Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Кад ми опет дођеш, ти ми приђи тада, Али не кô жена што чезне и воли, Него као сестра брату који страда, Тражећ меком руком место где га боли.
у ово дуго вече које пати, Цела моја душа затрепери гола, А челом уморним од труда и бола, Смрт је прешла руком, меком, као мати.
Теодосије - ЖИТИЈА
аповеда да не благујемо у меком, да не тражимо телесни покој, него да више прионемо за наготу и глад, бдење и молитву, и да се обрати пажња на умиљење
Милићевић, Вук - Беспуће
кроз воду провиди се шљунак, а над воду избија старо, изглачано камење, а поред њега друго под водом, зарасло топлом и меком маховином.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
С густим, густим џбуновима и грмљем; сан потока што поред куће тече са високим тополама, младим врбама, брестовима и меком, увек влажном травом.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
једа чисто студи; узалуд му Месечина светло чело живо љуби, он шкрипуће бели зуби, гледајући како струком, како белом, меком, руком, како малом, лаком ногом, а камо ли лицем, ОКОМ, та поноћна дивна јава Месечину надасјава.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Одакле идеш? Гдје ти је стан?“ Ћоса ће нато: „Главом и брадом станујем, друже, под Буква-градом. Служим се меком простирком травом, покривач небо имам над главом. Стан ми је, можда, помало тијесан, ал ја вам нисам одвише бијесан.
вијуга стаза лијево и десно, уз хрбат стрми опрезно плази, у влажну таму гудуре слази, шуља се плахо по шушњу меком и најзад стиже пропланку неком.
НАДРИЛЕКАР ЈОЦА Под капом облачја меком, под сивом небеском стрехом, на самој горској коси, у моме селу далеком, ту лисац пошту носи, мечка у шуми суди,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави. Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мој отац, Тома, био је ониска раста, снажних, широких, груди, бркат, са косом лепом, меком као свила. У детињству, на селу, сачекивао је повратак стада и пио млеко оваца из кабла.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе. Из тога ако би је тек која комшика тргла.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
доба, Када се мис’о ниха К’о цвет врх рана гроба, То је кад лепа туга Спомена мојих редом Засија, као дýга, У меком сумраку бледом. Висине бледе ћуте, Јесењи сумрак рâни; Листови свели жуте. Лепи, несрећни дани.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ево ти узрок. Из прве младости чују којекакве преповетке, то врло упамте. Млада је душа подобна меком воску: у какав га калуп метнеш и салијеш, онаки образ од њега направиш.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Онда више неће доћи и помиловати је шкрто меком, господском руком по образу. На та лака миловања поруменела би и у себи дуго носила сећања на њих, понекад мутна и
подрума дубоко јаукну празна каца, јаукну човек с ножем заривеним у прса, први пут у слабине, осетио је То по брзом и меком улетању ножа, други пут је зарио у мрак и ребро му искренуло нож, па још једанпут, више удесно, зашишта мокро, још
Туга му је била још и гушћа што њихове босе ножице никада неће загазити у дедину велику ливаду с меком травом која мирише и кад се покоси.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А. Шантић ЛВИ ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва, И да склопиш очи на душеку меком! Када мјесец сине над нашом ријеком, И на земљу пане тиха роса прва, Родиће се младо прољеће!
ми опет дођеш, ти ми приђи тада, Али не к'о жена што чезне и воли, Него као сестра брату који страда, Тражећ' меком руком место где га боли.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Питагора стиже са својом пратњом на неколико корака до мене и седа на камен прекривен меком маховином; његови ученици поразмешташе се по трави око њега.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А ви, војници, видели сте добро како пролазе неваљалци. Па у памет се... и опет мили колона по један и гази по меком и ситном песку; ноге упадају, мали камичци жуље и вређају рањаве табане, и све је теже вући костуре.
— Мили, да знаш како те безумно волим, мили, безумно — па се видело колико је озарена срећом, милујући меком и белом руком његову плаву косу, док је он, румен и напрегнут, погнуте главе узбуђено дисао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Била је то фотографија лијепа плава човјека у маринској гала-униформи, и с меком брадом à ла Максимилијан, у позлаћеном барокном оквирићу.
Као да је раније нисам уопће био примијетио. Потпуна супротност Калпурнији; бујна плавојка испуњена до испод коже меком бјелопутном податношћу. Читаво то љето провели смо заједно у дугим шетњама, под подозривим погледима старог Егидија.
Ћипико, Иво - Приповетке
— уздише парон Зорзи и кришом, језиво погледа у сребрно распеће које језуита држи високо над собом, обасјано топлом, меком, понизном свјетлошћу, у тајанственим облацима сјаја и мирисавог тамјана, и излази у гомилу из цркве, премишљајући о
Чује се шуштање одела и тешки, дубоки уздаси, од којих уздаха као да се црква меком, топлом влагом застрла. Жене клекоше, а Марко часом застаде на ногама у трагу сунчеве зраке што се ушуљала у тамну
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Не би се иначе употребио за опонирање са јунакињиним противним стањем: са њеном смиреношћу кад се нађе у „меком, топлом и утутканом” собном простору.
наговештава да би се хронотоп среће и у Нечистој крви могао наћи тамо где се обично не тражи: дубоко скривен у „меком, топлом и утутканом” собном, односно домаћем, породичном простору.
Из доживљаја дечака приповедача изворно потиче и осећање сигурности у меком, топлом и утутканом кућном простору. Али је управо то, по свему судећи, послужило и као подлога на којој се уопште
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
амо, куго погана, Док нисам ножа бритком оштрицом Од твоје главе тикву дубао, И, запушив јој шупље продоре Са меком кожом твоје мешине, За пливање је лако спремио, Те ћу је тако, као играчку, Привезат за пâс старом Хаџији: „Сад
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
болти свог супарника Купујућ сигре деци љубљеној: Медене страсти, шећер пакости, Војнике хитре, брзу освету; И на меком их крилу љуљајућ Одгаја пород своје блуднице... — Бошко и Богдан, с њима Станиша?....
понос исправљен Тежином својом вуку прашини Да Арслан-паши, ил’ оном другом — Коме ни име не смем спомињат — Са меком свилом младе брадице Подножја њиног чисти прашину? ПЕРЈАНИК: Он се још бори. ЈЕЛИСАВЕТА: Дакле, још живи!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Снијежне лепирице укрштају се у лету, ломе се једна о другу и шуште у тананом и меком шуму поврх њихових глава, а њих троје, старац напријед, крава за њим, за кравом Вујо, промичу чаршијом лагано и
шљиве кроз поблијеђело, поспано лишће, мирише милодув и босиље — све мирише и одише снажном, опојном свјежином, а у меком, слађаном шуштању изумиру пошљедњи, дрхтави одјеци тешког, уморног, дневног живота.
Ћипико, Иво - Пауци
А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини. Раде, заогрнут својом новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. Миран је.
па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом сушњу. Ту, у прошарици, за љетњих, поподневних омара, Раде са стоком пландује.
С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разговоре и обијесне шале.
Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду. Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских брдина.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ијоно, он тебе чека. Жагор је одавна стао, И евнух уморни дрема на меком наслону свом: На стара његова крила угашен чибук је пао, И фонтан јасније шуми у пустом дворишту твом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сада седим, можда последњи пут, у павиљону мога врта и пишем ове редове. Не желим да они изазову у Вашем меком срцу осећај сажаљења, јер му нема места, а сматрао бих га и за увреду.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Што би са врха своје стаклене куле силазио? Ветар до њега не допире, не рањава га трње и камење. На меко седа, по меком хода. Ни птиче у златном јајету тако не живи! Али, зашто не расте? Зашто му једино глава бива све већа?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1905. ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва И да склопиш очи на душеку меком! Када мјесец сине над нашом ријеком И на земљу пане тиха роса прва, Родиће се младо прољеће!
Једна лађа споро површину реже. Стари рибар тегли за крајеве мреже; И на меком сјају, као срма чиста, у широкој пређи лов обилни блиста. С торњем, у пристранку, мало село ћути. Тихо.
И њен пољубац се упи У сан мој, од златних нита што се плео. Затим насмијана меком руком скупи И подиже с траве свој прозирни вео, И пође.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ваљала се и превртала с њим по меком прошлогодишњем шушњу, лајала, скичала, скамукала, цвиљела, штектала. Николица је добро разумио тај њезин задахтани и