Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Баш кад ми паде на ум, казаћу је. Један пустињак дервиш, именем Абдул Ибраим, пође из Анатолије на Меку да постане хаџија, прелазећи нека прекрасна места, у којима све горе и холмови и међу њима цветуће долине саме собом
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Ех, зар кадгод што знало, попило, окусило, зарадовало се... Легло у чисту, меку постељу? Никад, ништа! — као изговарајући се, што га толико надгледају, говориле би.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
У соби је пуцкетала пећ и разносила ону пријатну, меку и слатко-успављујућу топлоту, у којој се, са особитим неким задовољством, ужива оних првих дана хладне јесени пуне,
И Јуришић је, сав у једној сетној благости и стежући јој меку, болешљиву руку, осећао како муњевито нестају све оне ружне, недостојне сумње што су на путу бездушно убачене у ону
Црњански, Милош - Сеобе 2
се у њеној кући, болесник, барусав, поцепан, сав у блату, претвара у лепог официра, који има тако златне брке, тако меку косу, тако плаве очи, осмех тако топао. Она би ујутру – тако рећи у кошуљи – улазила и у његову собу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
С времена на време, спуштао је своју белу, меку руку, на којој је блистао прстен са великим црним каменом, на руку Исаковича, који је био већ прилично напит.
И косу меку и свилену, што је била почела да седи, није могла да заборави, ни румену горњу усну његову, што му се трзала, при
Милићевић, Вук - Беспуће
у њему, и налази пепео и сатрте, прашне осјећаје и уморне, млаке мисли, док живот хуји око њега и шири мирис прољећа и меку топлину младости; он осјећа његов здрав, бујан мирис и још више опажа како је он за све то туђ, престарио; како је
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ИВ Меку је руку у руку дала, у суху руку седога кала, кале је води; кô пастир јање, нејако јање, кад води на клање; показујућ
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Мудријаш хвата стазицу пријеку кроз маховину, простирку меку, чуљећи уши, тихо пјевуши: „Пијетлићу драги с батака два, у дубок лонац носим те ја, тамо је добро, ја нисам груб.
МАЈКА Већ морнар Месец пучином једри, накрај му ноћи лука. На меку косу дечака снена спушта се топла рука. Смешка се дете, живот је бајка. Чува га, пази вољена мајка.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
ја сам ваш... Јест, ваш... ваш!... И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати нену меку врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто. — Хајдемо... хајдемо у нашу школу... Тамо ћу све казати..
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
фијучу косе и цакићу белегије по љуту челику, а косачи се превили и сагли па једначито и одмерено размахују и секу меку и сочну траву, чији те мирис заноси и опија, те не можеш сит да га се надишеш.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати. И онда тако сваки дан.
Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И с бојама које упија лепота Ноћи, овај свет се с другим светом слива У меку слику задовољства жива, У живот једног сна и сан живота.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Како је лијепо јахати добра коња, водити уза се сејиза, носити чисто рубље, спавати на меку, у сувоти и топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе сваког боговетног дана!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Због тога јој је унапред платио за недељу дана. Звао је опет једне ноћи; кад је под дланом осетио меку и топлу кожу, њему се учинило да је то Симкина кожа, јер њу су прсти запамтили заувек.
— Ти ме жалиш? Она сагну главу и наже се над тепсију с кромпирима, настављајући да им љушти меку, земљану кожу. Ја само себе жалим. Ти и твој отац бисте ме у капи воде попили. Али, знајте, више ми ништа не можете!
Аћим га поново зове, чује: глас му је благ, не љути се, не верује да се отац не љути, иде к њему суљајући се низ меку косину очевог „дођи, Ђорђе“, и седа поред њега на праг старе куће. Не гледа у оца. Ћуте.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А. Шантић ЛXXXИ ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ Сјутра је празник. Своју свјетлост меку Кандило баца и собу ми зâри. Сâм сам. Из кута бије сахат стари, И глухи часи неосјетно теку. На пољу студен.
У врх, на меку шиљту, отац сио, Пружио чибук, и дим се колута; Његова мис'о на далеко лута, И поглед блуди сањив, благ, и мио.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Једаред, бога ти... слушај ово да ти причам. Одем у Београд за еспап, неку меку робу да узмем, знаш. Па друство, знаш како је кад се сортира, све млади људи. „Ајде“, каже, „на Булевару да идемо.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
тихо, пригушено, јер је у овој болници заиста јако добра изолација у ошитима, а особље је вјешто и спретно, и има меку, нечујну обућу, тако да збиља не узнемирава болеснике. Мала ужурбаност.
Има ту нешто дубље, интимније, што те наводи да непрестано тражиш чиме да ме позлиједиш! ... На лицу још желатинозно меку од узбуђења, породио је зачетак осмијеха поново нађене супериорности, и црте су се стале нагло укрућивати. „А-ха!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
поверљиво, разговоре о другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену траву. — 'Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо?
Хајде, провлачи се. Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе. Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка,
Седнувши на столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа...
поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... — Ала мирише! — рече после дужега ћутања. — Шта? — насмеја се она.
месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута јединца сина...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И СТИД Драга и ја на забаву неку, Са облака, где нам љубав била, Кренули се: падала јој свила, Ход и осмех у музику меку.
Ал' почех волети твоју усну меку, Црвену и лепу к'о пламен пожара; И све што је с тобом, и тугу далеку, И још твоје очи, та два ока стара, Узета из
Нама доћи неће Снови што се крију, Забуна живота коју крв покреће. К'о хаљину чију, Меку и у свили, Носили смо прошлост као срећу свију. Прошли су априли. И сузе се лију Што ми нисмо оно што смо некад били.
Ћипико, Иво - Приповетке
Протегну се и, узнемирен, коракну неколико корачаја. ...Сутон пољем пада. У своју сиву, меку светлост заклања заселак и заодева далеке планине.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
пример, реченице из Дафининог сећања не доживи заталасано смењивање њених чланака и њену интонациону тензију: „И косу меку и свилену, / што је била почела да седи, / није могла да заборави, / ни румену горњу усну његову, / што му се трзала,
Краков, Станислав - КРИЛА
Прескакали се узани ровови, ноге су упадале у меку земљу, стискале се пушке, није се слушао више фијук ни јаук, јурило се напред.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Само погледај!... Као пупољак скоро укинут Што спушта своју меку главицу У врелој руци мâзне невесте, Заклонио је сјајне зенице, Да га не пече љубав пламена Што га из сунца зраком
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
са пушкама у руци, са бајонетима окренутим у вис оним сјајним звездама, што онако нежно трепере и шалу озго неку меку, благу тишину и покој овој јадној земљи, чији се становници овако крвнички тамане.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
грбови — Удворника и двора дуждевског, Детињства твога сјајне прошлости — Са покорношћу вашег покора, Љубећи жени меку ручицу — Преминуле те сећô радости; Ал’ ’вако — прости!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Станиша! СТАНИША: Брате!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И жудим косу твоју тако меку. А чежње моје, све дубље, све веће, Очајна неман црном косом среће А око грли пучину далеку.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
” Ал', опет, ми као вртимо главом, јер може човек имати кожу меку као рукавица, и мирисати на парфим, па опет да има револвер у џепу. Онда нам каже собарица: „Ја ћу да кидишем на њега!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Користећи се том станком, отшетао сам до једне долине украј пута, куда није пролазила бујица војске. Ту сам сео на меку маховину испод једне старе јове, са које је, лепршајући се, опадало лишће, тихо и грациозно, као да не осећа олују
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— и намерно згази Топлицу на ногу. — Ах, стоко, платићеш ми за ово. После игре Живадин прича како Енглескиња има меку и топлу руку. Моли Драгишу да јој на неки начин достави, колико му се она допада. Бре, што си чудан!...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Своју свјетлост меку Кандило баца и собу ми зâри. Сâм сам. Из кута бије сахат стари, и глухи часи неосјетно теку. Напољу студен.
Уврх, на меку шиљту, отац сио, Пружио чибук, и дим се колута; Његова мисô надалеко лута, И поглед блуди сањив, благ и мио.
Прве звијезде у сутон роне; Сав пожар неба тихо се гаси, И гласи Вечерњих звона звоне И мирно теку Кроз вечер меку.
Као да ме давних дана јутро срело, Кад сам трчô мајци раширених рука И падô јој главом у крило и меку Љубио јој руку... Сав трептим кô прутке Јасике, и ходим путањом уз реку, И гледам на њене сребрне свијутке.
Још у модром вису Имало је небо једну зв'језду златну, И над луком друге видјеле се нису. По растрту мору, кô по меку платну, Падали су први галебови. Неђе Молитва је рана у звону И клатну Јецала.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
не замећи кавге, ил' одјаши да лијемо вино; а ја ти се уклонити нећу ако т' и јест родила краљица на чардаку, на меку душеку, у чисту те свилу завијала, а злаћаном жицом повијала, одранила медом и шећером; а мене је љута Арнаутка код
пореклу, тако да сваком детаљу из првог низа одговара супротни детаљ из другога: госпођи краљици љута Арнаутка, меку душеку студена плоча, чистој свили црна струка, златној жици купина, меду и шећеру овсени скроб.
не замећи кавге, ил’ одјаши да пијемо вино; а ја ти се уклонити нећу ако т’ и јест родила краљица на чардаку, на меку душеку, у чисту те свилу завијала, а злаћеном жицом повијала, одранила медом и шећером; а мене је љута Арнаутка код
Пред двором је дора одсједнуо, па он сједе на меку ложницу, па извади очи Арапове, те их баци својој милој сеји: „Ево, селе, очи Арапове, нека знадеш да их љубит
Како дође Милић барјактаре, он се спусти на меку постељу; док се спусти, он душу испусти. Док дођоше кићени сватови, дотле с’ Милић мртав належао.
у џепове тура, другу руку брату у њедарца, — док украде кључе од тавнице, од ризнице и од коњушнице, превали се по меку душеку. Говори јој Мустај-беже Лички: „Сестро моја, Хајкуна ђевојко, није л’ бог дô мука одминула?
Муса је рођен на плочи студеној, у природи, и отуда потиче његова чудовишна снага. Марко је рођен на меку душеку, и зато је мање снажан, отпоран, издржљив. Такво гледање може се наћи у нашем селу и данас.
„Који хришћанин” — каже Вук — „отиде на Јерусалим а Турчин на Меку, онај се послије зове и пише хаџија док је жив: пред крштено име додаје хаџи, нпр.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
коња и мисли РАДИЛИ СМО БЕЗ ГРЕШКЕ ИЋИ ЋУ КУЋИ ПЕШКЕ МАКАР ПАО НА ПРАГУ АЛ ПОШТЕДЕЋУ РАГУ Коњ гази прашину меку И мисли о човеку ЗНАМ ДА ЈАХАТИ УМЕ АЛ ОН КОЊА РА3УМЕ Пешаче човек и рага Остају два сива трага Сељак хода све
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Хоп, сад је вријеме! Луња суну према широм отвореном прозору, попе се на прозорску даску и — дућ! — скочи у меку леју, поред бокора перуника. — О, па ово није баш тако страшно. Само се земља мало затресла.
— Гле, ђаво је однио, како је умиљата! — прогунђа у себи дјечак топећи се од миља. — И како само има меку косицу, као свила.
Маштајући свакодневно о Марици, Стриц је пролазио кроз село занесен као да не гази по земљи него по меку облаку изнад кога трепти и прелијева се обасјана главица његове плавојке.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и доскора у царству башила расхаљено и дичила се с хубавим ношењем болбол с разлики јеџеци частећи се, хузурно на меку лежећи, — по смрти ома је тако на велико почитовати да јој на име и таква голема и дивна црква се згради.
Ми смећемо нашу кривицу с наших леђа и они се је прихватају...« Лежећи вам на меку у многој лености одмећући вам од себе јеванђелске заповеди и не хајући за Христове слуге, а да како би они тебе спасли
вам предатога поруком куд се стоји издавати га, сами себи сте то преотели и присвојили гојећи се и башећи, носећи се у меку господску руху јоште безчинство вам проводећи у весељу, — ману у свачем пронаходили и намћор дружини на комаду хлеба
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
То се Мане са друговима весели... Чује се свирка надалеко! Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...