Јакшић, Ђура - ПРОЗА
засукала рукаве до више лаката, а оне беле ручице, љубљене сунчевим зрацима, рекао би да су изрезане од карарског мермера, у који је Канова¹ и румене крви помешао; а кроз танку кошуљицу виде се најдивније форме округлих прсију.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Видели сте улазе у зграде Италије, портире у ливрејама и одсеве ружичастог мермера, видели сте капије Лењинграда са мирисом Достојевског и париске улазе које чувају консијержи, у Енглеској су се зелени
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
запева: зашто се одасте тој вери у пошаст, кад ено сунце бодро сија и дивна су здања за човечијег сина, куле од мермера и кровови од меди. На челу вам месечев топаз о сестре, зар не видите оно што човек на повратку из смрти види?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У Пелетини постоје рудници белог мермера, па блиставог плавог камена, чак и камена руменијег од младог вина, али зеленог нема, па нема!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
заветни поклон некога Ромбоса, која потпуно личи на овога роба са телетом; једина разлика што је она истесана из мермера“. „А ова овде је од крви и меса, што нам је и милије, јер ово теле ћемо појести“, додаде номофилакс.
Демокритос се смејаше слатко. „Да мој брајко, споменик од туча или пентеликонског мермера“. Он прекиде свој смех, уозбиљи се и заузе свечану позу да Хипократу предочи како ће изгледати његов будући споменик.
пантљиком у виду дијадеме, падала је злаћаним својим витицама на нежни потиљак и на снежна рамена, извајана као из мермера.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
А ми идемо испред наде коју лутајуће пустиње прогањају. Они смо што су све измислили и остали сами, жено од светог мермера бела утехо којој се приклањају.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Па шта си мени, сузом варљивом Поливајући плоче мермера, У занетости обећавала; Да ћеш је златом моје доламе И другим сјајем двора богатог, Као лептирка крила шареног,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Гром и пакао?... — У тврде куле влажном подруму По стотину је робља несрећног На глаткој влази тврдог мермера Са нестрпљења, бола, очаје, Исплакан поглед тавне зенице Дршћућим гласом горе дижући Молио љубу моје младости За
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Лице му је било непокретно. Онако бескрвно изгледало је као исклесано из мермера. Слутио сам да ће после Макарија проговорити и он и да ће то бити нешто крајње и судбоносно. Избегавао сам га.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Већ ме чу ли, славни кнез-Лазаре! Да копамо мермера камена, да градимо цркву од камена, и Турци ће царство преузети и наше ће задужбине служит од вијека до суда
Ако л' волиш царству небескоме, а ти сакрој на Косову цркву, не води јој темељ од мермера, већ од чисте свиле и скерлета, па причести и нареди војску: сва ће твоја изгинути војска, ти ћеш, кнеже, с њоме
Цар воледе царству небескоме а неголи царству земаљскоме, па сакроји на Косову цркву, — не води јој темељ од мермера, већ од чисте свиле и скерлета, па дозива српског патријара и дванаест велики владика, те причести и нареди војску.
Влах Влашче — в. Влах водити — (значи и:) градити: Не води јој темељ од мермера војвода сибињска — Сибињанин Јанко војевода — војвода (војевода је због стиха) Војиновићи — в. бел.
— лек, маст за мазање меневиш — љубичаст менека — мене мермер-авлија — двориште поплочано каменом мермерли — од мермера мерџан — корал местве — кожне чарапе метати се (камена с рамена) — бацати метати стреле — стрељати метериз —