета, та питома ружа, Њему само трн и бодље пружа. Заман троши он речи медене, Кад су оне за Цвету студене; Заман часе украј ње он губи: Само мило са милим се љуби, А никоме оно мило није

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Споља плаве, изнутра зреле, Свака ко буренце, — слатке, медене; Са доње стране жућкасто-беле, Набрекле, ладне, ледене, ледене.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Видите ли онога кадије? Дрŷга нема у четири земље. У њега су медене ријечи, увија се кâ враг око крста, ама пунан губе и лукавства; крвника га ришћанскога нема — заклала га пушка

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Ја, богме, бјех у највећем послу, као што знаш. Дошла па сјела, па отуд, одовуд, на куле, на виле, на медене колачиће, сваку завија у мед... Фала богу — мислим у себи — шта је овај данас, а ја немам кад ни да се прекрстим.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

понајвише у какво старо одијело, и припаше какву стару кустуру (сабљу), и мјесто ките, на сабљу објеси малу чутурицу медене ракије. За клобук добије замашну перјаницу пиетлова перја.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Онда она дође и ка коњушарима, па заиште и у њих да би јој дали једно ждријебе за медене колачиће. Коњушари јој даду једно ждријебе, а она њима колаче, али им добро прикричи да ни по што не ломе колача док

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Онда она дође и ка коњушарима, па заиште и у њих да би јој дали једно ждријебе за медене колачиће. Коњушари јој даду једно ждријебе, а она њима колаче, али им добро прикричи да нипошто не ломе колача док она

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Храни копилад! Љуби их, тепа, мази, милује, У пуној болти свог супарника Купујућ сигре деци љубљеној: Медене страсти, шећер пакости, Војнике хитре, брзу освету; И на меком их крилу љуљајућ Одгаја пород своје блуднице...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности