Црњански, Милош - Сеобе 2
то већ био миран, ћутљив, човек, зашао у педесету, и другу, па је сваку несрећу сносио неком чудноватом, безбрижном, меланхолијом. Којом човек у тим годинама, у таквим временима, посматра људски живот.
Црњански, Милош - Сеобе 1
истурио своје претходнице на Рајну, до Штукштата, под командом генерала фелдмаршала барона Јохана Леополда Беренклау. Меланхолијом која се претварала у ћутање, све упорније што је бивао старији, и он је, као и отац му, кога је при свакој важнијој
пука, пре но што оде да се стави на расположење барону Енгелсхофену, командангу Темишвара, како му беше наређено. Меланхолијом која се беше претворила у потпуно ћутање, упорно и старачко, и он је, као и отац му, кога је при свакој важнијој
Црњански, Милош - Лирика Итаке
били су смешни изговарани рогобатно латински, али слушајући Рамоа, Лилија, или Орфеја Монтевердијева, са оном звонком, меланхолијом којом се завршава ренесанса, мене је то глупо и тупо, као из бурета öе, доводило до очајања.
Ћипико, Иво - Приповетке
И макар да сам више пута имао пригоду да се науживам тих видика, ипак увијек, с једнаком слатком меланхолијом, прати ми око мрке чемпресе сустјепанскога гробља, и гледам његову високу обалу и, испод ње, дубоко, тајанствено море
А сунце, жал и врео задах мора уносе у наслућену сладуњавост своју топлогу. А кад се смири дан, прожет слатком меланхолијом, носи у себи кући утиске топла поља и мора.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У њима је подвучен онај различан део где се испољава моменат обртања. Први пример: „Меланхолијом која се претварала у ћутање, све упорније што је бивао старији, и он је, као и отац му, кога је при свакој важнијој
247 На крају романа: „Меланхолијом која се беше претворила у потпуно ћутање, упорно и старачко, и он је, као и отац му, кога је при свакој важнијој
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У соби је било топло, док је напољу ромињао снег. — А ми трунули овде под земљом — вели са извесном меланхолијом Војин. — Тако је трајало до мрака, када смо се разишли. Позвали су ме да дођем и сутра у посету.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
У његовој лирици животни оптимизам преплиће се са меланхолијом и слутњом смрти (у песми „Планинска слика“ она је изражена појавом „црне змије“ у планинском пејзажу), а мотиви су
У његовој лирици животни оптимизам преплиће се са меланхолијом и слутњом смрти, а мотиви су усмерени на свет природе („Тице у гори“, „Пролетње јутро“, „Ласте“, „Љубичице“, „Облаци“