Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Крунија се забезекнула. Надала се свему пре неголи томе. Али је срце мајчино меко. И кад кара, оно благосиља. Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку: — Устани, рано! — рече.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно! И напослетку свршило се тим да је Шаца био послужен дудом, оним крупним »шпанским« дудом каквог надалеко
Прођоше и њега, и стадоше пред парохову кућу, још за вида. Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије. Скупили се на меко утапкано блато, па се играју коља.
А њему мило што га тако држи за јунака, па онда од њу пољуби, а она се отима па му каже: »Срам те било!«, али то тако меко и нежно да му још и сад звоне у глави те речи.
— А-а-а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те? — Јесте — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински. — Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ?
Африка
Море, које је иначе толико прецизно по својим ивицама, меко је и густо као крем. Око нас народи и народи делфина, који се избацују из воде, кратки, скоро бели.
израђују јединствене ствари; али, откако је тражња белаца за њине ствари врло велика, они своју рутину примењују на меко дрво много лакше за израду. Иначе су Бауле у свему другом у декаденцији.
Жене пролазе кроз савану са калбасима на главама и једва се виде из била. Осећам се изврсно, ушушкано и меко на овом камиону који ме носи у дубину. На предњем седишту, поред Меја који шофира, седим ја и крај мене је Н.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Међутим, увече, уз песму и вино, та жена је постајала нежна и љупка и певала је, меко, уз харфу. „Море, имао сам цара Давида, за проводаџију!“ говорио је њен муж и уживао у женином гласу.
Затим опет прислони главу на дирек, као да тражи меко узглавље. Међутим, Ђурђе се осврну снахи и продера се: „Ама, Шокице, докле ћеш ти нама шокетати и свима нам памет
Мушкарац на чијој се снажној руци заспи, као да је меко узглавље. Исакович је у њеном сећању имао снагу црног ајгира, доброту која све прашта, младост која је вечна, нежност
лежао као онесвешћен, и да је, тек после дужег времена, имао толико снаге, да се ослони о једно дрво, као да је неко меко узглавље. Био је свестан тога да је остао жив, само, случајно. Међу ногама је нашао искривљену сабљу.
Тврдо, тешко, дрво, после неколико дана, постаде меко у Павловој руци, и, пред полазак отуда, био је у стању да, за тили час, истеше Сунце – које се плази – у дрвету, лако,
Расплела је била своју густу, бујну, мирисну косу, и подигла се – није хтела да заспи. Ђурђе је спусти на меко узглавље. „Ајде, серце, ајде, лези, спи, и не тропари!
Глава је Павлова била у црној, свиленој огрлици, која му је обавијала врат, меко. Лице је, у том оквиру, имало тврдоћу, као медаља, па се памтило.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
ДРВЕЋЕ СЕ ПРЕЛИЛО ЗЕЛЕНИМ КРЕМОМ, БЕЗ ПОСЛА ЈЕ ОСТАО ЈЕДАН ЗМАЈ СА ВИСОКОМ ЗМАЈЕВСКОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ, МОТАО СЕ МЕКО ВРЕМЕ ПО ГРАДУ, ЧИТАО ОГЛАСЕ И КОНКУРСЕ ИЗ ШТАМПЕ, ЗМАЈ КОЈИ ЈЕ УЖИВАО У СВОМЕ РАДУ, ИЗГУБИО СЕ КО СВИТАЦ БЕЗ ЛАМПЕ.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
ена... два... три...” а ноге вежбача меко се спуштају на земљу. - Ти, Слободане, на тебе мислим! - Новак је сада стајао између катедре и табле, а његова мала
Негде је крештала нека барска птица, а тресет ми се меко угибао под табанима, али Грета је, ипак, била узнемирена. Сада мислим да је и кроз платно морала осећати мирис мочваре
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Био је то велик круг испресецан знаковима чији смисао нисам могао да одгонетнем. Земља се меко угибала под стопалима док сам кроз високо шибље прилазио месечевом зиду. Тај цртеж је у мени будио неки чудан страх.
—осмехну се Нина, мислећи на то колико ће дуго да траје ово мучење. Важно је не изгубити присебност. Дочекивати меко ударце. Не изазивати, а ипак гледати у очи. Показати извесну дозу занимања, задржавши се на тачно одређеној граници.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— То сада кажем чисто и једном завазда! Цуца преблиједи, али рече меко: — Ваистину, нијесам дошао ни да се прем, ни да назор што учиним, но дођох на позив пријатељски.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Куд она прође војска речи ниче, роди се велика као џин а у старости је палчић из приче. Њено је срце меко па се ломи често.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
95. И чезнење на далеко Срдашца се њему лати, Као у сну, слатко, меко — Ал' што санак може дати?... Ох, ето га, беше мало, А сада га већ нестало. 96.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— А од кога то бјежиш, брате? — меко приупита дјед, рачунајући да овоме веселом тркачу, по свој прилици, мањка која даска у глави, па га је зато праведни
— Немој, Дане, немој опет на свакога — меко га је смиривао мој дјед бојећи се да не повриједи тајну рану свога побратима.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Иди, ако мислиш добра. Шта хоћеш ти? Та ја сам жена! — Истина је — одговори он меко. — Па кад је истина, што долазиш? Што ме не оставиш? ... Ето, имаш жену, децу. — Ех — одби он руком — не спомињи ми.
— Та не плачи! Што не кажеш, па да те оставим дома. Чекај! — рече он меко и саже се, узе је у наручје, однесе до међе, положи, скину са себе гуњ и покри је, да не озебе, затим брзо отрча и
Као да не сме да ме погледа. Само се једнако раскопчава, хлади, заврће рукаве на кошуљи, и гледа некако чудно, меко. А месец, чисто трепти.
Испод иконе пуцкара кандило, мирис од тамјана собу пуни. А соба топла, орибана, меко намештена и утуткана... А ти си у кујни; кроза сан те чујем како послујеш, уносиш корито, бакрач топле воде.
Док, а увек она, снашка Паса, жена чича-Масина, прва не уђе, па за њом остале. Улази она: глава јој погнута, око меко и мило, покрети топли, а на њој шушти „китајка“ — антерија и свилени минтан. — На здравље и слатка вам вечера!
Снашка Паса наслонила своје лице на руку, грло јој трепери, глас из отворених јој топлих уста иде право, меко, мило ...
освешћујући се од тог пада, почне да им се одупире, моли их: „да је пусте, само још да му под главом јастук подметне; меко да му је...“ и опет се онесвешћује, опет пада. Долази му отац.
У том почело вече. Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се измицао, а ноћ је долазила. Свет се помало разилазио. И кад се све разишло, она је ушла у кућу.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
се види звоник самостанца, једна је була млађана стала: ил' је од пута свог малаксала, или су свети ступови бели меко срдашце були занели?
Срдашце меко и меке груди мора да жешћа невоља мути, јер из ока јој сетна капља бије, уздахом склапа беле руке двије, „Зар ту?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Предјел назива се и поднебије. Ово може бити врућо, а може бити и ладно. Може бити сувоврућо, влажноврућо и меко. МАНОЈЛО (смеши се кроз зубе): Уху! Не смем да говорим, а казао би нешто. ДОКТОР: У врућом пределу ветар је усијан.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ — То Морепловац прогунђа мрк и чупну брк. „Хајдемо, браћо — Рудар ће меко — спремимо малој уздарје неко. Пођимо журно. До зоре бар на нашем столу да буде дар.
Та кућа, веруј, обиљем сја. Поћи ћу, крадом, да видим, ја.“ ВУК Пожури лија, нечујна сена, паперје меко нога је њена. Док јури тако уз гробни мук, пред њом, на стази, створи се вук.
Смирен је жрвањ још топал био и мирисао на брашно меко. Прену се деда, подиже главу: „Млин је заспао!“ — тихо је реко.
Тражећи гнездо, весела чавка на главу слети чупавог Славка. „Гле мога гнезда, ала је меко и још је топло, грејȏ га неко!“ — ускликну птица, ал у том трену гнездо се крену.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА: Па има нас ваљда још рода? ТРИФУН: А има жена можда и меко срце. ПРОКА: Па има, дабоме! САРКА: Ако је по томе, Трифуне, ја баш имам меко срце; цео свет зна да ја имам меко
ТРИФУН: А има жена можда и меко срце. ПРОКА: Па има, дабоме! САРКА: Ако је по томе, Трифуне, ја баш имам меко срце; цео свет зна да ја имам меко срце, па ето ја не плачем.
ПРОКА: Па има, дабоме! САРКА: Ако је по томе, Трифуне, ја баш имам меко срце; цео свет зна да ја имам меко срце, па ето ја не плачем. АГАТОН: Молим те, прија-Гино, да не сматраш ти то као увреду што сам ја казао за Проку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Лежећи удобно на дебелој слами почео сам и сâм веровати да је он у пуном праву. Било је меко и пријатно... Обазрех се задовољно око себе и тада приметих да ми нема шињела и чутурице што сам их јутрос примио.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља
да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога ; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом
Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати! Нису имали ни своје куће. Прво сећање из живота јој
И опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко...
Гојко се осврташе око себе унезверено, дрхћући од страха и узбуђења. Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.
— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!.. Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања. Тако сам несрећна рођена!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Сенка је њина као паучина танка, што дрхти немоћно, меко. Ја сам на свету свему успаванка, а мир је мој далеко. Моје су ране болне и нове, а мисли сузне, неопрезне.
Далеко је оно, далеко, што моје здравље пије. Често зазвони у ноћи, мирисно и меко. Често је као сунчана морска стена, на којој сја једини камен који цвета: мир.
Дрвеће пуно пупова и звезда место мене живи. Све што сам ја реко шапутаће вам меко даље ноћи. Оне вас воде у моје осмехе и грехе, за мном далеко. НОВА СЕРЕНАТА Драга, тенориста више нема.
кад ме прође, да на мени стане краљичино око. Да ме запита меко, ко кад би лептир шушко: Што си увек тужан? Смешећи се почаст бих шинуо и тихо рекао: Јер сам мушко.
Да засузи, загрли, рукама обема, гола као поток, са бедрима као лабудови. Да ме запита меко, ко кад би лептир шушко: Што си увек тужан? Ја бих мачем почаст шинуо и тихо реко: Јер сам мушко.
Мирно, са кишовитом маглом што дође и прође, међу игром ласта. Зими меко, без хладноће, са питомошћу једног завејаног зеца што лежи испод букве, на расутом, опалом лишћу.
И место жена са тихим дрхтањем небо је наша бољка, мами нас, шапуће страсно и меко: да од румени наших усана негде далеко, пуна једног бисера слана, распуче једна шкољка.
А кад уморно срце моје ућути, да спи, узглавље меко ћеш ми, у сну, бити, Ти. ФИНИСТЕРЕ и њен стас, брак, пољупци, бура што је тако силна била, привиђају ми се још, по
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ал и камен му беше ложе меко... Једанпут простре тело своје голо На џбун некакви јалов, трње неко Што га је пекло, ко иглице боло.
После се вијор спусти Ко меко, бело крило И опет дете метне На место где је било. Притрчаше му ко без душе Питањима га обасуше— Ал мала даваше
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЈАСИКА Над крововима небо сиво, А измаглица влажна лута И ко прозрачно меко ткиво Покрива правце мога пута. На оморини људи, звери И биле, све се мртво чини.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Знала је да јој се сигурно сада снага зато | јаче испољава, види. Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.
Рука му врела утону у њено меко и обло раме. И гушећи се поче да је моли: — Кажи, кажи... Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Мен’ су жене потвориле, Да сам њима сир изела: Сир ли би, хлеб ли би, Моме зубу меко би!“ 5 Бере уја јагоде У шарену мерицу; Отуд иде лисица, Па превали мерицу. Стаде уја плакати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— поче фратар. — Мој добри, вра-Брне, молим ти се, чуј ме! — заче меко Чагљина. — Јесам ли ја рекâ шта рђаво? А јесам ли и мислија шта рђаво? А он нас тира из куће на овај начин!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кваре им се очи. — Уши ће ти појести. — Боле него да се дукати убуђају. Ђорђе заћута, воловски папци споро и меко топћу по првом снегу одоцнеле зиме, и напрегнуто се загледа у ноћ ускомешану црвеним кружићима и зеленкастим искрама
Још једном, давно, бацио је он кесу с дукатима пред њу. Кеса је меко пала на кревет, а цијукаву ларму злата брзо је усркала вунена черга. Беше то друге зиме њиховог брака.
— и ми сви. Не слушаш само ти Аћима. Сви ћемо да изгинемо за њега. А он је мој вршњак! — старац баци ибрик и он се меко ури у снег. Баци шубару на њега и настави да псује. — Толе, засвирај радикалку! — сети се Аћим.
То ме је наљутило. И још више кад је ставио руке на очи. „Гледај ме.“ После је све било меко и мокро. И мрак. Никад тако није било. Никола снегом напуни врела безуба уста да загаси жеђ. Огњиште у грудима.
У мраку, кроз грање, жути се распрсла рана лампе. Тамо дале, у селу, нема ни паса ни петлова. Не може напред, стоји. Меко крцкају колена. Тишина наваљује путем, из дрвећа, с неба, и гаси нарицање. Помор. Не мисли. То чује.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Лепо се оцећа како од Стојана долази тај страх као неко меко, неописиво, језиво ткање и, у противнику, буди самоувереност а смирује опрез.
Морало је бити пролеће јеп је дечак, шћућурен у свом мраку, одједном осетио како га додирује нешто меко и опоро у исти мах: миловало га је и привлачило а он се препуштао.
Провлачило се успорено преподне јануара 1796, снег је као луд вејао над Букурештом, развучени италијански самогласници меко су падали у белину дана без дна а дугокоси је Грк, чудног имена, кнежев секретар и миљеник, писао брзо и, знао је
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Амо милу руку, Младости моје то узглавље меко! дуго нам има до у тиху луку, Острво мира и сад је далеко. Катарке стоје гордо на тој води Што значи живот...
вије, А нека болно, к'о да сузе лије, Пред сликом дршће мртве мајке моје; Неке бијеле, као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Велики геометар имао је меко срце“. „Но чврсто, када је била у питању његова верност. Њом није врдао. Када је 17 децембра 1812 године прочитао
Имала и њихово краткодлако меко крзно, но о боји његовој не могу вам ништа одређено рећи. Била је, не само врло хитра већ и особито лукава кад је
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Е па дед’, Петроније Свилару, то си требао још давно учинити. Тако га је некако благо, меко и људски (четвртог дана) ословио исти онај цивилни полицајац, чије је лице угледао оног вечера према малој, џепној
прозору, одакле је мирно, задуго и задубљено посматрао оне чудно лепе и непрекидне завесе млазева од пахуљица, како се меко и некако фино спуштају и слажу пред његовом кућом, размишљајући све једнако о томе како људи, а по некој урођеној
То меко сунце на врховима планина и овај благи осмејак чудновато се стапаху са нечим неодољивим, несхватљивим и тајним.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Плакала је уз мајку растрљавајући стиснутом шачицом сузе по лицу. Од напора јој се оросило чело и улијепило меко паперје на ивици косе. Онда се нешто заиграла, и час касније већ је гледала у чуду мајчину жалост: „Што плачеш?
Хватало се млако прољетно вече, меко и нагњило, по рубовима мало мутно. „Козмополисов“ хубертус постајао је тежак. Ноге су оцјећале ону посебну прољетну
Као да се трептај сад преселио негдје између груди и грла: нешто топло и меко, као задихано птиче, још ту задише и дрхтуљи.
Ћипико, Иво - Приповетке
И загледа се у њене дубоке, огњевите очи .. . — Морача. проклет сам! Не могу без тебе.... Жена осјети његово меко, ћудљиво, разњежено драгање и помисли: „И у Страсну недељу не може бити без мене!... .
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
] како вас тек онда загреје око срца, кад се видите ту, у тој утутканој, топлој и меко намештеној соби, по којој веје мирис тамјана, трепери ужагрен ваздух више мангала, а изнад главе вам пуцкара кандило .
Испод иконе пуцкара кандило, мирис од тамјана собу пуни. А соба топла, орибана, меко намештена и утуткана. . . А ти си у кујни; кроза сан те чујем како послујеш [...]“.
„хладно”/„топло (кућа јој је изгледала „хладна”, а она је од ње учинила „топлу, и то сасвим топлу); „оштро”/„меко” (постојала је „оштрина” у угловима собним, а она их је испунила, изменила, учинила је да соба буде „мека”);
танано опонирање: с једне стране, Софкина мека, пријатна, танка и свилена одећа, меки и обли делови њенога тела, „меко и обло раме”, „облина” њених руку и кукова; с друге стране, „њихне”, тј.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Заиста Мустава и нико његов! — Богдана!... Не стрављуј то дијете! — промуца Милоје дрхтавим гласом, а меко и некако својски. — Напоље из куће, Циганине црни! Надвор и не плаши ми дијете!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— зараза, А јахач му је смрт. ГВОЖЂЕ И ЗЛАТО (Из символа моје вере) Гвожђе је црно, Злато је жуто. Злато је меко, Гвожђе је љуто. Силник се увек Уздао у то; Тим противнике Многе ућутô.
Ал’ кад би људи Стајали круто Да ничје чело Није погнуто — Нит’ би им црно, Нит’ би им жуто, Нит’ би им меко, Нит’ би им љуто — Не би им нико Слободу спутô. Ја барем чврсто Верујем у то.
Ил’ са оног сињег мора Залети се кивна бора, Сила бесна, Урнебесна Напустила поре меко, Па се вину јачој страни, Са стенама да мегдани.
Краков, Станислав - КРИЛА
Пуца се пушком прислоњеном на туђе тело, забадају се ножеви у нешто меко. Јауци кратки, уплашени, очајни, дивљи. Трупови су по земљи све чешћи. Рика је све јача, бешња.
Али се немилосрдни бајонети заривали у вазда меко месо, а понеки би грубо шкрипнуо заронивши се међу кости. Шума се испуни дивљом јеком убијаних и урликом победника.
За гранатом буквом погинуо је кувар Цоња, који је у многоме замењивао жену на фронту. Имао је румено лице, и меко се осмехивао. Куглица га је погодила у главу, док је пекао на ражњу јагње, и он је само викнуо: — Санитет... носила...
Топао дах дизао се увис изнад њиних ознојених глава. Нежна, окрвављена животиња, меко опуштена о мотки, за коју су јој танке ноге биле привезане, била је још топла, само су јој раширене очи гледале
Петровић, Растко - АФРИКА
Море, које је иначе толико прецизно по својим ивицама, меко је и густо као крем. Око нас народи и народи делфина, који се избацују из воде, кратки, скоро бели.
израђују јединствене ствари; али, откако је тражња белаца за њине ствари врло велика, они своју рутину примењују на меко дрво много лакше за израду. Иначе су Бауле у свему другом у декаденцији.
Жене пролазе кроз савану са калбасима на главама и једва се виде из била. Осећам се изврсно, ушушкано и меко на овом камиону који ме носи у дубину. На предњем седишту, поред Меја који шофира, седим ја и крај мене је Н.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОГДАН: Севте, али, севдалче, Ђурашко! Кô танка жица гласне тамбуре, Додиром сетним срца боланог — Час меко, нежно, а часом бурно, Дрктајуће си вио гласове... БОШКО: Па да л’ је лепа?...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Само шјутра! Рођени мој, мили мој, драги Мој Јабо — само шјутра! У Лујином промуклом гласићу дрхтало је меко, њежно преклињање. Бак махну по навици репом, па га ухвати мало по образу. — Зар мене, Јабо? — пита га пријекорно.
и илике са витких и врсних Кнежевића, не праште пећанке њихове, не бјеласају се у лепршању широке бошче, нити звекћу меко и уједначено дуги гердани са једрих и наочитих снаха и дјевојака, које задихано разносе по збору, од сопре до сопре,
Поврх њихових глава шуштао је и меко лепршао снијег који је пискаво шкрипио под ногама, а око њих је као болно чамила језиво бијела зимска ноћ, без гласа и
— рече врло меко, готово побожно отац Сопронија и сједе на праг од подрума. — Ја најволим на прагу... — Од подрума!
— Па то је, болан Симеуне, кô једна историја! — узвикну отац Сопронија меко и као мало зачуђено, па изврну чашу наискап.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Нек нађе твоје око које спава! И нек твој лепи лик му тутањ смири, Да стане, да те помилује меко И да отхуји далеко, далеко.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
је већ била празна од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гротање, извијање грнета, ударање дахира, песме Циганака.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Под теменом ми је меко, све ми урања у мекоту њезине коже, јер више нема ни оне ланене тканине, већ ми коса и врат леже на њеном голом бедру.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
После умора последњих дана завалио сам се са нарочитим задовољством у меко седиште мога компартимана, запалио лулу, уживајући већ сада у оном дувану који ћу сутра, чим стигнем у Цариград, у њој
Наши сапутници већ су изашли на своју прву шетњу по Месецу. Седните на ово меко канабе да Вам у загрљају — тога канабета — одржим уводно предавање о овом новом свету, пре но што се и ми обазремо по
Оно засипа ову постељу златним дукатима, па ме она сада потсећа на меко лежиште Данаино на које се, у љубавној жудњи, спустио Зевс, у облику златне кише. Сиђимо и ми на то поетско поприште!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— загревала би се госпа Нола у причању о свом оцу, руке му господске, од малих коштица, а кретао их при говору некако меко, на турску, вала баш као онај наш Зариф-бег, што лепо једног дана умре од господства...
Лети и зими госпа-Фила се одевала у цицане хаљине. — Волим што је циц хладан и што шушти. — Увуче своје мало и меко тело, које се никако није гојило ни мењало, увуче га у крут циц као у порцеланску љуштуру.
Говорили су како сунце топло греје, како је и ту лепо. Ујутру је било необично меко: да се човек наслони на њега и утоне као у душеке.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Што би са врха своје стаклене куле силазио? Ветар до њега не допире, не рањава га трње и камење. На меко седа, по меком хода. Ни птиче у златном јајету тако не живи! Али, зашто не расте? Зашто му једино глава бива све већа?
Нека стоји насред њиве и плаши свраке и дечаке.. Старац седе на праг колибе и загледа се у поље. Меко су се спуштале последње зраке сунца, а Страшило се њихало на поветарцу. Још мало па ће роса, па месец.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Неке бијеле као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви.
Сребрн талас о хрид голу Расипô се меко, мекше; Ја на твоја њедра бацих Струк вријеска и мелекше. Ти затрепта, мила, нага, И у воду сва се скупи...
Негдје красна бије и мотика звечи, И чује се стадо и жамор ријечи, Галебови круже, блеска перје меко; Погдјекоја лађа избија далеко. И све више једра као ватра горе; У небу се чује мелодија зоре. 1911.
С мора непрегледна Тихо вјетар дође, и прамење меко Мрси јој. Све ћути. Само с хриди оне Гладан чагаљ виче. И мјесец далеко, Кô тепсија златна, за пучину тоне. 1918.
Оживи мене, ноћи богом дана! Ступи, и тихо преко мојих рана Положи твоје меко, топло крило! Узми ме, дигни, и са мном одброди Негдје далеко, незнаној слободи, Гдје нигда није ових људи било!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Хвала ти, брате, што ме сакри! — дахну пољар гњурајући се све дубље у меко сијено. — Стигао си баш у прави час. Ћутао је тако неко вријеме допола завучен у пласт а кад се коначно увјерио да га
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
с камењем саватли и лаџуверти, цифрастих кревета и меких душека; лепо све мирисно покуће и посуђе, огледно скупо и меко ношење гиздаво, многа тафра, кухари, слуге и слушкиње, турли, турли јеџеци, хубаво изборли вино, слатко јето и пиће, с
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...