Јакшић, Ђура - ПРОЗА
После мале почивке отац се обрну меки. Очи су му још од суза влажне биле. — Видиш, сине, то ми беше веран друг и искрен пријатељ, и он је умро!
Петке, пред којом је горело сребрно кандило, а свуд унаоколо поред дуварова беху понамештани меки миндерлуци, застрти загасито црвеном кадифом.
Старац куцну мало на пенџер. — Ко је?... — зачу се меки глас старога учитеља. — Ја сам! — одговори старац. — А! стари Сремац!... Шта ли га овамо донесе?...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али овај меки матерински глас и ово тепање готово потресоше Јелицу скроз, њена срдња попусти, срце одвугну... Очи јој посташе живи
— топ начињен од трешњиног дебла тукар — угао тунос — врста феса (капе) пореклом из Туниса Ћаба (Каба) — зграда у Меки где се налази узидан црни камен, светиња муслимана ћецап — цар ћев (ћеф) — добро расположење, радост, весеље;
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Чим је бануо у собу, он скиде и скоро весело баци иза врата свој меки, пун знојаве масти шешир широког обода. Онда, са скрштеним рукама и замишљен пређе неколико пута собу, с једнога краја
Африка
После пола сата, одједном скрећу у страну и нестају на ширини. Ниједне птице више над нама. Пред подне почињу они меки, углачани, завијени таласи који се увијају сами у себе и који, кад постану већи, стварају такозвани „бар“.
Ове мараме, дивних угаситих, а ипак веселих боја, које топло украшују њину мрку кожу, тако су лаке да њини меки набори стално прате покрет и облик тела.
Нигде ни сала ни претераних мишића; кожа угасито бакрена, светла и свилена. Ликови су симпатични, меки и насмешени; израз бадемастих влажних очију скоро болан.
То их баци у урнебесни смех, окован само том пажњом да не изгубе власт над чамцем. Топао, меки и звучни смех урођеника за све што их занима, што их обрадује или узбуди.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Видиш ли, Шокице, ову моју раван? Сан за човека, а трку за коњика. Кад ноћ вечерас падне, тамна, простреће се као меки душек, за кирасира, а за тркалиште тих хусара. Док се само дохватим коња, тркаћу се са њима све до Бачке.
Теодосије - ЖИТИЈА
ствари у њој ствараше, јер се трпезама не зароби, нити се многоме вину одаде, нити рашири црева као стока, нити на меки одар баци нахрањену утробу, него још више него када је живео у пустињи, већим трудом, постом и ноћним стојањем
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Стајала је и гледала ме, а из длана којим је притискала моју надланицу струјао је свежи и меки мирис као из биља наливеног сунцем.
Матавуљ, Симо - УСКОК
те ријечи — рече кнез — али доста, е проглушисмо кукањем овога чојка, који не зна наше обичаје, па ће помислити е смо меки кâ лацмани! А он, богами, није лацманин, но јунак, кад му баста ускочити у наше кршеве!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
кâ извори његови, Тек потекли, па брже утекли; Дани твоји, цветови његови, Процветао, брже увенуо; Дани твоји, меки вруле звуци, Тија ветра вечерњи су зуци, Зајечали, таки нестанули.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А мачку Марку казали неки: мачор је тамо господар први, сланину крка и сирац меки, а миша има, све од њих врви. Тамо и облак иде планином огрнут, каже, тешком сланином.
Уз прозор ћути старина сиједа, тужна ока пучину гледа, да ли се враћа Мачак. Вечери једне, у сутон меки, до куле чамац доплови неки, у њему дечак вити срдачно руку старини пружи: „Рибару добри, више не тужи, ја ћу ти
Нек перје петла краси твој дом, кокош нек седи у лонцу твом! Гускино крило лепеза твоја, а јастук меки паткица која. Живела вечно у миру, срећи, никада лавеж не чула псећи.
Мамила госпа ноћника смела на меки лежај, на слатка јела, и најзад мачак изгуби главу, даде слободу за машну плаву, за чанак млека и топли кут, сави
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то
О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!... И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Већина је била у похабаним униформама, а Србијанци у шињелима и са шајкачама на глави. Наше сиромаштво било је опште. Меки су у свакој вароши где сам живео остала и пропала одела, а остало и много скупоцених књига.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
општи удес кад нас снађе И нестане наших патња и весеља, Нада мном ће, као чар усана медних, К’о лелујав, меки сјај висина сферних, Лебдети и тада сетан осмех једних Очију бисерних.
пролећа и чежње, С радошћу наивном к’о детињске тежње; А спомене носе ветрићи далеки, Милостиви, благи, чежњиви и меки.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
6 ПОД ПРОЗОРОМ ДРАГЕ Момак (ђевојци, која му се неће да укаже — у завитку је): Драга и медена, зашто меки твог џама не отвориш, да ја твоје лице видим, за којим ми срце вене. Нек не жалим што ми вене, кад те видим.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
У ЗИМСКИ СУМРАК Куда побећи у овај дан? У густи снег? У пусти врт? Пасти у меки болесни сан Као на смет, под лед, у смрт? Куда побећи са овог дна? Високо негде? Још дубље? Где?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Слатко су му грејали недра. Ситне и топле детиње песнице. Лаки и меки детињи прсти. Очи што све виде. Отегнуте песме на месечини кад је пут раван а шуме из даљине силазе у поља.
Та препуна ћутања у санкама што се лако заносе и јуре, та ћутања по којима бије меки топот коња, фијучу бичеви, лено лете гаврани... Мајка. Ситне, сетне очи. Само њима говори.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
па склупчане гласове који су допирали са Велике пијаце (где је тада била Велика пијаца сада је Студентски парк), тај меки ковитлац који му се наметао и изазивао га да издваја појединачне звуке и тражи им порекло.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ И данак слуша, и покорно сване, И крвав исток свом силином плане. У соби тама. Малога кандила Последњи зраци, меки као свила, Умиру; нема ко уља да кане...
Попа, Васко - КОРА
ме спутала Ломим их Прсте сам поломио Где ми је мир Несаломљиви мир Гвоздена јабука Корене је дубоко У камењар мој меки пустила Чупам их Утробу сам ишчупао Плодовима ме окрутним тови Точим их Мозак сам расточио Где ми је мир Гвозденој
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
је имала потпуно мирнодопски изглед, на њеним трговима и по њеним баштама био је јоргован баш у пуном цветању, његов меки мирис одменио је опори мирис барута. У великом варошком дому владало је друго расположење.
„Заиста?“ „Јесте, драги мој! Сачували су се само остаци веома маленог броја организама Земљине прошлости. Ниједан меки организам није за то способан.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Чинило се да жена спава. А у алкову, скривен свиленим портијерама, налазио се опет плави, меки диван, пун малих плавих јастучића, сав ишаран везовима, и на њему је седео човек.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Као да опет сједим на шареном сагу дјечјих маштања и слушам басне о мудрим животињама које знају људски говор, а имају меки глас дјетета и разборито срце старца.
Ћипико, Иво - Приповетке
свјежи лахор, као дах живота, у омари долази јој у сусрет; лађе се на пучини крећу, а у гранама старога бора замећу се меки звукови...
— Шест је година што га нијесам видјела, а десет је пуних што није у село долазио, — слушам у олуји меки звук старичина гласа. — Пошла би' га опет наћи, али не знам би ли му жени било мило видјети ме...
Купе се правоверници на молитву. У храму светлост је блажа, бистрија. Обрнути према Меки, људи клањају: једни положише чела на земљу, а други гледају у своје дланове, као да из њих читају судбину.
Ручавао би у Европи, а вечеравао у Азији. И падао би меки сутон и долазиле ноћи, тајанствене, мистичне стамбулске ноћи. Те ноћи Иву Полићу остаће урезане у мозгу целога века.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
могуће је, и изведено је, једно танано опонирање: с једне стране, Софкина мека, пријатна, танка и свилена одећа, меки и обли делови њенога тела, „меко и обло раме”, „облина” њених руку и кукова; с друге стране, „њихне”, тј.
Петровић, Растко - АФРИКА
После пола сата, одједном скрећу у страну и нестају на ширини. Ниједне птице више над нама. Пред подне почињу они меки, углачани, завијени таласи који се увијају сами у себе и који, кад постану већи, стварају такозвани „бар“.
Ове мараме, дивних угаситих, а ипак веселих боја, које топло украшују њину мрку кожу, тако су лаке да њини меки набори стално прате покрет и облик тела.
Нигде ни сала ни претераних мишића; кожа угасито бакрена, светла и свилена. Ликови су симпатични, меки и насмешени; израз бадемастих влажних очију скоро болан.
То их баци у урнебесни смех, окован само том пажњом да не изгубе власт над чамцем. Топао, меки и звучни смех урођеника за све што их занима, што их обрадује или узбуди.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
У сузама се купа Па све јој трепти сјај, — И повије се у меки, У топли уздисај. А ко ће је попети? А ко би, него ти, Ти божја прва ћери, Ти света љубави!
XXВИИИ Благо оном, који уме Да без речи бол изрази, Било складом гласовирним, Било вруле меки гласи; Ил’ превлаком преко струне Уздисајне оне силе, Ил’ трепетом харфе свете, Ил’ јецањем китре миле.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
У земљи, сине, Где ретка биљка братске љубави, Умилног цветка мирис небески, Жељноме чулу смртног човека На меки крили слоге доноси — Још дубље корен хвата раздора. (Чују се пушке.) А где ухвати — О, браћо, браћо!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
тубити — памтити тутунлук — на фуруни, пећи цев, сулундар кроз који пролази дим ћаба — муслиманска светиња у Меки (хришћанска светиња у Јерусалиму) ћатип — писар ћурак — огртач постављен крзном, кожух ћућулајкан — звекан уверити
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, раскошни. Јер, једнога дана умало не пропали.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да је толико не мрзим, била би ми у том тренутку чак и лепа: меки осмејак који јој је озарио лице, светлуцање влажних беоњача, мала округла брада што једва приметно подрхтава.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И хладни вâли га крепе. Па затим караван скупља и жури свештеној Меки И с њиме ишчезне тихо, при јасној звонаца звеки, У мору пешчане степе...
Сутон се хвата... И нејасне сени У танкој магли скривају се редом. А он је тихо приступио меки, Но туга беше на лицу му бледом. Он никад није тако тужан био, И нашто брига и бледоћа ова?
Па порез, па прирез, па различне трице, Да ти срце плаче и црвени лице. Мој амице слатки! Ходи к меки амо, Са тобом се данас ја разумем само. У загрљај теби с нестрпљењем хитам, И данас и вечно тебе ћу да читам.
Ја сам видо сузе њине и плакао с њима често, Меки, дакле, и припада праведничко прво место.“ Светом Петру мучна беше ова вика, ова граја, Обојицу пусти с миром у
“ И смућен се абат диже, И у Кембриџ тужан стиже, И предузе дале пут И у Оксфорт стиже љут. И сутон је подô меки, Кад га срете свињар неки, И запита узгред то: „Да л' се чује ново што?“ „Ах, чуће се!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тај ће Вас ковчежић, драга пријатељице, кад буде готов, сећати на наше путовање у Александрију, као мене Ваш меки јастучић.
Али је зато по мојој целој слушаоници прострт меки зелени ћилим. Ту ћемо сести. Сат на торњу патријаршијске цркве избија девет и четврт, време је да отпочнем своје
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
јасно истиче да је намењује младим читаоцима; он верује, као прави просветитељ, да је душа младог човека налик на „меки восак“ (варијација просветитељске метафоре о души детета као неисписаном листу хартије), те да се вреди „обликовати“
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Сада нема више кајзера, већ свежа им зелена боја И друмови су меки и дуги. О та зар за добре оне горе отпутова негда мисао твоја!
Брегови су тако меки, љубави моја велика, Брегови су тако меки, и река није дубока; Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт
Брегови су тако меки, љубави моја велика, Брегови су тако меки, и река није дубока; Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека, Иста нас баш смрт чека, крај миле сељанке, У
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И мени све се чини: Ти гласи у висини — Кô неки, Црни и меки, Пун бехар рашчупани — Расипају се у сутон рани; Миришу, Дишу, Шуме, Јецају, плачу, кô бона молитва дуга, И
Мирно, у чудном трептању, Уза ме сједне, и њен вео меки Шушти уз моје бокоре доксатне, Кô сребрн шушањ звијезда далеки'.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
роб) ћаба — муслиманска светиња у Меки (хришћанска у Јерусалиму) ћар — корист, добит, трговина, зарада ћарџија — трговац ћеив, ћеиф — задовољство, добро