Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих. — Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено. — Тако!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Али, његово је било да стиче а не да војује, да има а не да мисли. Он је стицао и имао. Био је уверен да је сва мекота одумрла у њему и да зато, сад, тако лако чита из људи као што је, увек, читао из облака.
Ћипико, Иво - Приповетке
И колико боја, шара... И, гледајући у пучину, осети да му се у душу увлачи нека чудна мекота, питомина... Али другови не чекају, па, дивећи се, пожури низбрдицом да их стигне.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, дрвета, пуна мириса и смоле, Плодови ме ваши блудној страсти уче! Зрелост, драж, мекота! — О, милости мени: Немоћ ми и пустош празно срце жуче.