Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Крушка је тешио Лазара: — Не брини! Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи. Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... Кад стигоше кући, они затекоше лом. Иван је праскао и викао.
мандал — пречага за затварање врата изнутра мем — влага, буђ менђеле (менгеле) — ковачка справа за стезање мерак — жеља, прохтев, страст миндерлук — место где се седи и лежи; кревет нарочито начињен да се на њему седи скрштених
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
И кад је младић болан од мерак (од љубави) каже, да би му било мило и драго на Струга дућан да имам, на Струга дућан да имам, на ћепенците да седам и
Сремац, Стеван - ПРОЗА
»А Јенглезима мерак на »Делиград« због жестоке јапије његове!« вели Јова, а то им је већ неколико пута причао. Причање је често прекидао,
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Имате време и за женидба. Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде: За женидба неје никад доцкан. Имаш кеф и мерак — готова жена. А ви сте још млад. — Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кад се окрене шкрипне оружље, а ћурчина се око њег' засалампија. У'ватио га некакав мерак, па ода и сијева очима. Партенија нешто облијеће око њег' а он га мрко погледа и вели: „3нам! Доста! Буди мене миран!
Мене обузе некакав силан мерак, очи ми, успламћеше кô двије живе жеравице, па подврисну колико ме грло доноси: — Стој!
— вичем ја кô рис, а обузело ме некакво снажно дрктање и огњевит мерак, те од велике силе поче ођећа на мени пуцати. — За тобом и у гору и у воду, делијо и војводо наш!
мâл ― „имовина (обично покретна), роба, стока, благо“ мариветлук (марифетлук) ― вештина, лукавост; подвала, шала мерак ― жеља, воља меџлис ― веће, скупштина, седница мир ― свет мирија ― порез, данак мисирача ― бундева млити ―
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано: — Нане, „Гиган“ саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку“! — Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...
— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане. — Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!... — Ба! — пориче Мане. — Ти да си ћутиш! Све разбра’! Све си знајем.
— Што је па теб’ ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!... — Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?... — Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... Мерак!... Зар дете ће да има мерак?!
— одбија домаћица. — Остави тија речи!... — Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?... — Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... Мерак!... Зар дете ће да има мерак?! — Кој си је дете?
— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... Мерак!... Зар дете ће да има мерак?! — Кој си је дете? — Па наше Зоне... Деца, мори, неје ти ни срам!... — Каква деца?! ..
— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... Мерак!... Зар дете ће да има мерак?! — Кој си је дете? — Па наше Зоне... Деца, мори, неје ти ни срам!... — Каква деца?! ... деца вика...
Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија... У сваку ма’алу има си по једну на коју је фрљија мерак... — Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка Таска ипак наставља: — ... Оној му треба за кеф, а ово наше па за паре.
— укус лошотија — рђав тип мангал — суд за жеравицу мастика — ракија махсуз — нарочито мезулџијски — поштански мерак — жудња мераклија — љубитељ мердивен — лестве мерџан-атеш — жар, угарак миралај — пуковник млат — млад мужие —