Црњански, Милош - Сеобе 2
Храна им се оставља пред капијом, кроз решетке, на земљи, као псима. Медик и апотекар им је, пре, ишао, а сад им не одлази нико. Живи су сахрањени.
Исакович га запита да ли би могао да види то дете, које је медик излечио, и матер? Бајевич га, намргођено, упита: Јоку, Стана, Дрекова? А шта би хтео?
А саксонски, ђенерал Арнхем. Причала је да је Линар офарбан као жена, по образу, а у зеленом прслуку – а медик му редовно пушта крв.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Милица запали луч и наднесе над кревет. Он се осмијехну и рече: — Боље ми је! — Даће бог! — рече Драго. — Дâко дође медик до ручаног доба! Послао сам по њега... Простри ми, Милице, крај огња, а ви све три будите на опрезу!
Ујутру кнез и жене отидоше опет на покајање. Медик и пристав стигоше у ручано доба. Медик одмах прегледа рану; дуго је пипао и трљао рањено стегно, па извади из једне
Ујутру кнез и жене отидоше опет на покајање. Медик и пристав стигоше у ручано доба. Медик одмах прегледа рану; дуго је пипао и трљао рањено стегно, па извади из једне мале торбе стијењак, који лагано упреде,
Јанко само што нагло дихаше, али не пусти јаука. — Јунак, ђетић — рече медик, окренув се Милици, која стојаше подаље и сва дрхташе!... — Чух од вашега пристава како се поднио у чети и све.
— Чух од вашега пристава како се поднио у чети и све. А куд оде пристав? — Да-ти, оде на погреб — одговори Милица. Медик се окрене Јанку: — А сад, момче, држи се као и досад и стисни зубе!
— Није никаква рана, заправо! — поврну медик. — Зрно је прошло кроз месо и није ни дохватило кост! Нâко је исто лила крв и рана се мало запалила!
— Вазда поклањао, имао зашто, имао одакле, катунски бане! А ја ти у твоме дому што мање требао! Кнез уђе у кућу, а медик, задовољан, оста пушећи. Бјеше то човјек омален, средовјечан, широких леђа и риђих бркова.
Слутећи да ће му се кућа брзо истражити, стари медик Медиковић изучи својој вештини свога слугу Иличковића, који бјеше бистар и доброћудан момак.
— па нека пресретају званице и нека их враћају! — Хоћу, кнеже, да је и што више! — рече медик и отиде. Јанко се пробуди тек у њеко доба ноћи, те га нахранише прженијем јајима и запојише вином.
— рече медик и отиде. Јанко се пробуди тек у њеко доба ноћи, те га нахранише прженијем јајима и запојише вином. Медик је сâм те ноћи бдио. Рањеник освану ведрији и снажнији, те лакше поднесе испирање и увлачење упретка.
Али, с друге стране, баш му хвала! Сад сам већ начисто! Баш му хвала! Сад знам што ћу!... Десетога дана медик отиде; Није више требао.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Огањ се бјеше разјарио, те она двојица почеше се врпољити. Медик обрну плећи огњу и поче да говори иза сна. Сердар, напротив, обрнуо лице к топлини, а отворио очи.
„Боље је јутрос!“ рече медик одлучно. „Ако свакога јутра осване помало бољи, као јутрос, брзо ћемо га извидати!“ Сад завргоше живи разговор.
Онај човјек узе јој силом сјекиру, а она, као кошутица, отрча опет у кућу. „Богами, момак!“ рече медик, одигнувши обрве. „Е, обишао сам много нашијех крајева, ама вјере ми, не видјех нигдје, присталије женске главе!
О Стани причаху медику како је више од једнога момка обалила, како добро баца камена с рамена и скаче. „Да“, закључи медик, „види се, брате, види.
“ И тој се насмијаше. „А је ли вјерена?“ запитаће медик, онако као немарно, пошто одби неколико димова. „Оно... јест!“ одврати најближи до њега, отежући те двије ријечи.
„Расте младеж, а да што ће!“ прихвати понајстари, то толико да нешто рече. „Тако је, богме“, опет ће медик: „Па да речемо, не дају многој ни дорасти, но грабе људи прије времена гдје је што добро...
“ прекиде га један. „А да си у његовој кожи, а при тој памети, не би ни чекао!“ „Но што?“ „Окан’о је се, валај?“ Медик извади чибук из уста а зину од чуда. „Ма не рекосте ли да је вјерена!?
“ „То бива понекад, али у овакоме послу, е!“ рече медик а заврти главом, незадовољно. „Кад сте већ дотле доћерали, треба да и распртите.
„Стрико“, рече цура, „онај би човјек рад, каже, да га лежемо на под.“ „Еламо, ваистину“, рече медик и устаде. И остали уђоше за њим. „Чини ми се е ће ми лакше бити ако ме спустите на тле!
“ рекоше у глас, па га наелак пренијеше украј пријебоја, гдје му Стане већ бјеше прострла. Медик га је за неколико прегледао и запиткивао, па пошто нареди дјевојци да рањеника напоји разблаженом ракијом, крену с
„Е, фала Богу, свакоме бонику чини се да му је лакше, кад ложиште промијени!“ примијети онај стари. „Да“, рече медик и главом папрати онако као што се обично тврде свакоме познате ствари.
„Па је ли жив син Радојев?“ запита медик. „Јест ја. Зову га Кићун!“ „Па шта би даље?“ рече медик. „Ваистину не би ништа, но...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Доситејево доба) мастер — мајстор, господин мастиха — мастика, врста ракије маутски — царински маћа — пега, мрља медик — лекар медически — лекарски међер — дакле медоточан — медених, слатких речи, слаткоречив меланхолик — тужан
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
? — медик нагну палцем врху усана. — Па јест, прилично... мало и одвише ако хоћете — одговори Тетка, разумјевши мимику.