Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Рâно моја, знам. И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем да се само са њом дружи и на њу угледа. Ето, тако се разговарају две попадије.
Чисто ми глува и пуста кућа без њих!« Па седите! Извол’те раскомите се као код своје куће. Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате. И поседаше сви.
— рече Меланија и попрети му затвореном лепезом. А затим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила, а Јула се само, благо и питомо смешила и тек понекад »да« или »не« или
И каже сад да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере. — Ју, сирома’ младић!
њен детињаст поглед, — све му се то допало, и падало на памет како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије, коју је, наравно, јако волео. Јест, тако је осећао и мислио г. Пера до овога несретног случаја.
Давно очекивани и жељени дан дошао је. Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије, кћери поштованога пароха Кирила Николајевича, био је и прошао. Били су лепи сватови.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
То је за филмове и бапце типа Меланије. Ја као одлично пишем писмене задатке, она је чула од Весне да код куће пишем још нешто, иако то нешто, по њеном
Што се Меланије тиче, пусти ту ствар на миру! Заплели смо се довољно и без тражења! — спустио сам се и легао на стомак, али нисам дуго
је почињао да бежи на другу страну улице при сусрету с њом, док је Караново препричавало чудне поступке госпођице Меланије. Ја сам је у писму молио да не обраћа пажњу на то.
Меланија, Галац, Меланија. Могли сте да их чујете с километра раздаљине. Меланије није било на трибини за професоре и то је читавој ствари дало извесну тајанственост.