Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. „Благо теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
прозор и у тебе однета невице; млад месец метô венац, кô млада невеста, млад месец тебе гледи па венац намешта. Месече, што се лудиш? месече, што си слеп? Тај венац би тек био на мојој дики леп.
Месече, што се лудиш? месече, што си слеп? Тај венац би тек био на мојој дики леп. — На месец сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо моја,
И нестаће му сунца, ал' трајаће тај цвет, јер то је онај неповред што песмом зове свет. У НОЋИ Ој љубавниче, месече! ој, љубо, ноћице! ој, звезде, пољупцем његовим ужежене јој очице! Ој ноћи! ој звезде! ој месече!
ој, љубо, ноћице! ој, звезде, пољупцем његовим ужежене јој очице! Ој ноћи! ој звезде! ој месече! та јесте л' ви тек сан што вас из плама жешћег свог успаван снива дан?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ПИЈАНОГ ВОДЕНИЧАРА 236 ЧУДАН ВОЗАЧ 238 БАКА, ОН, ЂАК И СЛОН 242 НОЋ УОЧИ ПРОЛЕЋА 253 МАЈКА 254 КУДА ЋЕШ, МЕСЕЧЕ?
—Сели се, каже, код мачка Тоше, а ја путујем, буво! Прошета некад за ведре ноћи, иде споро, без хитње. — Месече друже, путниче вечни, одоше наше скитње. У сутон често у небо гледа, тужно му сјаје зене.
КУДА ЋЕШ, МЕСЕЧЕ? Куда путујеш, месече снени, дечаче тихи, замишљени, куд ли је поглед уперен твој? Зашто те мајка пустила строга
КУДА ЋЕШ, МЕСЕЧЕ? Куда путујеш, месече снени, дечаче тихи, замишљени, куд ли је поглед уперен твој? Зашто те мајка пустила строга по хладној ноћи,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда она изиђе, па му приповеди све што је и како је, па му најпосле рече: „Сјајни месече! ти сјаш целу ноћ по свему свету, ниси ли гдегод видео такога и таког човека?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Иза завесе, високо у небу пловио је Месец. — Где да га тражим, Месече? — јаукну лепотица, али Месец није знао. Можда облаци знају, напомену јој, свуда путују, свуд завирују...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда она изиђе, па му приповеди све што је и како је, па му најпосле рече: — Сјајни месече, ти сјаш целу ноћ по свему свету, ниси ли гдегод видео такога и таког човека?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Теби, цвете, теби певам, — Та ја досад нисам певô. ХВИ Ој, месече, много ми је криво, драгу си ми у чело целивô, Ти у чело, а сунце у лице, Рујна зора обе јагодице, Па то већем и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Чим Влашићи затрепте, Поноћи груне час, Моја ће пренут дума И харфе јекнут глас. Појав’ се, блед месече, Са пратњом звездица, У сузи ока мога Огледајте лица.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
СТАНИША: Ено месеца — Ко мусломанску помоћ затреба, Њему се мора смерно клањати: А ја је требам... Дакле, месече, Послушај молбу сина гоњеног, Отровну капљу Иван-бегову — Те савет носи правовернима, Будућој браћи Срб-издајника
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У једној маслиновој шуми заноса, горчина над Велалуком, на Корчули. СВИ СУ ЧАНЦИ ПРАЗНИ Тако заспи, месече, Над топлом супом детињства: Из мене ће прелити туга довече, Као из чанка младог животињства.
Изгреј, месече, и њима! Замесићу колач у чанку празну, У њ стресено ми поштење, У њ фосиле и фикс-идеје; И учинићу им то за казну Но
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
О, јарко сунце, и ти обуци се у црно, те са мном уједно протужи! Ето, за мало, оде ми мој свет испред очију! И ти, месече, скутај своје сјање, јерно моја већ зрака заходи под земљу у гроб! ...