Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко се икада сна боји кад му се задрема? Нико, разве да је пао у какву меланхолију. Ко се икада смерти може плашити и бојати који како надлежи верује да јест бог и да је душа бесмертна.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
издваја и избија све већа и већа одлучност, пењући се нагло и страсно; али има доста сентименталних арија које пређу у меланхолију и полако малаксавају.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
незадовољан садашњошћу, патећи од несагласности идеала са стварношћу, он је пао у незадовољство са светом, у дискретну меланхолију, и као толики песници и пре и после њега боловао од »светскога бола«.
гушио, он се окретао оном што је некада било, »седој прошлости«, и јаче но иједан српски песник осетио високу поетску меланхолију мртвих ствари, тужну чистоту онога чега нема више и што живот не може да прља и људи да скрнаве.
Онај мутан и тежак болнички песимизам прелива се у вишу филозофску резигнацију и у дискретну меланхолију. Место декадентских бравада и хистеричких грчева, дошла су виша осећања и јаче мисли.
Ћипико, Иво - Приповетке
воде из чесама, и тишину стамболских улица крцатих мириса питомих јагода, и рађање његових ружичастих зора, и слатку меланхолију његових шапатљивих мора... и топле дане разноликих облика и живих шара.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У сравњењу са својим другарицама, Јана је носила једну светлу детињу меланхолију. Увек се надала бољем, јер је понекад и бивало боље, макар само у илузији.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
он песму коју је већ толико пута певала Зони кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију. — Ела, Васке, запој!... Жâлна сам, — жалну ми песну запој!...
!“ — и он се наскоро прибрао и исправио. Није падао у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „Успут, дико, успут, перунико“, и мало по мало слике су све блеђе и