Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Будућност! Будућност! Ах, господине, оваквим јадницама та је реч непозната, наше празне груди не осећају мелем њене садржине, а душа наша, сузама покајања изобилно топљена, заборавила је на наде благу утеху — смрт је све што нам
Чудна девојка!... С највећом нежношћу привија ране у боју рањеника, пружа им мелем, а кад их излечи шаље их у бој, да погину... А над гробом својих љубавника плаче...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Млада крв, здраво месо... Оздравиће пре него што ми и мислимо. Чекај само док му превијем овај мелем што чисти... — А да неће остати сакат? — Неће... Ево, видиш, како миче прстима...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Није нег’ да се још измирим ваљ’да! Ако ти ’оћеш, ја боме нећу! Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен! — Па, забога, Персо, тридесет скоро година живимо к’о пријатељи!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Стојко! Тако је то девојче почео да назива, јер се увек журила! Њен смех је осећао, још увек, као неки мелем, утеху, а ослушкивао, из прошлости, као неку фонтану.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
А шта је са Пером? Хоће ли се једаред тај блудни син поправити и очин благослов заслужити, што би оцу као мелем на срце кануло? Да видимо. XИИИ Пера је већ прешао тридесет година, а заправо још ништа није научио.
Матавуљ, Симо - УСКОК
рањено стегно, па извади из једне мале торбе стијењак, који лагано упреде, па из једне кутије извади на прсту жут мелем и њим намаза фитиљ.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ „Мучи, ја сам стража твоја, Брже само скачи, бежи, Брже, брже, не отежи!“ — Ова речца што изусти, У срце му мелем пусти. Он с' примаче, погледа је, Што изрече истина је, Што невере јоште било, Њено око истопило.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
и опет врисак без суза... Родитељи већ помишљаху на лекара... Али тетине благе, као мелем речи, уверавања, заклетве, учинише своје... Поче долазити младожења.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И када сенка добре смрти нéме појави се пред нас једног чудног дâна, Биће то благи мелем свију рâна. Све умире онда када му је време.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Остали пођоше за њим. Ту му помогоше да рањеника обрне, а он пошто га прегледа и приви мелем, изађе опет пред кућу и остали за њим. „Боље је јутрос!“ рече медик одлучно.
А како је опет изговарао те ријечи! Би сваку привијао на рану, као мелем. Она га сад ћаше радо слушати цијелу ноћ, па и цио дан, да је продужио.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Проклет био и ко те родио! Рана те допала гдје ти мелем не требовао! Рђа те претуцала, као чавао на путу! Сачувао те бог као јаје с тавана! Све ти црно, а очи бијеле!
Црн као гавран. Шарен као детлић. Шепури се као ћуран. Шири се као паун. Шиче као гусак. 3 РАЗНО Благ као мелем. Бистар као суза. Брз кô свјетлица (муња). Глава му као торни маљ. Говори као из бадња.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Ој, не знам је тешит', Срце ми је стена, Лепше ли је теши Другарица њена, То румено чедо, Мелем наших рана, То пролеће живо Сред јесењих дана, Ох, румено чедо, Пролеће и цвеће, Знаш ли ону песму: „Ој пелен пеленче!
“ Сестро моја, селе, Тебе мелем вида, Мене туга мори, Срце ми се кида; Реци твојој друзи Ох, не реци, ћути, Не знам ни сам шта је Што ми душу мути Ај,
Ил' крадом облак иде на више? Ил' болник какав тешко уздише? Ил' анђ'о мелем с неба доноси? Ил' оштру косу, да га покоси? Да љубав не иде?... Да злоба није?...
ЦXЛВИИИ 2 Од тога часа, у груд'ма ми плану Нов пламен који тако слатко жеже, Од ког далеко црне мисли беже, И који мелем привија на рану.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Капела је била мелем за моју душу кад год ми је била потребна утеха, а то је било често. На предлог Браунинга покушао сам да се укључим у
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Невен« 1881. ДИВНА ЗВЕЗДА Црна ноћи, ко те води Кад је време да се шириш, Да болнима мелем пружиш, Да уморне сном закрилиш? Вођ ми звезда, звезда свача — Тад’ се зове вечерњача.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Ој, не знам је тешит’, Срце ми је стена; Лепше ли је теши Другарица њена. То румено чедо, Мелем наших рана, То пролеће живо Сред јесењих дана.
Ох, румено чедо, Пролеће и цвеће, Знаш ли ону песму: „Ој, пелен-пеленче!“ Сестро моја, селе, Тебе мелем вида, Мене туга мори, Срце ми се кида.
Дај ми руку, да је стиснем... Јер кад стегне смртна мука, Кад затишти љута рана, Мелем биће ова рука. ХХХ Да је мени шевче и голупче, Да се дики у санак увуче, — Да ми пева, кад о мени снева, Да ми
? Зар ти ниси увек била Мелем цвеће мојих рана, Зар ми ниси и сад нада, Надо моја — закопана! Кад су били часи златни, Кад времена беху срећна,
„Не вара ли све на свету — Бранко ће ми мелем бити! Не вара ли све на свету — Цветом ћу се поносити! Не вара ли све на свету —“ — Али вара кад је моје...
Па свако руку стави На једну моју рану, А то је било као Да мелем на њу кану. Будан сам, опет будан, И опет... али нека, Даклем на оном свету, Онде те мелем чека.
Будан сам, опет будан, И опет... али нека, Даклем на оном свету, Онде те мелем чека. ЛXИ Сад разумем вечност шта је, И бескрајност колика је.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Стаде ли крв? БОШКО: Хајд’мо, Богдане, хајде, Станиша! Те лутајући ваљда нађемо, Ако не мелем тешким ранама — А оно барем, некој колиби Куцнув на врата, измолићемо Уморном телу тврду постељу.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ил’ крадом облак иде навише? Ил’ болник какав тешко уздише? Ил’ анђô мелем с неба доноси? Ил’ оштру косу да га покоси? Да љубав не иде?... Да злоба није?...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И то па то, и све то. МАГНОВЕЊА ЕПИТАФ Пламен — спржити где лек. Мач — одсецати главе где коб. Мелем непреболу. Стамен бршљану дебло, вековати где век.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Б. л. се меће у мелем за ране (ЗНЖОЈС, 11, 262) и од уједа беснога пса (ЗНЖОЈС, 15, 124). Њиме трљају дете по устима када има »бабице«, па
и дукат лечи жутицу (ГЗМ, 4, 152); сок са жуманцетом водену болест (ібідем). Од п. прави се с медом мелем кад је пресечена мишица (ібідем). п. се бере у Међудневице (СЕЗ, 19, 13). »Девојка је дивља п.
Борова водица (која истече из засеченог бора) лек је од суве болести (Караџић, 3, 1901, 201). Од б. смоле прави се мелем за сваку рану (ГЗМ, 20, 1908, 351; ЗНЖОЈС, 11, 270). Б.
в., цф. и Љ. Ненадовић... Од г. мелем за рану и Беговић, 249; ЗНЖОЈС, 11, 264). Упор. и немачко веровање о валеријану, с помоћу кога »даѕ Флеиѕцх ім Топфе
11, 50), и главобоље (ЖСС, 314; ГЗМ, 4, 167); лист се употребљује против главобоље (ЖСС, 316) и од њега се прави мелем за рану (ГЗМ, 20, 1908, 345); семе у белом вину пије се противу заптивања (ЖСС, 306); од младога грања прави се мелем
мелем за рану (ГЗМ, 20, 1908, 345); семе у белом вину пије се противу заптивања (ЖСС, 306); од младога грања прави се мелем за рану (СЕ3, 17, 566), такође и од њене мезгре и коре (ЖСС, 331); мезгром од з.
Кад се јасенак увече узабере и остави где, нестане му ноћу цвета (Вук, Софрић). Од јасенка прави се мелем за ране (ГЗМ, 20, 1908, 351); њега употребљавају при воденој болести као диуретик (ГЗМ, 1892, 146).
лек је од великог кашља (ЖСС, 294; ГЗМ, 4, 165), срдобоље (СЕЗ, 13, 348), малих богиња (ЖСС, 262); п. је и мелем за убоје (ГЗМ, 4, 165). Понекад је потребно да п.
РАНИЛИСТ Бетоніе (бетоніца). Ранилист; рањак; бетуника. У народној медицини р. је доста популаран мелем за ране (ГЗМ, 4, 160), такође и за ране од змијског уједа, којом се приликом треба да пије и р. сок (ібідем). Теј од р.
Девојке се, из истог разлога, на Ђурђевдан чешљају на с. (ГЗМ, б, 269). Прашак од с. корена мелем је за ујед сваке животиње, чак и беснога пса; кад се пије, добро је за стомачне слабости. Кађење с.
се употребљује од многих болести, а нарочито као теј у случајевима суве болести (СЕЗ, 17, 557; Караџић З, 169), и као мелем за ране (СЕЗ, 17, 565; ГЗМ, 4, 151; помешана с мокраћом, зауставља она крв, Караџић, 3, 169; СЕЗ, 7, 111).
Нарочито је лековит ч. убран у Међудневице (СЕЗ, 19, 13), и на Крстовдан (иб., 65). Од њега се прави мелем за рану (ЖСС, 331); меће се на пупак детету које има »длаке«, да би се оне изгониле (СЕЗ, 13, 282); када боли ухо,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Његово огорчење је расло. Био је исмејан и поражен. Привијао је мелем на своје отворене ране, говорећи како та прљава светина ништа боље и не заслужује него да је чаролијама и ђавољим
Бог би му ускратио свој дар, заборавио би која трава спада у који мелем. Тада не би грешио према браћи, показујући своју наклоност према њиховим непријатељима.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
О, звони, харфо! Мили глас Утеху нека буди, Да њезин мелем крепи нас, Рањене наше груди. А твоје песме бајки сан, Док туга дух нам мрачи, На лепше време, лепши дан, Надежду нека
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Разговарати с њим није много вредило, али тиха његова песма, увек друга и друга, годила је као мелем. „Можда је у њему пропао неки талент?” рећи ће неко. „Пропало је ту више него талент: није тај момак као што треба.
— То је мелем за главу, Нено. Ево један готов за превијање, а научили су ме у селу како се спрема. Ја сам све записао, за вас, читко
— Глупости говориш, Швапче, али нека. Метни ми, богати, тај мелем за главу; место златног перја. А ти још мало поседи код мене, код твоје Нене, која никада није ишла на бал, нити
Госпа Нола је говорила доктор-Мирку да јој је у тој рупи најбољи одмор, и најбољи мелем. Остане тако уваљена по сат два, и прави се да спава. Научила се да гледа у живот као неки уметник.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Сладак глас као прво девојачко миловање и целивање. Па тај глас иде, с’с месечину се лепи, трепери и на мен’ као мелем на срце ми пада. (Коштани): И Коштан, туј песму, тој време да ми појеш... А тој време више не дође.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Дај ти мене правог синџилата, јер видиш ли шестопер позлаћен: ако т' одем ударати њиме, неће тебе мелем требовати, мешћему ћеш и заборавити, а дукате ни видети нећеш!
Можеш ли ми, синко, пребољети, да ти тражим мелем и ећиме?“ Вели њему Краљевићу Марко: „Господине, царе поочиме, нијесу ми ране од самрти, чини ми се могу пребољети“.
мегдан мејданџија — борац мелем — лек, маст за мазање меневиш — љубичаст менека — мене мермер-авлија — двориште поплочано каменом мермерли — од
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...