Употреба речи мемеде у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

тући, Мора дома кака плена вући: Кад не иду чете на Турчина, А он тражи зверке по планина, Кад не сече Ибре и Мемеде, А он бије вуке и медведе; Убије и, осече им главу, Па је носи себека на славу...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Гледи књигу војвода Пријезда, ону гледи, другу ситну пише: „Цар-Мемеде, турски господару, купи војске колико ти драго, под Сталаћа кад је теби драго, удри Сталаћ како ти је драго, ја ти

Диже војску турски цар Мемеде, диже војску, оде под Сталаћа; био Сталаћ три године дана, нит' му одби дрва ни камена, нит' га како може освојити, ни

“ Па скочише у воду Мораву. Цар је Мемед Сталаћ освојио, не освоји добра ни једнога. Љуто куне турски цар Мемеде: „Град-Сталаћу, да те бог убије! довео сам три иљаде војске, а не водим него пет стотина“.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности