Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он се копрцао, отимао — не помаже. Она страшна рука стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих падне... Изгуби и глас, руке му се узеше... Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути..