Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И док се жена у њиховој сенци, гола као из воде, гола на обе плећке, пробуђена сунцем из неба месечевог мужу сеновитом до дна перунике отвара, из долина, и с врхова брда, из градова и села, из столарских радњи, с
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Све војске мрака кад отплове Спрам месечевог немог лука, Овде ће болно још да зове Закаслу звезду гласић ћука. ШУМА Сва сунцем шума испуњена, Мирише зрак од
Прве празне стазе кроз рогоз и влати. Ова чар чекања празних и без мéне! Некад беху у час месечевог сјања Само дух и очи тобом испуњене — А сад те је пуна сва ноћ очајања.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
О, та крпа, страшило у житу, испод Месечевог српа, бедница што вреба пут и стада, из заседа. То је сад Она, одмор вранама и врапцима, што ни сахранити мирно у
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не видех нигде тако дугуљасту љуску да је небо, где сви ветрови теку трагом сунчевог и месечевог хода. Јесам слуга, а радим шта хоћу. Сем Аћима, нико ми не заповеда, а његова вола мој је поводник.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, кад је протрљао очи, комешања је нестало, гласови су се утишали. У прозрачној ноћи, пуној месечевог праха, ораси су непомично лежали на утабаној земљи, прошараној чипкастим сенкама орахових грана.
Опет их је било троје, а расли су као из воде. Кад су почели ширити крила, једне ноћи пуне месечевог сјаја, Сребрни галеб је полетео, и није се више никада вратио.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У време пролаза Месечевог кроз Земљину сенку при тоталним и централним помрачењима Месеца, може се одредити пречник Земљине сенке на месту тог
Ово је добило концесију за искоришћавање рудног богатства Месечевог. Са њима путују и два инжењера и професор Торвалдзен из Граца, са којим се добро познајем.
Срп Венерин разликује се од Месечевог и тим што су му врхови оштрији и продуженији; зато се зову роговима. То нису они рогови које је та неверна супруга
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А старац Милија каже: — Или ће дечак напустити кулу, или ће у њој оставити главу! Без Месечевог цвета нема му оздрављења! — Потражићемо и наћи цвет! — кажу отац и мајка. — Дечак га сам мора наћи!
Испружи бостанџија руку да јој бар сада додирне лице, али се девојче измаче и лаганије и нечујније од месечевог зрака, сакри у сенку дрвећа, као да у земљу пропада. Како је трчао! Како ју је из гласа звао!