Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Из Дубровника Када падне вече поврх воде плаве, И засветле Млечни Пути из далека, Тада као птица из свог гнезда мека, Све од маховине и од морске траве, Прхне моја душа.
са мном и са другим, И чекам однекуд нову реч дубоку, И докле се деле светлости и тмине, И ноћ пада као паучина мека: Све нàтпēва хучна музика тишине! Све надвиси неми глас који се чека!...
Рука ти је бела мека као цвеће, А моја остаде сва окрвављена. Откуд си и ко си, нико знати неће: Љубав или мржња, судба или жена.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
интерпретисати — тумачити, објашњавати јевтика — туберкулоза јекмегџија — пекар јеспап — роба кадифа — мека свилена тканина са одсјајем; сомот, баршун кадрил — игра, плес са четири пара играча казук — колац или камени стуб
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« Тих дана се гђа Сида формално преобразила. Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу, него је само саветовала: »Са лепим се, говорила би тих дана, увек више
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Нова је била, тек од скора дошла на гробље. Ма да је била већ стара, усахла, ипак је била некако мека и са још добрим прсима и лицем. Она поче око Таје облетати, а и Таја око ње.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
још, говори дуго, реци да ће проћи увери ме да ће проћи, потпуно ме увери да ће проћи, јер твоје речи као нека млака, мека струја слатко милују моју ојађену душу. — Јадни мој. — Љубљена моја!...
Африка
Издалека ови купасти врхови увијени у мека испарења, као у облаке, изгледају као вулкани. Око десет часова почињемо пловити сасвим близу дугих благих острва,
Нека од њих, захваћена сасвим пламеном, горе као буктиње. Земља под ногама, као у песми о Заспаломе Бозу, још мека од последњега Потопа.
Опојни мирис зеленила, тропског цветања, свежине и сенки обавија ове кућице. Трава је мека, неугажена, а невидљиве птице дозивају се над њом страсно. Милиони инсеката који удружено исткивају своју песму.
Овај нас љубопитљиво чека све док не разазнамо његова мека леђа, тамна у ноћи, и онда се тек склања у честу. Швајцарац се више не труди да пуца и ми мирно пролазимо кроз овај
Црњански, Милош - Сеобе 2
У тренутку кад је сан почео да му се на очи спушта, у трепавице – као нека мека лептирова крила – баш кад је хтео, последњим покретом руке, да утули свећу, која му је чело главе треперила, Исакович
Њено лице имало је, и сад, лепоту лутака, али не више малих лутака. Њена уста нису била онако мека, као кад је на њиховом путу брбљала, детињасто, него, су била румена, тврда, боје пупољака.
Смерт оних које смо љубили треба да нас учини мека срца према свима који су страдални. Павле за покојном Ђинђом не мање от њега, Трифуна, слези пролива.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Рад би у Милано, а рад би у Млетке. Венеција и „Мајланд”, то је била Мека и Медина за путнике рат плаисир. На путу у делижансу један му једно, други друго препоручује. Реши се за Млетке.
град у Саудиској Арабији у који је Мухамед побегао из Меке 622 године, где је и умро; у њој се налази гроб Мухамедов Мека — град у Саудиској Арабији, родно место Мухамедово; за муслимане свето место куда иду на хаџилук Меін Херз іст Хорст
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Народ ово мишљење исказује пословицом „У мека оца неваљала деца“. Важна улога оца у васпитању јесте кажњавање деце. Док мајка, бабе и деде могу бити попустљиви
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
из поцепаних врећа, али, уместо смеха, обузе га нелагодност — у ствари, притајена паника учини да му колена постану мека и клецава.
Матавуљ, Симо - УСКОК
такође округласти, а чело пространо и равно; очи плаве, велике; на десној страни тјемена видио се раздјељак, те му мека, али бусата коса бјеше повијена на лијеву страну.
— Биће згодан Црногорац! — Бијесан Катуњанин, божја ти вјера — прихвати Мргуд Шутов. — Нâко што ти је кожа бијела и мека и што си ошишан, али до Ђурђева дне, у нашим горама, има кад и да ти кожа очврсне и да ти перчин порасте!
Е погибе ђетић од нечесова дерта, а не знамо заправо шта му је! — Проћи ће то, синко. Знаш, мека је срца, па... Али, проћи ће! — А како би било, господару, да и он пође са мном, ако можеш без њега?
— Сâм бог зна! — рече Стане и уздахну. — Сувише је мека срца, па, занаго, не може да прежали Крцуна! Па потихо запијевајући додаде „Мог сокола те дивнога!“...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Знатно боље су му љубавне песме, у којима се изражава његова мека, блага, нежна, словенски осетљива и поетска душа. Он је у животу имао једну истинску љубав, по имену девојке коју је
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Наш Максим је био човек добар, мека срца. Казне је изрицао врло сувремене. Није он био као они старији другови његови што само кажу »одавде довде«, па
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та помами ко год може, Помами јој мајку, Боже, Да ј' из одра крене мека, Да је догна до менека, Да ја ватим своју драгу, Да је љубнем голу, нагу.
оће, што сад бит не море, И срце њему ражали се јако, Јер мисли веће да је време јако, Па с' онда ита на душека мека, Од мисли тужни скоро ван себека.
Крај реке беу једни двори туде, На дворим ништа чему с' људи чуде; У двори туде на душека мека, Он паде, тужан, скоро ван себека; Ал' ето амо његовога злата, У избу уђе и стаде крај врата, Крај врата стаде, па
58. Не кте мома већ да чека, Већ га тисни и изврни Баш сред оног блата мека: Пропаде му фрак тај црни, И тај шешир, и те лаче, Ма ту његов јад тек заче. 59.
“ Вади од појаса Врулу мека гласа. Он у врулу весô душе Лаор крилом лако пуше, На обалу другу реке Носи вруле меке звеке; Једна мома ту је
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Поток се прошири и искривуда. Преко његових глатких каменова нахвата се нежна, мека маховина, трава постаде бујнија и тамнија. А и ми смо се мењали и расли. Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.
Влага потока још више ме дирну. Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило се грање и лишће. Кроз грање пробија месец те осветљује тамнозелену
воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина. Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа. Из ваше баште ништа се није чуло.
Зато сам дању бивао онако поносит. Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби и љубим те...
Оста само петељка. — Чекај. Ја ћу... — И саже се. Образи јој пламте, рука дрхти, а тако је топла, мека и мила. Ленка одсече грозд. — Ево! — И пружи ми га. Гледа ме замагљеним и упола затвореним очима.
Свуда је било тихо, мртво. Ноћ мека, млака. Из дворишта је долазио мирис на већ проклијалу траву, труло дрвеће у земљи, а такође и из баште, која је, сад
А свирка је била мека, дан топао. Први пут она осети — осети да је лепа, млада... И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Већ у мени душа суста., а срце ми силно бије, у главу ми крвца лије, ал' ми вила лице мије хладом свога крила мека, и још нека блага река, нека струја из далека: свети мирис памтивека.
чим да те зовем? чим да ти тепам, да ти говем? кад сваки слатке милости глас у очајни се пресеца врисак, од срдашца мека челичан стисак, од љубави чини ужас милог спомена овај жалосни час. Покојниче драги! сенко ил' душе!
здравља твога и среће, још има нешто дужност да ти рече: була једна млада пред вратих чека, уточишта моли и конака мека, дозволи оче, оче допусти, хришћанска милост да је у двор пусти: була је, каже, побегла од паше, ал' крв је наша, дете
неба, ала си мила, ала си лепа, испод састанка ноћи и дана када те буди звекет ђердана, на меких груди, са грла мека када те буди умилна му звека, ил' о мушком врату кршење гривна, тишино моја, ал' си ми дивна!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Кажем ја, да не може ни једна добити награду. Ето, која је мека, не ваља, која је љута, не ваља; која троши, не ваља; која штеди, не ваља; која се кити, не ваља, која се не кити, не
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ој, ко-ко-ко, еј, како то!“ Под прозором у том, корака мека, допузи Лисац, нечујна сјен, на њему шешир, и торба нека, а глас му мио и замеђен: „Пјетлићу драги, пјевачу
„Зашто ме нећеш да бијеш, бако? То ми је нешто сумњиво јако.“ „Због твога срца, добра и мека, док обноћ идеш небеским путом. Не бој се, није подвала нека! Нећу те више такнути прутом.
Цвјетају лале и ружа рујна, диже се храшће ил буква нека, за Ћосом ниче пшеница бујна или се шири ливада мека. Зеленим рухом ките се пути, а Ћоса иде, ништа не слути.
Сав блажен, срећан, ниже без броја: „Кућицо драга, слободо моја! Палато дивна, дрвеног свода, колевко мека, лиснатог пода, увек ћу веран остати теби, низашто ја те мењао не бих!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И гаврани с криком лете У вечерњи сутон тавни. Ал' крај реке, у долини, Где травица ниче мека, Топли ветрић пољуљује Вито стабло кукурека.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
врху мождине и збија у редак цртеж мозга чији се напон више не сагледа одоздо а са неба једва да неко гледа мека га гоне слова дуж завијутка једино пуж у свом кутку зна даљи пут и наслов читавог уздања пуж који је у наше
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
њих је непријатељ, позади река и, онако збијени на обали, у туђини, у мрачној ноћи, препуштени су својој судбини. Мека и блага ноћ као кадива, ноћ августовска, спуштала се лагано над Мачвом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши. Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори. Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Здраво да си ми Загорче црни, лукави, злослутни, тврдоглави, ја те волим. Здраво, ви тамо где је месечина мека, сваког ћу брата, што засео чека, да преболим.
Трава је мека, као она што код нас ниче из жита око кандила, о Бадњем дану; она дрхти кад је узмем у руку. Иза венсенских шума
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
За леђима комишилаца црне се пластови комишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...
тако љубавно и слатко гледају, како не гледају нигда ни бабове, ни мамине, ничије друге очи; и она густа, смеђа, мека као свила, миришљава коса; и онај вазда погнути послени стас, — јер се тета непрекидно налази у некакву послу; и они
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Друга једна њихова врста игра важну улогу при дезагрегацији коралних маса и њиховом распадању у прах. Та мека, слабачка морска створења гутају комадиће корала, па их у својој унутрашњости претварају у муљ и избацују га на морско
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А што у Туркиње, у неверу? Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв. Пију оне човека! И зато објашњавао је старац и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.
Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.
С пролећа већ је била увелико башта прекопана. Извађене и набацане уза зид белеле се гомиле камења. Земља се црнела мека и изривена.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Пауза. У соби, горе, утишанији жагор: »Ако, ако, пријатељу! Аферим, Јовче! па тиха, мека, чежњива свадбарска свирка.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Пуна ће му уста бити“, помислила је замишљајући како јој влажна и мека детиња уста цимају дојку и жудно пију млеко. Снага јој се сјурила у стопала, још боса и влажна.
Кад остаде сама, на њу нагрну мека гомила тишине. Лице јој смирено и замишљено, а смех потмуло одјекује у њој. Нисам смела то да учиним.
И онда кад му је рука лако милела по глаткој и истегнутој кожи трбуха испод које се осећала мека тврдина детиње главе, кад је врховима прстију ловио ситне титраје, као да рибице машу репићима, сумња је глодала
Киша прсне по Николи и изгори му на образима. А тама је мека у глави. У топољацима, ветар. Не чује га. Ни Мораву што се кала на боковима њива и по помрчини опрезно гази по
срцем га жустро песничала, а пријатно јој што је толико тежак, јер никад на себи није имала толику снагу, па му се мека и устрептала подметнула да што дуже остане на њој. Не види му лице и задовољна је. Једно је мушко.
Прсти су му хладни; дојка је топла, мека је, само му средину длана голица чворић, као да хоће да се укуца у длан, и он улази у њега, путује жилама, расте,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Зар ти мије тешка самоћа и тама? „Прозори су моји отворени вазда. Унутра постеља угодна и мека. Рука ми немарно превлачи врх жица Ал' срце... срце... оно на Вас чека! „Та забравите прошлост, дужност, мужа!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам, чини ми се, напред рекао да сам човек врло болећива и мека срца. Слушајући са пуно саучешћа свога несрећног сапутника ја сам, још у току његовог дирљивог излагања, размишљао о
чешће осећао како ме, извучена испод крзна, под којим је два плава ока дрêм све више освајао, милује њена као свила мека коса.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
По дебелој прашини опутине вожња је била мека, с оним присјеном нереалнога, као вожња на гуменим точковима. Да отргнем Долорес од њених мисли, испричам јој анегдоту
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ХИМНА Одмани руком и загази бару Што мили, тече, као живот мека, Сарани разум, и удиши пару С поднебља глиба што те свуда чека.
О нисам знао да са својим гробом Ја носим срећу и састанак с тобом. Постеља твоја, гле, како је мека, К'о твоја коса. Ох, зашто ме гуше Још вреле сузе? Зар их овде има? Зар земља сузе, зар све не узима? И мокро свуда!
К'о ма'овина мека, к'о покров од свиле, Заборав ће сад падати на спомен и сан, На одигране борбе и часове биле. Заборав ће сад падати
Смрт ваша тешка мој је био живот, К'о рука каква болесна и мека, Он пада на вас и спрема ваш ћивот Где је и моја будућност далека.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Они су били изванредне атлете, али упркос томе били су мека срца и племенити младићи. Чињеница да њихово знање није било баш нарочито, није сметало њиховом веома образованом оцу,
Ћипико, Иво - Приповетке
Жури као луда. Отвори врата и уљегне у кућу. Самотан и празан простор зевну јој пред очима и ужасом је потресе. Мека месечева светлост продре пред њом до на крај куће, све до кревета. Осветли га, спуштајући се на њ.
Проповједник настави: —Света наша мати Црква милостива је: она је као квочка што, када олуја наслути, под своја мека крила сакупља своје пилиће да од олује не настрадају! Али, како је милостива, тако је и праведна!
Нађе је саму и загледа се у њу. Гледајући је, данас му се учини њено лице и светлије, нежније и прозирније. Њена мека коса, њене плаве очи, преливене бојом мора, из којих као да ће сузе да помоле, гледаху у њ.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„оштро”/„меко” (постојала је „оштрина” у угловима собним, а она их је испунила, изменила, учинила је да соба буде „мека”); „разграђено”/„утуткано” (кућа је била „разграђена, са „отворима” и „напуклостима”, што је она затворила и кућу
И, на подлози овога крупног контраста, могуће је, и изведено је, једно танано опонирање: с једне стране, Софкина мека, пријатна, танка и свилена одећа, меки и обли делови њенога тела, „меко и обло раме”, „облина” њених руку и кукова; с
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И јади су знали да си срца мека, И јади су пали, пали на човека: Патња беше пратња целога ти века... И зато се песник сад сећа тебека...
“ Ту фарисеј дукат баци, Ал’ не што је срца мека, Већ га тако диже, спушта Да свак види из далека. Удовица сиротица Један новчић спушта ти’о, А можда је (ко би
Краков, Станислав - КРИЛА
Нешто се тешко наднело над њиме. Очи су сијале у мраку. Одједном се замаглише. Мека бескрајна туга за нечим што је изгубљено разли се кроз тело. Би готов да заплаче. — Матора луда.
Људи се будили. Враћали се у куће и залазили дубље. Котлови су кључали у њима. Пара је била мека и опојна. Са лишћа су падале ситне капљице туге. Прве звезде на небу се замаглиле. — Уништавају Швабе писма.
Стресао се. — Зар опет? Покренуо се у кревету. — Пст. Једна мека рука пипала је по јастуку. Додирну његове косе. Осети топли дах пољупца. Рука се зари под његов лаки покривач.
Петровић, Растко - АФРИКА
Издалека ови купасти врхови увијени у мека испарења, као у облаке, изгледају као вулкани. Око десет часова почињемо пловити сасвим близу дугих благих острва,
Нека од њих, захваћена сасвим пламеном, горе као буктиње. Земља под ногама, као у песми о Заспаломе Бозу, још мека од последњега Потопа.
Опојни мирис зеленила, тропског цветања, свежине и сенки обавија ове кућице. Трава је мека, неугажена, а невидљиве птице дозивају се над њом страсно. Милиони инсеката који удружено исткивају своју песму.
Овај нас љубопитљиво чека све док не разазнамо његова мека леђа, тамна у ноћи, и онда се тек склања у честу. Швајцарац се више не труди да пуца и ми мирно пролазимо кроз овај
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
сутон сенасти На својим груд’ма спрема постељу И по њој чудан раскош простире: Росице сјајне, ситну ђинђуву, А мека свила цвећа мирисног Шарену главу спушта пажљиво Да ти, уморној, миром пријатним Успава душу озлојеђену. (Одлазе.
Свилене овце танка вуница, Што је Персија вешто уплеће У дивне шаре мека ћилима, Те се по моме стере харему, Већ се унапред, чисто, радује, Округ’о табан стопе њезине Унапред мери ситним
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
А ти почуј птицу моју, Која пева: „Све ће проћи!“ На груди ми птица слети, Ту рашири крила мека, Па ми вели: „Ни бриге ти, Свакој рани има лека!
Моловô бих слике ведре, Све што оку вашем прија; Месечина како ј’ мека, — Како звезда јато сија. Како лепо зора руди; — Како с’ дивно сунце рађа; — А на мора мирних груди Како сретно
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ил’ у мојој градини, Ил’ у туђој садини, Мома шеће стасаста, У облику красаста; Бела, мека кожица Мајчина јој кошица; Место лишћа зелена На њој леја селена, Млађаност га садила Те лепојку младила, Њим се она
Лаксембург је башта прекрасна, и нема јој пара: Свако милином место засипа очи новом. Трава мека к’о свила, а лузи тамни к’о поноћ: Која не трпи ока, тајна долеће тамо.
Мало даље лежи чистина ограђена шумом, Трава — кадифа мека, шума — непровидан зид. Туд се шетају двоје, са момком само девојче, Младе усне зове само на пос’о место.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
би се и чаршилије дивили И чудили згоди и богатству Рељином, а у његовој души дизаше се сласт и топлина, свијетла и мека као незнана пјесма без ријечи што се диже од загријане земље, и миришући веже се са насмијаним небом прољетним.
слутња, и они је гоне с гробља, али се она упорно отима, неће да иде: — Не дирајте ме, ја сам жалобитна, ја сам мека и болећива срца. Ово су дјеца моја, сестре моје и браћа моја. 'Оћу да и' ожалим.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И једног дана Нимфа топла, мека, Даде му пехар препун чедне сласти, И он се опи од детинске страсти, И у трк пусти у поља далека Зауздан оркан и
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ја уступам цвећа стазе Којима је нога мека; Нек’ по цвећу жене газе, А трње је за човека! 1856. ГДЕ ЈА... Где ја шећер сијем, Ту отров израсти; Где ја
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Колико пута тако Младен, слушајући како у соби влада тдшина, топлота, мека утутканост, иза њега спремљена чиста прострта постеља, испод главе јастук с новцима, распасан појас, колија; како
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Дебела је »као рука и мека«, »на њој се распознају делови, као глава, врат, руке, ноге, очи«, понекад »личи на човека с децом«, па је зато овде
Ћипико, Иво - Пауци
И по ливадама не сучу се крда оваца и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима не пропиву се витке козе да брсте младице, а
је пред очи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, мјесто младићке обијести, завладала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
изгледа тамо красно, и птице, и ливаде, и дрвеће изобиљних плодова, и бистри потоци, и дани пуни усхићене светлости, и мека предвечерја, и звездане ноћи, само су људи тамо исцеђени, суви, без сокова, сенке сулудих мученика и неподношљивих
Мислим о томе како је леп и бујан како му је кожа мека и глатка, осећам је на длану и то ме уопште не збуњује, иако је далеко, ја осећам њену свиласту мекоћу у својим рукама.
Искуснији сам, а и паметнији, од Богдана који се усудио да Јелену почеше баш на томе месту, а женска је кожа фина и мека па је на додир његових храпавих шака и ноктију прокрварила, но не крвљу, него чистим жучем и отровом.
задаха, само он завирује у њих као у нешто лепо и мило, у цвеће, у плодове земаљске, у птичице, у јагњад и ждребад, у мека, невина лишца малих девојчица. Веле да му је то посао и навика.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У тавно зеленом сâду мирише травица мека, И небо над нама шири звездани вео свој Не бој се евнуха, јагње. Ах, тебе загрљај чека, А њега ханџар мој. 1889.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Изволите ући у кабину, она је врло удобна и има мека седишта и наслоне. Ја затварам врата и, пошто сам се уверио да је све у реду, стављам авион у покрет.
Наша седишта, су додуше, ниска, због уштеде простора, али се у њих можемо дивно завалити и опружити, јер су мека и са свију страна опкољена дебелим јастуцима. И патос и плафон претворени су у душеке.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
средњега века, На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже; Трулу му кожу спирају таласи пристижућ из далека, Као мека длака ил' руно, алга по њему леже. Док расцветане кости белином сијају снега.
средњег века, На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже; Трулу му кожу спирају таласи пристижућ' из далека, Као мека длака ил' руно, алга по њему леже; Са дна језера ловцу дижу се испарења: Отрован њима ловац малаксава, усамљен, без
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Пењи се, капетане! Пењи! — викну Принцеза. — Брод само што није запловио... И попе се дечак. Дуга и мека је била пловидба. Тамо камо су ишли чекало их је много деце, много песме.
Како је глатка, како је мека била, с наслоном у облику љиљана, као у срне витких ногу! Млада жена задивљено крикну, угледавши је, и полете дрводељи
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И кунем се, што је ђула и бехара, Све би својим лицем застидила Мара, — Па још коса мека, она коса врана Би мехлемом била и најљућих рана!...
па да будем река, Па да течем испред твоје куће мале; Певајући теби, да разбијем вале о прагове где ти стаје нога мека.
Тихо мирис вије, На твоје леје месечина пада Топла и мека, и руже ти мије Сребром... Ти не знаш да преда мном сада Ноћ друга стоји, пуста, и у чами, С развалинама...
Но гле! Јунак самац није, За њим сједи цура нека; Врана јој се коса вије Кô просута свила мека. Знаш гдје лака срна пасе, Вода пада с хриди голе, Како бршљан обвија се Око брезе и тополе?
Гора је вазда примала оне Што љуто пате и што их гоне. Ноћ је свијетла, мека и плава; Мирише земља, мирише трава. Попале сјенке, а као срма Планински поток тече из грма.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
му не спава, веће слуша млада у душеку кад ће први п'јевци запјевати; а кад први п'јевци запјеваше, скочи млада из мека душека, запалила фењер и свијећу, па узима лоја и катрана, оде право у нове ахаре.
Каква блага? Све мека дуката, а све пуста блага лежећега. У нас, браћо, четири дахије, Аганлије и Кучук-Алије, и у мене и Мула-Јусуфа, у
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
То му је мило и драго прирађивање где ће пронаћи врло густо лиснато дрво с великом сенком и фрула за свирњу, лепо мека трава код хладне воде испод заветра, да се нахузури лежећи.