Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И хоће ли икад попустити тиранија те нехотичне меморије, хоће ли икад доћи дан кад се тога нећу сјетити? Већ сам готово очајавао. И, разумије се, најзад је тај дан дошао.
Надајмо се!... Само, у последњи час подилази ме једна мала зебња: негдје из дна меморије исплутава ми ријеч по којој је држава једнако народ. Дефиниција, како се чини, опћенито прихваћена.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Несумњиво је да су те свакодневне лекције, чија је сврха била јачање меморије и расуђивања, а нарочито критичког мишљења, биле веома корисне.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Тако исто при обичној употреби језика не морамо бити свесни његове велике, столећима сабиране меморије, нити нам је потребно да је активирамо. Ми смо – да поновимо слику – црви у тој великој јабуци.
Матићева знатним својим делом сведена на овлашне скице и покушаје, ипак је померен и покренут велики механизам језичке меморије. Пут је наслућен и показан; на другим је песницима, па и тумачима поезије, да тим путем иду даље и сигурније.
водиљу једну трепавицу Кући да вас врате Као да је ова песма поникла из језичке, књижевне и васколике културне меморије; као да ју је песник извео из нашег прапамћења: небеске капије и вишњев штап, путањабора и трепавицеводиље – све су то
наслеђа које сеже до средине ХИX века да би указао на ону „линију духовног и песничког опредељења“ која из затурене меморије народних умотворина, сликарских виђења по нашим манастирима и још недовољно јасног кôда којим су шифроване
знамо да после велике, државне пропасти ваља утростручити напоре на сређивању културе као општенародне, колективне меморије. Једино у шта сада верујем јесте та меморија, и књижевност као њен саставни део. • Шта (данас) даље?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Чудесне слике искрсле из дубоке потонуле људске меморије врло брзо су почеле да плене не само домаће него и стране читаоце.