Јакшић, Ђура - ПРОЗА
На те је речи клонуо народ, сузе му се ледише по глатком мермеру, а од груди се мермер стварао. Жене су дрктале од страха. Само младићи стискаваху песнице, нестрпељиво чекајући свршетак злокобне беседе.
Једанпут — упрло му сунце баш некако у теме, а оно се сјаји, глатко као мермер — једно се дете загледало у његову темењачу, па се усуди да га запита: — А, учитељу, ко ти је почупао косу?...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад дође кући својој, дође му стари слуга његов да га пита шта му је донео за онај новчић. Господар му изнесе један мермер камен, лепо отесан на четири угла, па му да: — На, то сам ти купио за твој новчић.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
узе један златан новац па га преломи. Онда цар виде како у новцу заблиста црвена, свежа крв и кану доле на мермер. Цар пребледи. — Видиш ли ту крв?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Играчица: Ево ти се дати нећу, ђидијо, ђидијо! Коло: У мене су мермер-двори, ђевојко, ђевојко! Играчица: У мог баба и још љепши, ђидијо, ђидијо!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад дође кући својој, дође му стари | слуга његов да га пита шта му је донео за онај новчић. Господар му изнесе један мермер камен, лепо отесан на четири угла, па му да: „На, то сам ти купио за новчић.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Код оваквих недостижних уметнина не пита се за цену!“ „Добро, добро, не кажем да нису лепе; њихов пентеликонски мермер бели се као свежи снег, али се те паре могоше паметније употребити.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
тврде прагове Пашина двора чепам страшљиво, Уклањајући просту хаљину, Да ми крајичак какве закрпе Не дирне, како, мермер углађен! О, децо, па и вас молим! (Клања се пред Турцима скоро до земље.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ал’ нека! Нек старог двора мермер умије Са братском крвљу глатке образе: Нек чува пеге, нек храни клетву Што ће унука наших унуче Противу своје крви
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Прекрсти се, мермер целива и очи Подиже. Ту горе златна слова стоје. И у првом реду, на Мраморној плочи, Угледа имена лепе деце своје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
избавља бега Константина налазимо и ове стихове: Сагнула се Јевросима мајка, сагнула се доле по трпези, и узима два мермер-камена, извадила беле дојке своје, па удара камен по камену и заклиње Краљевића Марка: „Сине Марко, моје чедо
одсијече главу, па на сабљи главу дохитио, извадио очи налбантину; очи зави у јаглука танка, главу баци на мермер-чаршију, право оде двору бијеломе.
мегдан мејданџија — борац мелем — лек, маст за мазање меневиш — љубичаст менека — мене мермер-авлија — двориште поплочано каменом мермерли — од мермера мерџан — корал местве — кожне чарапе метати се (камена с
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
»Онде, вели, лежи свакојаки турли, турли леп мермер на избор, штоно на једни и потпис озгор има потписан како се именом који називље.