Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
А они већ месецима избезумљено јуре задовољства, горе-доле, по обали, траже што пријатније ствари, укусна јела, што мекше кревете, кремове од којих се брже тамни, што укусније рибе, вино, лед, цене, љубав, мирисе, музику, све чега се могу
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У својој светлости, и тами, она нам пропушта руку, кроз своје облаке, мекше од праха, а који нису више онакви какве смо их видели и оставили.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.
Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора. Све постаде мекше, топлије и утутканије. Цела кућа доби други изглед.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних, а негде и напуклост и отвори од врата и прозора. Све постаде мекше, топлије и утутканије .
Ћипико, Иво - Пауци
И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије...— А опрости и мени ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби бог, преко мене, жено, опрашта...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
руке подмеће под главу Парапути јастук, кваси убрус и везује му чело, јорганом га покрива, утопљава, да му је што мекше и топлије): Тако! Не бој ми се ти. (Остаје над Парапутом клечећи до његове главе и једнако га утуткавајући јорганом.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А кад сам једаред боловао код побратима Марка, у двема сам собама лежао, преносили ме из постеље у постељу да ми буде мекше и свеже прострто... А данас, сви сте ви пацови, пацови и кепеци.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сребрн талас о хрид голу Расипô се меко, мекше; Ја на твоја њедра бацих Струк вријеска и мелекше. Ти затрепта, мила, нага, И у воду сва се скупи...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
добродушно својим великим тамним очима да Јованче, већ спреман да викне, само гргутну као млад пјетлић и настави много мекше: — А зашто да нас гледаш?