Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ја се полако дигнем и пођем за њом све узастопице, да ме она и не примијети. Док стигнемо на један мезар. У том мезару бијаше закопан један младић.
Сву је у кап испијем. Одмах се развеселих и заборавих на све. Почнем пјевати на мезару мога оца; већ од суза ни спомена нема. Наредим те се сваком моме другу донесе по једна боца рахатлука.
Сад наредимо те дођу свирачи са тамбурама, ћеманетима, зурном и бубњем. Стадосмо играти и пјевати на мезару мога оца, док нас ноћ кући не оћера. Сјутри сам се дан опет с друговима састао и рахатлука пио.