Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЈАДРАНСКИ СОНЕТИ ПОРЕД ВОДЕ Са Бонинова Пут месечев сребрн низ море се види, Лежи бесконачан врх заспалих вала. Мир.
ПЕСМА ТИШИНЕ Зборим ти несталој, док жалосно плави Мртви сјај месечев на планинској рти. Ти си још уза ме; врата су љубави Увек отворена, као врата смрти.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Слушам и жагор: као кад паства хришћана креће, зором, у жетву. Куд ли да пође овај тумарач; с раскршћа ког ли Месечев цвет му табане праши, скупив у жарач пуцњаву летњу - с које већ прска, с пчелом у месу, шљива - а српска?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Копрена дубоког мира Увија поља и равни. Румене пруге се гасе — И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ — и нема, дубока тама Доводи бајну ноћ са сињег незнаног мора.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
На челу вам месечев топаз о сестре, зар не видите оно што човек на повратку из смрти види? СВЕТОГОРСКИ ДАНИ И НОЋИ Светогорски дани
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И овде, румен крина, са девојачког ребра, ја, зором, уморно бришем, без милина. А кад утопим чун Месечев, од сребра, у ново море јутра и у траве, седнем на облак, па гледам светлости, што се на небу, из моје страсти, јаве.
И ужас лица, страсних, давно покрила је магла, као месечев лик, што се јавља у надземаљској сети, жут, као образина златна, тавно, у гробу, над којим се бела сен авети, бела сен
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кров завичаја, Месечев таван, На њему јармови, рогови, Заталасана висораван — Колибе, дебла, стогови, А рубом неба — богазе Куд сазвежђа
ПРЕД ЗОРУ Пробудих се, предзору, и видех: град У Месечев се склонио хлад. У ваздуху, као у тамној бари, Сазревале су душе и ствари.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Гаутіер Она коју волим сада је сред Кине, У хладној тишини вечно снежних гора, Сама. Каткад, као зрак месечев, мине Пустим одајама усамљеног двора.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Један сан, који сјај месечев злати, Јавља се, чили, повија онако Како мирис дуне пољанама лако, Како уздах ноћи кандилке заклâти.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Високо у небу, раширених крила, изгледао је као сребрни облак, као неки летећи Месечев брат. Можда због тога, а можда тек онако, међу галебовима поче кружити прича да је некадашњи кржљавко Месечев брат.
Можда због тога, а можда тек онако, међу галебовима поче кружити прича да је некадашњи кржљавко Месечев брат. Сребрни галеб се тој причи само смејао и летео свакога дана све више.
Исто то је чинио и на питања Вође јата у каквим је односима са Месецом, је ли заиста Месечев брат. Ако није, нека објасни зашто је другачији од осталих? — Објасни! — био је упоран Вођа јата.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Копрена дубоког мира Увија поља у равни. Румене пруге се гасе И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ; - и нема, дубока тама Доводи бајну ноћ са сињег незнаног мора.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Како ни привидни пречник Сунчев ни онај Месечев не подлеже никаквим видљивим променана, то важи исто и за отстојања тих двају небеских тела од Земље, како су то већ
„Ја сам измерио привидни пречник Месечев, а тим и Сунчев и нашао да мери 30 лучних минута. То сам премеравање искористио при својим каснијим рачунима“.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сада бих опет желео да је дан и да се видимо. А зора већ почиње, и месечев сјај све више бледи. Видим и друго ребро онога брда, наскоро сам назрео треће, и тада ми се коса диже...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Копрена дубоког мира Увија поља и равни. Румене пруге се гасе И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ - и нема, дубока тама Доводи бајну ноћ са сињег незнаног мора.
У томе чудноме часу, од зрачних пловећи двора, Месечев бледи зрачак озари врхове гора, И вихар дувати стаде. Кроз тавне пољане и мирне Магловит, немирни лахор кад и кад
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У тој равни, пресецају се Месечев екватор и онај меридијан који је одабран за почетни. Пресек тих двеју линија је она тачка Месечеве површине која је
Попнимо се овим лифтом горе у куполу. Ево видите, драга пријатељице, ово је Месечев пејзаж. Онај сликар који је са нама овамо допутовао насликао га је са две боје: светло жутом и црном.
Кроз тај доглед изгледа Венера као Месечев срп другог дана после младине. Али док се на Месечевој кришци виде, баш у то доба, сви детаљи његове рељефне површине,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Видиш само, вири једна нога Сунчева или нос Земљин или тур Месечев. А професор поносито стоји над том гомилом и, док ми стењемо, он објашњава осталим ђацима планетни систем и кретање
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Гроздана Олујић СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ Садржај СЕДЕФНА РУЖА 2 МАСЛАЧАК 5 МЕСЕЧЕВ ЦВЕТ 9 ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ТРАЖИО СВОЈЕ ЛИЦЕ 14 О КАПЉИЦИ И ЦВЕТУ 17 ЦРВЕНИ МАКОВИ 21 ОГЛЕДАЛО 25 КРИЛАТИ БЕЛКО 28 О
сребрн и прозрачан све брже лети ка Месецу, и звездама, и сам налик на светлуцаву, младу, звезду, најнежнију од свих. МЕСЕЧЕВ ЦВЕТ Високо изнад земље, као котаричице о небо окачене, њишу се градске куле У једној од њих дечак Ведран на птице,
— Гле! — рече дечак. — Откад дрвеће хода? — Откад Месечев Цвет расте? — рече неко и насмеја се, презриво. Али, када се Ведран окрену ка месту одакле је глас долазио — виде само
Трже се дечак. Сакупи снагу и рече да тражи Месечев Цвет. — Месечев Цвет? — плану старац. — 3ар не знаш да једино добри и благи до њега стижу?
Трже се дечак. Сакупи снагу и рече да тражи Месечев Цвет. — Месечев Цвет? — плану старац. — 3ар не знаш да једино добри и благи до њега стижу?
Занеме дечак од дивљења. Нежан и сребрн Месечев Цвет као џиновски љиљан пред њим право у небо расте, а стабљика му леска и трепери.
Али, како да пружи руку кад зна какав ће бол нанети Цвету? Како да убије Месечев Цвет? Као да сам од себе бежи, окрете се и стаде трчати дечак низ планину, остављајући Месечев Цвет да блиста на врху
Како да убије Месечев Цвет? Као да сам од себе бежи, окрете се и стаде трчати дечак низ планину, остављајући Месечев Цвет да блиста на врху Сребрне Горе, да нежан и усамљен сја као звезда.
Једва је могао да поверује да самог себе у води гледа, кад из језера изрони Месечев Цвет, дотаче нежно дечаков образ и рече: — Хвала ти, мали брате! Преко неба, као осмех, пређе некаква бледа светлост.
Колико је рибара на свету! Колико риба! Али, је ли ма једна равна Сребренки која рибаре на дебело море мами и као месечев зрак урања у подводну шуму алги и корала? Која је тако хитра? Тако мудра?
Мудар је био Месечев савет, али Чобанин није могао да не мисли на 3везду. И шума, и језеро, и свирала подсећали су га на њу, били пуни њена