Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ноћ се спусти на земљу. Беше то тиха, летња ноћ без месечине. Из луга се чула песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лопов... Око Станка се земља окретала.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна; мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја видим како испод бабина рукава кану кап и блесну спрам месечине. — Па зар си заборавио на чардак пун шишарке? — Пун је!
Бледог месеца није било. (Штета! Уосталом, ти можеш целу сцену замислити спрам месечине). Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби. Она је радила. Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштена к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена. Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и
Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и од шапурикина брашна чесница и весилица правила; о
ни магарац се, каже, није прославио са оноликим његовим... Ал’ шта ћемо брез месечине? Шта га ће ту шталога пробивени’ и коња покрађени’ бити, кад још и поред месечине, па једва да сачуваш вранца од
Ал’ шта ћемо брез месечине? Шта га ће ту шталога пробивени’ и коња покрађени’ бити, кад још и поред месечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи! Ај, то ја вас питам?
Мрак је притиснуо и омотао све. Нема месечине. А и шта ће је вечерас кад се Шуца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Нарочито кад настану ноћи с пуном, јаком месечином. Тада не пева, већ виче и игра, игра, спрам месечине. Чак и кад се месец од мутна неба или облака не би видео, он би опет к њему у правцу, у ком би се назирао кроз облак,
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И док су кола муњевито клизала по смрзлом снегу, све се још чаробно блистало на зрацима месечине. Х. На писаћем столу, у соби Јуришићевог стана на Дунаву, полиција, сутра дан, нашла је овај његов рукопис: „Опет
Африка
А да би нам показао да то нису једине беле чакшире које има, он седа одмах на већ почађавели под. Како месечине још нема, његово преплануло лице и руке изгледају сасвим црни према оделу, да га са уживањем слушам како лаже по два
гране акажуа растворе изнад нас, и све што је запарно разиђе пут неба, види се величанствени свод пун звезда и месечине. Милиони запаљених мушица пењу се пламеним стубом у висине.
Али изнад свега једна огромна светковина осветљења, небесности, месечине која јури небом. Хотел, туш, ледена пића. Неки трговац Швајцарац коме кажем да имам већ и боја; да је овај из Банфоре
Ноћ ће бити без месечине и звезде се још не пале, тако да кад стижемо на језеро помрчина је савршена. Да бих је видео, ја надносим лампу против
Црњански, Милош - Сеобе 2
у геометријским формулама, као неки ескадрони, који егзерцирају на небу, само што нису састављени од људи и коња, него месечине и бисера. Познао је ону међу звездама, која је зорњача.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ујела? Па то је, ипак, нешто - пришла ми је и уштинула ме, а онда се засмејала и смех јој је у том сутону пуном месечине и лавежа паса личио на звонце. - Ти се не љутиш? - шапнула је.
Кад се раздани, кад нестане ове шашаве месечине, то ће проћи, тешио сам се. Престаћеш да мислиш на тог човека. Видео сам га како огроман и са секиром у рукама чучи
волело се са толико „ох” и „ах” да ми је то већ ишло на нерве, а Весна музичарка, била је све друго само не вила од месечине и млека.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Земља је тамна, невидљива и кишовита. Шуми и хуји баруштина иза мрака. Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, прође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако,
Реку што под брегом шуми, испунивши сву ноћ. По разливеним водама, у рупама и јаругама, месечине. Трску прозора и крова, са које капље небројено капљица, кап по кап. Облаке, што се ковитлају све наниже.
Земља беше тамна, невидљива и кишовита. У мраку су шумиле и хујале баруштине, са којих је полазио сјај месечине, полазио и појављивао се над помрчином, па опет нестајао у ноћи и непрегледним врховима врбака, пуним шибља.
је он грабио узбрдицом, оне су ишле за њим, на извесном одстојању, шапућући забринуто и крстећи се често, држећи се месечине и не залазећи под сенке дрвећа и жбуња.
Жене, међутим, које су чучале крај једног жбуна, уплашивши се од његовог изненадног ударања и млатарања, или од неке месечине, шта ли, вриснуше и почеше да беже низбрдо.
У истини, то што је Стана видела, било је само њено лудо привиђење и одблесак биља и месечине те ноћи, на води, у којој је чучала, запала дубоко, дречећи и вичући.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
шаблоне, за небеса која нежношћу кипте, за патетичне сукобе васионе, за ливаде никад идиле сите, за лирику мириса и месечине, за презрене априлске плавети, за октобарских шума буктиње, за сликовитост њину прастару, за бајку што је пише иње.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Колико смо спрама месечине Тако, браћо, ми стајали пута, Сећали се прелепе старине, Проклињали сад времена љута, Па се клели ноћом и
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине. Седох. Дрхтао сам као прут. Одједном чух лаки шушањ. Знао сам да си то ти. Хтедох да устанем али не могах.
И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке“ спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.
А она, пресавијена, држећи тепсију, која блешташе од месечине, поче: Јоване, прво гледање!... У то се беше сва унела. Као да беше пала у неки занос, шта ли?
она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено. У том јој најстарији брат запева.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
приковале, место звезда на мене су сјале, а највећом од тих жеља клети' придела је нојца вео бледи, бледи вео сади-месечине, хоће нојца комарник да гради, да се под њим љубе двоје млади'.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) Може ћукац у свирајку да ћурликне, могу сова и секира да залају. Ушушкај се, Дуде брате, у заборав месечине, у божије невидело. Ушушкај се, Сеновити, док не мине, док не мине буничице што је јело.
Јато врана са ракита. У зев Куће рашчлањене маховина с црепа блене. Тмурно тоне придев зиме у окрњак месечине. Скончавају, кроз неместа, ратник, овца и невеста. уз невреме време пузи. Лутај, роде, по каљузи.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Нећу се освртати. Види ли се језеро одавде? — Ено, види се врло лепо. — Ускоро ће бити месечине? — Већ је расветљено иза планина. Ви долазите због риба? — Не. Не бих умео да кажем због чега сам дошао.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
шупља и бела најбоље се види са Маљена кад сунце запада и нема ништа против мешавине бора и брезе белог сира и месечине лучоноше и вење ни против јавних зграда које на ледини расту провидне ветром а природи показују огледала оних
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
стари свате; Моли вам се женикова мајка, За рана јој снау доведите, Да донесе сунца у недрима, У рукав’ма сјајне месечине. 58. Кум дојезди, двори зазвонише. А где ћемо куму коња свезат’?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Погледах увис, да ли је то месечине прах, или је ледени вир зоре, што ми гуши дах? Нисам знао да ми, трешњом и бистрим потоком и страсном виткошћу
Ноћ. Око два сата ме буде. Извлачиће мрежу. Бунован и хладан устајем опет и видим бескрајно, разливено, млечно сребро месечине око брода, у које су утонула и брда и острва. Месец је сад мањи, страшно бео, као дискос од сребра и блешти.
прошапућем страсно имена родних поља, азијских острва, и далеких река, да помислим на боју леда и снега, око земље, и месечине на небесима. Океан је ту био румен и зелен, пун стена, на које су падали вали и пене, као бели венци.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пре сванућа бесмо под великим растом. Не беше месечине, а путовасмо кроз неки, готово непролазан, шумски густиш, те се грдно намучисмо.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Жетеоци, у Гружи, певају стару песму, Док плева месечине изнад гумна дрхтури. У Ђушиној неко није заврнуо чесму Па мали млаз воде беспомоћно цури.
ДУЊА Ко светиљка која тиња и куња, мутним се сјајем прелива дуња; тај сјај: све месечине у њ се слише, сјај, ал и мирис, јоште више, који нас, увек изнова, сећа да негде — ван земље — постоји срећа, и да
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
метара, до које не допиру сунчани зраци, угаси електрична светлост, пред очима се укаже, као у мрачној ноћи без месечине, безброј треперавих, зеленкастих и плавичастих звезда разне величине, али које нису непокретне као оне на небеском
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
жена, Кад ће чула моја редом да занеме, И страсти да прођу као дим и пена, А да ће, још увек, покрај мене свуда Бити месечине под којом се жуди, И младих срдаца што стварају чуда, И жена што воле, и вољених људи, Вриснуо бих, драга, рикнуо бих
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, | дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да
И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан. Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
свемиром целим Блед се немар, тиха туга шири; Свет са болом живота се мири; Руже ћуте, покривене белим Сјајем пуне месечине; гране Шýме, моле милост на све стране. Свет покоја вечног чека дане.
А други пут, када чежња тиха, бона, Прелије у сјају месечине млáке И љубав и наде многих милиона, Ја осетим мржњу на горде и јаке; И живим у друштву оних што су знали Живети
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ветар ишчупао врбу. И дете и лишће донео. А ја, његов унук, ујутру путујем у Париз, мисли, слап месечине слива му се на главу и река не престаје да тече. „Моји унуци по мом имену треба презиме да носе“, рекао је.
Њој се чинило да је малопре изгорео... Соба је пуна сенки лишћа и месечине. Ђорђу суво пуцкетају ноздрве. Шта ми ј е било вечерас? питала се Симка, а плач у сутону у њиви слатко је заболе.
— Иди и вечерај са женом — нареди касније Аћим. Остаде да седи у мраку, на прагу старе куће, шарене од месечине и сенки јасеновог лишћа. Ђорђе уђе у кухињу и застаде на вратима. Симка се не окрену. Поставља вечеру и ломи хлеб.
Ђорђе се свали на кревет да очи и лице склони у сенку. да му суза не падне на гомилу месечине. Симка приђе прозору и испуни га. Брежуљак жутог кукуруза светлуца под багремом. Волела би да је тама и да га не види.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта је ово? Низ сребрне нити месечине спуштало се на ливаду јато звезда, од чијег сјаја ливада постаде још плавља. Ко би рекао да су звезде тако немирне?
А онда је дошла она јесења, мразна ноћ у којој су га све кости болеле, а у сребрној, лелујавој струји месечине откидали се ораси са грана.
Сву ноћ га је пратио погледом. Чинило му се да би у нежној струји месечине могао полетити високо изнад пучине, али чим би Месец зашао за облаке, он би беспомоћно падао у гнездо.
У ноћима пуним месечине бивало је да се разиђу тек пред зору. Зар је необично да су мали свирачи постајали све славнији?
Испред њега била је ливада поплављена месечином као сребрном водом. Изнад ње, као сребрни чамац, пловио је у струји месечине врх планине.
Узалуд га је дечак тражио. Тек ту и тамо јављао се његов радосни смешак налик на титрање месечине на води, и исто тако брзо нестајао. 3амишљен и збуњен, корак по корак, дечак поче силазити низ планину.
Нежни листови по ивици тањира подсећали су на папрат, на чипку, на треперење месечине, а у средини је блистало нешто налик на осмех. Чији? Није знала. Пред сутон тањир је био завршен.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
нешто су, можда, и рекли, Вишњићу је за леђима горела ватра, ближила се поноћ и тама се хладила, долазиле су јесење месечине а Вождов образ је мирисао на барут. После, Карађорђе је ћутао и Вишњић је ћутао па су тако, у ћутању, поделили хлеб.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
гуши осушена трава, И сунцокрет мртав од љубави к сунцу (Спржено му срце смртно жута глава), У вечери млаке пуне месечине, Кад забруји песма силних зрикаваца, Невиђених, скритих под велом маглине, Ја волим ту песму безбројних срдаца.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
у исто доба ноћи кад пролазим овуда, прилично нервозни, шетали смо оно вече дуж пруге која је бљештала на светлости месечине, очекујући да она стигне. Немогуће је, уосталом, заборавити ту ноћ уочи овог необичног венчања.
“ 2 Кад се господин Леђенски, неколико дана доцније, једног лепог и благог вечера пуног месечине, вратио сасвим касно кући, госпођа Леђенски преко обичаја, још није била стигла. Њему силно одлакну.
Лево и деоно од нас, у свечаној белини иња, озарени првим зрацима сунца, у најсветлијој чистоти јутра иза месечине, бљештали су простори покривени шумама, њивама, звоницима и као снег белим кућама, из чијих су димњака струјали они
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ту јесен што иде кроз гране, То лишће свело, уморно, што гине, Мирно, у бледе и маглене дане, У ноћи беле пуне месечине. Гледам ту јесен.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан. 150 У доживљају унезвереног Томче, кад пригушени ментални слојеви преотму маха, у његовим фолклорним
Земља је тамна, невидљива и кишовита. - Шуми и хуји баруштина иза мрака. Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, пође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако,
Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, прође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилаз
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
га ђаво међу речи, да се удвара својој властитој сенци, да пева у лажном врту: трице и кучину своје чаробне месечине, псећу ружу и своју гадљивост, да ослепљује предео извађен из туђег ока, да врати ноћ у име нежности.
Петровић, Растко - АФРИКА
А да би нам показао да то нису једине беле чакшире које има, он седа одмах на већ почађавели под. Како месечине још нема, његово преплануло лице и руке изгледају сасвим црни према оделу, да га са уживањем слушам како лаже по два
гране акажуа растворе изнад нас, и све што је запарно разиђе пут неба, види се величанствени свод пун звезда и месечине. Милиони запаљених мушица пењу се пламеним стубом у висине.
Али изнад свега једна огромна светковина осветљења, небесности, месечине која јури небом. Хотел, туш, ледена пића. Неки трговац Швајцарац коме кажем да имам већ и боја; да је овај из Банфоре
Ноћ ће бити без месечине и звезде се још не пале, тако да кад стижемо на језеро помрчина је савршена. Да бих је видео, ја надносим лампу против
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Био је то један од наших, који је отишао са чутурицама по воду. Ракетле више не пуштају. Према светлости месечине видим да је два часа. Наслонио сам главу на песнице и налазио сам се у неком полубуновном стању.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зрак месечине пролазио је кроз пукотину на крову и осветљавао крајичак њеног лица. Видео сам њено десно око како светлуца.
од једног до другог зупца на бедему, нагињем се између њих и гледам доле у урвине којима блуде сенке облака и мрље месечине. Ветар уједа камењар као луд и не знам да ли ја то на њега преносим своје лудило или он на мене.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Да је било месечине, да је Ната могла видети своју сенку, видела би слику погрбљене старе Циганке или просјакиње с торбом на леђима.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сву ноћ загледан у трак месечине на таласима, Маријан је био уверен да види како се Сребренка игра с таласима. А онда: пред зору крикну галеб у небу.
се дечак смешио, а када зора закуца на прозор и сан превари рибара Луку — истрча Маријан на обалу и загледа се у пругу месечине на води. Ко зна колико је тако гледао? Одједном, пљусну га талас преко ногу и дечак зачу Сребренкин глас.
Не одају тајну ни ветар, ни галебови. А ипак, не престаје да међу рибарима кружи прича како у ноћима пуним месечине из мора израња сребрна риба на чијим леђима јаше дечак дуге, од сунца и таласа избледеле косе.
На месечини је бостаниште чудесно. Испуштају диње своје слатке мирисе, брује зрикавци, а у нежној струји месечине плове звезде и свици са својим бисерним лелујањим. Али, шта се то тамо, насред бостаништа збива?
тамнила у дубини, као беличасте рибе пљескавице, почеше да искачу некаква мала створења и, качећи се за сребрну ужад месечине, пењу к обали. Како су светлела, мајко мајчице!
Иза леђа му је струјао лаки Принцезин дах... Ах, како је тихо, како пуно месечине било море. Јесу ли године пролазиле?... У собу коју је пресецао зрак Месеца, уђе млада жена, за њом дечаков отац.
Постаде глатка и као ћилибар жута свирала у његовој руци... — Ко је ово? — упита се Чобанин једне ноћи пуне месечине угледавши свој лик у води. Сребрна му је била коса, танке као у птице кости.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Уз Неретву, доле, бехар се разгроздô; Пун фењера стари Мостар трепти оздо, Спава. Месечине покрило га платно. Моје срце лети, и кличе, и гори, Просторима кружи и, кô метеори, По родноме крају расипа се
1918. ЖЕТЕОЦИ Кô свилене нити што их паук саткô, По дрвећу виси месечине вео. У пољу, уз реку, шушти јечам зрео, И, кô крв, са гране руди воће слатко.
''У башти чаробној сáмо Борави драго двоје; Сјај месечине блиста, Са грана славуј поје. Као кип мома стоји. А клечи витез плави. Мома се у бег даде — Из честе див се јави.