Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— рече јој меким гласом, који је као устрептали звуци меке фрулице до њених ушију допирао. — Седи, Јелице!... Ох, како је ово дивно место!... Осећаш ли како липа мирише?...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ми ћемо, међутим, сести у дну сале У меке фотеље, не слушајућ тезу, И написаћу вам, хитро кô од шале, Један тужни сонет на вашу лепезу.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Не због чега другога, већ због те његове чудне лепоте. Нарочито биле су му очи лепе. Велике, црне али некако и чудно меке, меке — чак до туге меке. Газди се допао и узео га код себе, после га оженио, дао му своју слушкињу.
Нарочито биле су му очи лепе. Велике, црне али некако и чудно меке, меке — чак до туге меке. Газди се допао и узео га код себе, после га оженио, дао му своју слушкињу. С том женом имао и кћер.
Нарочито биле су му очи лепе. Велике, црне али некако и чудно меке, меке — чак до туге меке. Газди се допао и узео га код себе, после га оженио, дао му своју слушкињу. С том женом имао и кћер.
Африка
Уче ме да разликујем кафу од кафе, по њеним руменим плодовима увијеним у меке црвене опне. Крупна кафа из Сикасоа и ситнија из Конакрија доносе по два плода годишње.
Њин лик врло пљоснат, уских дугих и косих очију што као да су пуне суза; носа широког, усана које се смеше, дебеле и меке, изнад зуби врло белих. Лобање су им обријане изнад чела све до полатемена, а чеоне кости јако испупчене.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Затим се све смирило. Лице самртника било је пребледело, црте Гарсулија постадоше мирне и меке и благе. Глава је клонула на десну страну, а из уста му испаде млаз крви.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Једино је Неда седела бележећи нешто у сваштару, а очи су јој биле одсутне и насмејане и меке као што понекад знају да буду меке очи младог пса.
је Неда седела бележећи нешто у сваштару, а очи су јој биле одсутне и насмејане и меке као што понекад знају да буду меке очи младог пса.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
масиwер Кöрл) — дебељко машкртан — прождрљив, лаком Медина — град у Саудиској Арабији у који је Мухамед побегао из Меке 622 године, где је и умро; у њој се налази гроб Мухамедов Мека — град у Саудиској Арабији, родно место Мухамедово; за
Црњански, Милош - Сеобе 1
и главчина успављивало га је као и непрекидни шум, под колима, опалих гранчица и игала, што су биле посуле планину, меке као маховина, тако да је точак западао читав педаљ.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Јагића, за српску књижевност оно што је за муслиманство било бекство Мухамеда из Меке у Медину. Преко Славоније дође у Загреб, где је приватно учио латински, и у пролеће 1761, преко Лике, оде у северну
Он по својој природи опомиње на »чувствителне« »пјевце« четрдесетих година. Меке природе у основу, он није схватио да може бити поезије без сентименталности, разнежавања, уздаха и суза.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ту на брегу тије реке, Сред травице ове меке, Падај, тело, па с' одмори, Док зорица не зазори.“ Тако путник трудан рече, Ал' како је пусто вече, Како л'
“ Вади од појаса Врулу мека гласа. Он у врулу весô душе Лаор крилом лако пуше, На обалу другу реке Носи вруле меке звеке; Једна мома ту је била Ћупом воде заватила. „„Мили драги, вечни Боже““ Тела б' дома, ал не може.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже и сишем, сишем... Ђипих. Ухвати ме страх.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Срдашце меко и меке груди мора да жешћа невоља мути, јер из ока јој сетна капља бије, уздахом склапа беле руке двије, „Зар ту? ох, ту зар?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ПЕРУНОВ ОДЛАЗАК Пролетос су сви опазили да у пољу слаби љубичаста боја и биљне сабље постају меке: врховни бог нам уступа своје области и мање се чују његове речи осим из вепрова кад рокћу и код вукова пре но што
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И осетим да ми није доста љубав невесела. Разочаран од твог уморног тела, радознало милујем блудне и меке велике очи биља. ВЕТРИ Не грли цветне пољане мој глас.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и мирисне шаше... Но већ и цуре се умирише. А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!
У њему беше много некаке меке нежности, неке готово женске болећивости, а лице му вазда беше озбиљно, и не виде му нико осмеха на уснама.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Кости му постану меке, а мишићи су атрофирани. Сличан је случај и са лаксом, који после мрестења толико малакше, да од тога и угине.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
А кад је понесу у град паланкини, Бледу, кроз редове борова и смреке, Сетно наслоњену на јастуке меке, — Задрхте од чежње редом сви перчини... ПРИЗИВ Помени ме у молитвама твојим Кад сунце пада за далеке горе.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утуткани је, намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске халине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.
И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце. Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.
Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене. — На, на! Све!...
и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнео се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га
нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе. Из тога ако би је тек која комшика тргла. Замрсило јој се платно и зове је да га она одмрси.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ненадно те ноћи, док је месец трн’о, Јужни ветар прође улицама бурно. Носио је тешке, заносне и меке Мирисе цвећа, и живост, и наду, Дах пролећа блиског из земље далеке, Расуо их, кришом, раскошно по граду.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Он зажмури и засмија се, па лагано, лагано пружи обје руке, а кад осјети њене меке и топле у својима, он их провуче, те им се у тренутак шљубише груди и уста...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И младе жене, меке у гласу и бедрима. Неке је сретао по механама и чаршијама, неке су у сутону воду носиле са извора где је он стоку
Долина између два венца, прорезана мутњикавом жилом Мораве, сва се утисну у раширене очи, а меке јагодице прстију пређоше по неуштрошеној нежности.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Али та је страност била благотворна. Кроз сузе је угледао небо над Бечом: светлуцаво, и оно је било све од просејане, меке туђине, већ неприсутне, јер је и туђина измицала. Више кије дошао у Беч иако је, марвени трговац, много путовао.
Ни из те коже никуд. Тако је, у јесен 1813, док су обасјане, меке измаглице падале по гроздовима и јабукама, и клиповима кукуруза, по разваљеним тарабама и густом блату, по општој
Анастасијевића је ова смрт ражалостила али и умирила: у себи више нигде није могао да примети оне меке, опасне мракове. Међутим, уочи Светоандрејске скупштине којој ће бити председник, то је већ 1858.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
корали, сија се бисерје, Ризе су твоје обливене Светлошћу благом, и дахом морске траве, И груди мирисаве, Росне и меке К'о лабудово паперје!... Заштитнице добра! Љубавник се теби клања, А ти га благосиљаш Сањива, уморна Од миловања...
Мени је било к'о да пјесме ове Сваки стих поста пун бехар у роси, Па трепти, сјаје, и мени по коси Просипа меке пахуљице нове... О мили часи, како сте далеко! Ви драга лица, ишчезла сте давно! Пуста је соба... моје срце тавно...
Ми ћемо, међутим, сести у дну сале, У меке фотеље, не слушајућ' тезу, И написаћу вам, хитро, к'о од шале, Један тужан сонет на вашу лепезу. Ј.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Нежне и меке као паперје, стршале су њене златне локнице испод капице дубоко навучене, а велике плаве очи, под као снег белим
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури. Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се под теретом његова тела.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А четврти: — А ја њезине три витке ствари: руке, косе и ђердан. А пети: — А ја три меке ствари: прси, мишицу и плећи Шести се чешао по глави и све увијао нешто раменима, па рече: — Ето, мене не остаде
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
О ниси, знам ја; знам да ниси могла, Ти, рако добра, црна и дубока, Отићи икад до меке постеље, Узети собом два заспала ока, Два њена ока, од туге јој беље, Мраморно лице, главу што се погла У сну сањиво.
слике све одједном скине, Да ми издвоји из паклене јеке Дан здравог сунца, једне очи благе, Осмех детињи, мирис душе меке, Док се свет рве и док маса гине.
Ћипико, Иво - Приповетке
подигнувши главу, бојажљиво погледа у проповједника, али, опазивши на његову лицу гњев, одврати поглед и сврне га на меке, понизне пламичке што се на великоме олтару дижу увис, као да хоће да цјелују свето отајство, обасуто обилатом
Софије. Запањен нечим новим и великим, застао је. Које изненађење! У пљуску прозирне, меке, подједнако подењене светлости, Иво Полић ухватио је једним погледом велики простор фантастично удешен, испуњен
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
А у супротно усмереноме пресликавању то се хришћанско стално и вечно везује за благе, меке и добре линије високих Дечана, испод којих изменљив живот не престаје да тече.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
није сматрао важним: „И онда, почне да чисти собу, паја је, намешта и утуткава тако да, кад уђете у њу, сместите се на меке ћилиме, који, истина, заударају на старо и чађ, али ипак не јако; завалите се у ћошак, испод кандила [...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ма да с’ чини удес худи, Ал’ ту неко виши суди; Не шаље им меке дане Да их строше и стамане; Не шаље им мазне ноћи Да их слашћу онемоћи: Патње грле српску дику Да не заспи на
Краков, Станислав - КРИЛА
Вичу нешто. Мија чује куршуме како звижде, кидају дрво на огради, тупо пробијају меке зидове кућа, али не види никога да пада. Само се једна огромна леђа, нарасла од ранца, одигла од земље. Леже непомично.
Петровић, Растко - АФРИКА
Уче ме да разликујем кафу од кафе, по њеним руменим плодовима увијеним у меке црвене опне. Крупна кафа из Сикасоа и ситнија из Конакрија доносе по два плода годишње.
Њин лик врло пљоснат, уских дугих и косих очију што као да су пуне суза; носа широког, усана које се смеше, дебеле и меке, изнад зуби врло белих. Лобање су им обријане изнад чела све до полатемена, а чеоне кости јако испупчене.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Брука, вјере ми! ТРЕЋИ ТУРЧИН: Брука, Хусо, ’ма чудо ни од куда!... Дође дервиш — вели да је главом од Меке дошао — ту се дватри дни по граду вукао, читајући, санћим, из алкорана некакве молитве, не би ли се, белћи, Власи
Тек, кад сам прошô поред прозора, Кô танку фрулу меке песмице, Њезин сам гласић чуо молити: „Немој да идеш, душо, остани!...“ „Ја ићи морам, моја невесто!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ево шта је било »затим.« Затим ђенерал даде направити од лиснатога грања заклон од сунца, при руци се нађе и мало меке постеље и ђенерал леже да мало »отпочине.« Но ако је ђенерал »отпочивао,« зато је начелник штаба, пук.
Гвоздене осовине, дебеле као нога у бутини, стоје превијене као меке воштанице; дебеле чамове греде рашчешљане у танка влакна као повесмо кудеље; точкови, склизнув са шине, зарили се у
О'лади це човек и онемари па је ка' и свака друга бабетина; мо'ш му ако и по трбуху кољати, па опет ништа. Пуштај ти меке 'вако растутњала ако шћаше што бит'. За рану не мари. Завлачио сам прс' — није дубока.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Јелисавета у ноћноме оделу улази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ах, санче сјајни моје поноћи, Са меке свиле своје постеље Ко те у ово доба подиже?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Од суве студени на њему се бијаше све накостријешило и укочило. Ситне, меке длачице на лицу му се најежиле, а руке поцрвењеле, па поцрњеле од тешке зиме.
црквеном обреду“ чемер — жуч; отров; горчина, горак укус; огорчење, јад чивит — модра боја чован — чохан, од чохе — меке и чврсте вунене тканине Чок јаша падиш — Наш цар има још земаља џамија — муслиманска богомоља џубе — „мушка и
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Муче ме твоје очи никад сталне, Час смртно црне, час кô осмех нежне, Час модро плаве, зелено опалне, Кристалне И меке као пахуљице снежне. Њин господски поглед свуд ме прати.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Али, као пресечена тиме, њено лице као да остаре, омекша. Подваљак јој се збрчка, и њене меке, топле материнске пазухе, прса, као да усахнуше, изгубише се. Корак, кретање постаде јој спорије, учмалије.
Ћипико, Иво - Пауци
И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ. Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи,
Студен је стегла, што одавно не памте ни стари, људи. Бијаше се већ обикло на меке зиме, па у селу понестаде пиће благу. Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.
заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећате на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало.
* Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе. Бијаше меке,осјетљиве природе. Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаестој години и намјестио у С..
Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је искру меке свакидашње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији.
Иво се трже, испред очију му пролетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и далека...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
стешњен у камене зидове сличан корњачи коју су изврнули на леђа обесни дрипци и дугим трновима стали да боду њезине меке удове.
Гле, његово лице се мења, постаје издуженије и кошчатије, меке пуначке усне му се стањују, губе ружичасту боју, чело му се бора, беоњаче тамне. То је Доротеј. Устајем.
једва назначена чворића на грудима бујају до раскошних Јелениних дојки, дуге пикљаве ножице се заокружују урастајући у меке бутине што се узбудљиво сусрећу у округлој задњици.
Плаше се моје опаке злобе, мисле: откуд ће та грбава смлата имати уши за наше танане као паучина меке сањарије, оно што је споља наказно, наказно је и изнутра.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Пролеће је стигло. Више плаве реке Све његово друштво лелуја се ето... Они журно стижу од свештене Меке, И доводе лето. На обали пустој, о праведни бози!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
држава подрхтавала у својим темељима, а њено крмило ишчекивало Цезарову снажну руку, он је са Клеопатром, заваљен у меке душеке краљевског свадбеног брода, пловио по древном Нилу, праћен од четири стотине лађица.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Па те твоја добра мајка Данас лепо опремила. Кадивени доламицу Обукла ти од милине, Ишарала меке груди, Равна поља и долине.
А ја ћу певати: Мило моје село, Буди ми весело! РАНО РАНИ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Пробуди се утри очи Из постеље меке скочи, ластавице миле тице Већ цвркућу летимице. Па и шева већ те зове Да разгониш лаке снове.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нама навире вода на уста. Помиње неке хлебове, чајеве, млеко, затим меке постеље, све као у оним зачараним причама за децу. Већ смо нестрпљиви.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
КОШТАНА (зарадована): Ех, зар баш русе косе? СТОЈАН Русе, меке, још не замршене! КОШТАНА (пева): Мирјано, ој Мирјано, Имаш русе косе, Мирјано!
КОШТАНА (још раздраганије): Сум шетал, мори Ђурђо, по Стара Србија, По Србија и по Маћедонија, Печалил сам меке махмудије, Како тебе, Ђурђо, ја нигде не најдох. Ој појдох доле, појдох на горе Како тебе нигде не најдох!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мени је било кô да пјесме ове Сваки стих поста пун бехар у роси, Па трепти, сјаје, и мени по коси Просипа меке пахуљице нове... О мили часи, како сте далеко! Ви, драга лица, ишчезла стеко'... сте давно! Пуста је соба...
У ведре ноћи њен је покров мио Од плава неба, мјесечине меке; Њена су њедра врт у коме ти'о Почива мирис багрена и смреке. Ја за њом гинем! Њој ме душа води!
А она с пенџера ђул и бехар мио Просула би хитро, и кô снијег на ме Пахуљице меке падале су ти'о, Као да су севдах ћутиле и саме... О, како је онда пуно сунца било!... А сад?...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
му зелену доламу, па га узја како и парипа, одјаха га граду дубровнику, па продаде њега у Латине, у Латине, за меке рушпије, нека вуче по мору галије. Хајдучка песма помиње као борце не само мушкарце него и жене, па чак и децу.
Кад је било уочи неђеље, Момчил' оде у своју ложницу, па он леже у меке душеке. Мало прође, и љуба му дође, али неће у меке душеке, већ му рони сузе више главе; а њу пита војвода
Мало прође, и љуба му дође, али неће у меке душеке, већ му рони сузе више главе; а њу пита војвода Момчило: „Видосава, моја вјерна љубо, кака ти је голема
Онда млада оде у ризницу, доватила сабљу Момчилову, те је сланом затопила крвљу; пак се врну у меке душеке. Кад ујутру зора заб'јелила, поранио војвода Момчило, па говори љуби Видосави: „Видосава, моја вјерна љубо, ја
Од руке му ништа не родило: рујно вино ни шеница бела! Рђом капô док му је колена!“ Леже Стева у меке душеке, повечера Ваистина слуга, повечера и нали се вина, па ишета пред господског двора и погледа чистом ведром
Оде скидат господске хаљине, а Грујица намештат душеке; кад се паша с рухом одлакшао, а он паде на меке душеке, па говори Новаковић-Грују: „Сједи доње, дилбер-Иконија, да преноћиш са мном у душеку, па ћеш бити млада
Сједе Грујо на меке душеке; но да видиш паше брђанина! Одмах Груја задиркиват пође, завлачит му руке у пазухе; но се хајдук није
Забоље ме и срце и глава, сву је мене зима обузела: богме, брате, мријети ваљаде; већ ти сједи на меке душеке — да ти паднем у криоце главом, да ја пустим моју гр’јешну душу“.
Жао бјеше Мустај-бегу Личком, јер од рода више никог нема, пусти сузе низ бијело лице, па он сједе на меке душеке, цура паде у криоце главом, једну руку у џепове тура, другу руку брату у њедарца, — док украде кључе од
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Камо ли жалостива лепа деца и човечи хубави лепи стаси? Где ли је шала и маскара, лепо и скупо рухо и гиздаве меке постење, високи и широки домови, красне полате и каштили?