Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Сиње море или сиње иње? Нешто посуто пепелом? Или поленом? Или нешто мрачно, што ветрови месе и носе према Колашину? Је ли то нешто што нестаје у мећави? Или нешто што се указује иза усијане ивице облака?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
па се узверају на коју ће страну поискакати, јер су часом могли да се начине лепи као они ћерпичари што поваздан месе блато и суше ћерпич крај Колубаре. — Е, е, лакше, море! — Шта то радиш?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
дан се нико не весели, строго се пости, а жене се уздржавају од својих уобичајених послова, односно не стрижу овце, не месе хлеб, па чак не купају децу нити се чешљају. Ако прекрше ове забране, верује се, добиће болест русу.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Анђео им одговори: — Ништа за то, ја сам задовољан оним што има. Они онда шта ће да раде? Жита нису имали да месе прави хлеб, него су тукли кору од којекака дрвећа и од тога хлеб месили.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Благо добром чину и светом образу и поштењу. — Реч без дела мртво тело. — Лепе речи не месе колача. — Зла мис’о трује добра дела. — Бачва бачву гради. — Пређа пређу хвали.
коње, у кошутин рог; изиђи па иди у калајгору где се ватра не ложи, где девојке косу не чешљају, где невесте хлеб не месе, где петао не пева, где не лаје, где мачка не мауче. Иди и тамо се скраси, овде места немаш.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Анђео им одговори: „Ништа за то, ја сам задовољан оним Што има.” Они онда шта ће да раде? жита нису имали да месе прави хлеб, него су тукли кору од којекака дрвећа и од тога хлеб месили.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Данг, банг! — летео је чичак. Домаћице су престајале да кувају, учитељи затварали школе, пекари одбијали да месе хлеб. Као јесења магла расла је прљавштина и глад.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Зато се већ по Броду пеку халве, месе баклаве и разни колачи, какве је само Цариград могао изумети а Горанин научити, било као кувар код каквога јешнога
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(СЕЗ, 19, 69, Хомоље). На четрдесет »младенчића«, које месе о Младенцима и намењују мртвима, Власи »стављају кашику пасуља« (ГЕМ, 42, 1978, 427, околина Зајечара).
Најглавнији обредни хлеб је чесница (која се, у Лубници, зове »срећа«). Њу понегде месе (од пшеничног или кукурузног брашна), на Бадње вече, кад и к. »бадњак«, тј.
Уз чесницу месе се и мањи обредни хлебови: закончићи или краваји, који се зову: њива, лојзе, кућа, свиње, волови, овце (и овчарник),
— О свадби месе се и употребљавају разни к. или погаче почев од просидбе па до невестиног првог доласка у род после удаје: на пример,
свекра, а он своју поврх њих (за успех и плодност), у четвртак пред свадбу погачом се позивају сватови, у суботу се месе обредни к.: »грабена погача« и »баница«, младожења држи сито са к.
нпр. СЕЗ, 16, 1910, 124, Лужница и Нишава; упор. и СЕЗ, 58, 1948, 203, Гружа; 86, 99, Врање). Поред главног к. месе се и споредни, два или више: у Хомољу вечерњача и поскур (СЕЗ, 19, 1914, 192), у Гружи погача и »летурђија« (СЕЗ, 58,
нпр. СЕЗ, 86, 461, ид; ГЕМ, 25, 179—182; 38, 161). К. се месе и о разним празницима, сеоским славама, заветинама, литијама: у Лужници и Нишави (СЕЗ, 16, 1910), на пример, на
на пример, »не врте вретеном, да врана не врти семе у њиву«; не дају ништа из куће (ни оно што је позајмљено); ако месе, не додирују ништа црно; на софру не стављају судове са црним дном; ручак спремају само оне које су »чисте«, тј.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Вино се лије, ораси се тресу, суџуци се месе; умазан је од шећера и шире цео Срем. Тако читав месец дана. Па онда „Сви-мртви” и „Сви-свети” — католици хаџијају на