Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Онда се она почне поносити и хвалити с медом у себи. „Неразумна и луда гордости!” — рече јој ружа —„Што се с туђом сладостију поносиш?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Много сам још сањао и „филозофисао”. Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. Али и Јоцино чело беше чудновато. Да ли то са Ђорђеве судбине?
Црњански, Милош - Сеобе 2
уђе у Црну Бару, натрапа, несретник, на неке кошнице, па кад их угледа, онако изгладнео, извади једну, па узе саће са медом. Али се остале кошнице изврнуше, па пчеле излете из кошница и мало ко остаде, да га нису изуједале.
Његове две ујне, које су биле присутне, узеше га за руке, па са руке на руку, па га нуде орасима, лешњицима, медом. Обема име беше Анђа. Тада дође и деда, а обе му приђоше руци.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
На повојницу као дарови породиљи носе се: погача намазана медом са груменом соли, печена кокош, јаја, сир (да дете буде бело), кајмак, лук (за млеко), шећер, колачи — од јела; вино
Ружица га на лист дочекала. Ластавица пупак одрезала, Б’јела вила у свилу повила, а челица медом задојила. Вила му је до три биља дала: једно биље да се не урече, друго биље, да ми напредује, треће биље да ми
са гатањем које се при томе врши, добили смо из Баната: „Када дете прохода направи се велика погача и премаже се медом. Та погача се зове поступаоница.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Код попа Марка нађе Јанко више реда и чистоте. Попадија Гојача скува му каву, те, иако бјеше зачињена медом, бјеше прва добра што је попи.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Можда зато што га изговарамо врхом језика, тј. оним делом којим кушамо храну и пиће, па се д, на том месту, осладило медом и сладоледом?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тмуло трутови гуде, брундају. Кућни духови Вуну дрндају. Уштап утвара газом прелази - гњиле мошнице у бакрач с медом мочи. Кошнице, смиљем кађене, гуши успара и фујка зефир, врео, воштани, у разбој ноћни, крцкав, коштани.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
му мећу дрво шимширово, Црне очи два драга камена, Обрвице морске пијавице, Ситне зубе два низа бисера; Залажу га медом и шећером: “То нам једи, па нам пробесједи!“ 234. “Тамна ноћи, тамна ли си!“ “Ој девојко, бледа ли си!
УСПАВАНКЕ 237. Спавај, чедо, родила те мајка У горици, ђе се легу вуци, Челица те медом задојила, Б’јела вила злату баба била, У свилене пелене повила, Мушкијем те опасала пасом, Дала тебе капу
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
МОМКА МЕЂУ СОБОМ ЈЕДНУ СИНИЈУ И НА ЊОЈ ДВАДЕСЕТ ОКАХ ШЕНИЦЕ ВАРЕНЕ, ИЗМИЈЕШАТЕ ЗРНИМА ШИПЧАНИМА, НАЛИТЕ ДОБРО ВИНОМ И МЕДОМ. НАРОД СЕ ЧУДИ ЊЕГОВУ ПОСЛУ, И САВ СЕ ОКУПИ ОКОЛО ЊЕГА ДА ГЛЕДАЈУ ШТО ХОЋЕ ДА РАДИ.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Са сваким се право љубио и братски грлио! Снаха ти се сребром ковала а медом примила! (кад ко што право рече). Свака те срећа на пут пратила! Све ти се по добру познавало!
Мајка тебе под ружом родила, Ластавица пупак урезала, А пчелица медом задојила, Бела вила у свилу повила, Друга вила бабица ти била!
сина у ружи родила, Ружица га на лист дочекала Ластавица пупак одрезала, Бела вила у свилу повила, А челица медом задојила.
3 Мајка Јова у ружи родила, Ружица га на лист дочекала, Бела вила у свилу повила, А пчелица медом задојила, Ластавица крилом покривала: Нек је румен к’о ружа румена, Нек је бео, као бела вила, Нек је радни к’о
8 Спавај, чедо, родила те мајка, У горици ђе се легу вуци, Челица те медом задојила, Б’јела вила злату баба била, У свилене пелене повила, Мушкијем те опасала пасом, Дала тебе капу
наше коло мушком дјечицом, планине урдом и тјеницом, наше зграде и ливаде овсом и купусом, наше стране и главице медом и маслом и сваком живом имовином, од бога благословеном!
! Девојка: Драгане мој, зар ти не знаш да сам соја господскога, једина у матере, па ме медом, млијеком и шећером хранила, зато сам ја била и румена, средњег боја од доброга соја.
мрца — смрт мудир — управитељ, комесар мудрило — глупан мука — брашно муселез — медовина; алкохолно пиће зачињено медом мутвак — кујна; део пекарнице где се меси хлеб и стоји брашно мучњак — сандук у воденици у који пада брашно испод
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
50. ЛИСИЦА СЕ ОСВЕТИЛА ВУКУ. Једна лисица умијеси од земље колаче, и испекавши их намаже их медом, пак онда тијем колачима дође к тучарима и заиште једно туче у њих, а она њима да да меденијех колача.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Сунча се, чеше бутку каранфилом... Сунце јој греје сваку пегу на леђима... Река... паучина... тегла са медом... свитац... риба... чаша воде... њена нога... у свему ко да сија делић... СТАВРА: Бога?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
уведе Хипократа у свој дом, послужи га усољеним рибама, маслинкама, овчијим сиром, сувим смоквама, орасима и медом. Затим донесе бистре, хладне воде из потока који је текао баш на граници његовог имања.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Осећао је Митар у самоме грлу као да му се од рођене женине косе неки бескрајно дуги праменови са густим медом измешали, те ову косу са медом гута он непрестано и не може да прогута.
самоме грлу као да му се од рођене женине косе неки бескрајно дуги праменови са густим медом измешали, те ову косу са медом гута он непрестано и не може да прогута.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад буде сјутрадан, али медвјед бијаше јако огладнио па рекне лисици да донесе ону кошницу с медом. Лисица оде и донесе ју празну. Медвјед, кад спази да нема нимало меда у кошници, повиче јој: — Камо мед из кошнице?
ЛИСИЦА СЕ ОСВЕТИЛА ВУКУ Једна лисица умијеси од земље колаче, и испекавши их намаже их медом, пак онда с тијем колачима дође к тучарима и заиште једно туче у њих, а она њима да дâ меденијех колача.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Оно тамо, то је кућа старе ујна Тине која те је излечила од великог кашља врачањем и куваном травом са медом. Овде је живео стари Љубомир, бог да му душу прости! Он те је много волео и правио ти је лепе кожухе и шубаре.
Оно тамо, то је кућа старе ујна Тине која те је излечила од великог кашља врачањем и куваном травом са медом. Овде је живео стари Љубомир, бог да му душу прости! Он те је много волео и правио ти је лепе кожухе и шубаре.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Не будите деца, која лудо дубе Кад им когод медом премазује зубе; Не верујте брзо свачем загрљају — Са медом се често и жаоке дају.
Не будите деца, која лудо дубе Кад им когод медом премазује зубе; Не верујте брзо свачем загрљају — Са медом се често и жаоке дају. Не будите деца, не играјте с’ жмуре; Отворите очи баш пред хуком буре.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Б. л. пече се уз божићне хлебове, »ради здравља« (ібід., 81). О Бадњем вечеру једе се б. л. заједно с медом (Беговић, 86, и иначе свуда!), и меће на колач (ібідем). Б. л.
Вода у којој су били п. и дукат лечи жутицу (ГЗМ, 4, 152); сок са жуманцетом водену болест (ібідем). Од п. прави се с медом мелем кад је пресечена мишица (ібідем). п. се бере у Међудневице (СЕЗ, 19, 13). »Девојка је дивља п.
плод и кичица (СЕЗ, 13, 1909, 376). Она је лек и од кашља и сипње (теј, ібід., 352; утуцана мезгра, с медом, која се једе, ібід., 368); гушобоље (накадити завој, ЖСС, 277); болести »срца« = стомака (теј од с.
лист, попијен у води, изазваће менструацију (ЖСС, 187). Сок од в. л. лек је од увобоље (СЕЗ, 40, 231); помешан с медом, лек за јаштерице у устима (ГЗМ, 4, 153). Лист намазан медом привија се на ране (ібид.).
Сок од в. л. лек је од увобоље (СЕЗ, 40, 231); помешан с медом, лек за јаштерице у устима (ГЗМ, 4, 153). Лист намазан медом привија се на ране (ібид.). ВИЊАГА Wеін (wілдер) <рагтхеносіѕѕуѕ>. Вињага.
Девојке, ако желе да их момци воле, треба да медом намажу лист од г. и носе га уза се (БВ, 11, 1896, 249). Г. се често спомиње у свадбеним и љубавним песмама, и то увек
с.). Д. са четири листа употребљује се и у љубавним враџбинама: два листа девојка намаже маслом, а друга два медом, па их баци на две стране пута куда ће проћи момак; и кад прође, она их опет састави и носи са собом, па ће момак бити
се болесник и намести му се постеља, и то тако да му глава дође под јасенак; с друге стране јасенка метне се суд с медом и погачом, чаша вина и чаша воде (»вечера вили«), и упали се воштаница.
Остало се ради као и у Срему. Болесник се, поред тога, заложи медом и напоји водом и вином. Коме јасенак није начет, неће оздравити. Често болеснику вила саопшти лек у сну.
, 352); против срдобоље (ибід., 345; 347). Истуцан и помешан са медом, сумпором и ђинђером узима се против пантљичаре (СЕЗ, 40, 230).
Према квалитету о. који се разбије гата се о здрављу и берићету (ЖСС, 174). Пре ручка мећу се у чанак с вином и медом три о.
(ЖСС, 187); или кад хоће да побаци (СЕЗ, 13, 1909, 393); такође од запаљења мозга (СЕЗ, 14, 226); узима се с медом од пробади (ЖСС, 305), и од великог кашља (ЖСС, 295); од јехтике (ГЗМ, 4, 160; СЕЗ, 14, 219); кува се, заједно са
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Гле миле трешње – осула цвет И бадем цвета – како је леп! И чела леће, па купи мед Да медом заслади зимски јед. Пролеће сијну на дољу, брег, Да стопи с њега и лед и снег!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
т' и јест родила краљица на чардаку, на меку душеку, у чисту те свилу завијала, а злаћаном жицом повијала, одранила медом и шећером; а мене је љута Арнаутка код оваца на плочи студеној, у црну ме струку завијала, а купином лозом
бити мила довијека, одвешћу те Једренету граду, наредићу тридест слушкињица нек ти држе скуте и рукаве, ранићу те медом и шећером, окитити тебе дукатима саврх главе до зелене траве; удри саде Страхинића бана!
т’ и јест родила краљица на чардаку, на меку душеку, у чисту те свилу завијала, а злаћеном жицом повијала, одранила медом и шећером; а мене је љута Арнаутка код оваца на плочи студеној, у црну ме струку завијала, а купином лозом
су се у двору састали: по имену старац Мустаф’ага из Крајине од Новога града: у њег има благо небројено, раниће те медом и шећером, а од’јеват свилом и кадифом; а друго је Зуко од Удбиње, но у Зука нигђе ништа нејма, осим сабље и дебела
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Које ли песме ћу испојати твоме излажењу штедре? ПОХВАЛА СВЕТОЈ ПЕТКИ СРПСКОЈ Једни људи себи воду с медом за пиће услађују, а она је своје пиће с плачем себи разблаживала; нису толико повише ни ветрови духали у тој