Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
њега, руча неко друштванце младих људи, док би домаћин, прошао поред своје куће, наставио даље, до оне светло очишћене месингане ручице коју је требало повући па да се затресе главно звоно у „ајнфорту” господин-Васину. — Ено, ено, бруји чика-Мита!