Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И да би себе колико толико умирила, оправдала, диже се, па гледајући у осветљену околину, пратећи месечево јурење преко чиста неба, поче да се крсти, метанише, шапуће молитве од злих духова, напасти и нечисте крви...
НУШКА Већ увече и којекако. Забуните се, заборавите и заспите. Али кад вас ноћу пробуди месечево сијање — а он баш упро у лице — не знате да се једва дише. Гледате, гледате, па... Море, и земља је тамо друга!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Буновно се сламком титра о тамбуру, о жице, месечево коло игра — силне, светле ножице. Саме виле и јунаци арханђели небесни, поносити, бледи зраци, светле сенке, живи сни.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
При томе му се кроз лукове аркада указа и лице Месечево. Виде га у полупрофилу, како му се подругљиво смеје и чу како му се спрда: „Еј, ви, хришћански попови и астрономи!
У стању сам да из твог лица очитам твоју старост, па да ти докажем да говориш будалаштине“. Загледа се оштро у лице Месечево.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Крвава и бела Јованова глава Јавља јој се обноћ, звона кад заћуте, Сред збрканих снова кад занеми јава, Месечево млеко кад посребри путе И кад сладак мирис проспе смоква зрела.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нека, касније ће о томе, морао би оца да приупита... Али, не дâ се трговац! Није он месечево млеко пио: нека прода одмах, или никад! — У реду!