Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Беше то као оно црна врана што над мртвом лешином најпре гракне, да јој после, подмукло ћутећи, месо раздире... Зима прође на миру; али се већ око Ускрса ужурбала сиротиња, и тражаше од богатијих својих суграђана
је он сваку приповетку почињао, отприлике као што Видовдан почиње своје уводне чланке писати: најпре иде скелет, месо, фамилија, па онда држава, а у држави је болестан уд сваки онај њезин члан који се усудио незадовољан бити са нашим
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
По мало дана пастири су пекли на пољу месо, от којега орао уграби парче с прилепљеним на њему угљеном. По случају тааа ветар дуваше: упали се орлово гњиздо,
29 Лисица и вран Вран нађе негде комад меса и држаше га у кљуну стојећи на древу. Лисица оњуши месо, притрчи под древо, и почне хвалити врана говорећи: „Мили боже, красне птичице! Лепа перја што имаде!
Падне месо доле, уграби га лисица и прождере, говорећи и посмејавајући му се: „Е, мој врану, имаш свашта, ал' памети нејмаш!
| 32 Лисица лакома Лисица упази у колиби чобанској сир, млеко и месо. Провуче се кроз тесно оканце, и тако се наждере да после с пуним трбухом нипошто не могаше извући се.
Заповеди пустити и два речена пса у салу. Онда ловац полети за зецом и не обзирући се на месо, а други склопи нам се над чанак не марећи да је ту хиљаду зецова.
Четврто, и за нас најважније, кад га ухватимо, његова је кожа много полезна, а месо, кад се лепо скува и испече, највећа господа и госпође облизују прсте једући га.
о њима воо|бражавају, а навластито кад упазе којега да је сув као угарак, неочешљан и издрпат, и кад чују да не само месо него ни рибу не једе, онда већ мисле да из њега све знаменија и чудеса лете, држе га за прозорљива и његове речи за
То гледајући лисица, помисли у себи: „Ја би' пада знати да ли је зато врану слободно месо са алтара узимати што је он пророк; или га зато за пророка почитују што он посвећено месо, ником не питајући, носи пак
да ли је зато врану слободно месо са алтара узимати што је он пророк; или га зато за пророка почитују што он посвећено месо, ником не питајући, носи пак једе.
” Ми сви који смо на земљи, колико ћемо јошт овде стајати? А ово што парати, и с ње живе месо на парчета кидати, док је тако уморе, пак онда с њом на ватру.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Жена ти месила прашину, кишино тесто! Бежали од тебе твоја коса, твоје месо! Залуд браду изнад потопа дизао! Колико ти мукама треба, толико дисао! з.
отворите прозоре, врата, увуците конац у иглу, укључите мотор, умочите четку у боју, наложите ватру, посолите месо, узмите дете у крило!
Доћи ће време да из мишје рупе промолиш нос, оњушиш месо и супу, да на клупу попењеш гладно дупе, а дупе с клупе сагнаш у мишју рупу.
А обе заклане свиње су однели! А преко двадесет комада перади, што гусака, што патака, су однели! Маст однели, месо однели, чизме однели! Слободу донели, а чизме однели! Ловили смо сома, званог обалаш!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Да овај прота рекне: Ђорђе, једи месо у петак и среду, — ја ћу јести, а камоли нећу Турке тући”. (То вам само напомињем да видите, колике су онда Срби
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Али хајдук хајдука мора чувати и бранити. Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! — Млад сам, снажан сам!... То ми неће бити тешко.
Видео је само сенке пред собом и нападао их... Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит...
Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! — Кад? — Сутра навече. — То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. — Зато ти и јавих. Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.
Доста је Ивану нека се врати у село па нека га прстом показују као турску улизицу... На Станку заигра месо. — Реци да скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... — Ти знаш да ти ја то нећу рећи.
Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. Станку заигра месо. — Ја ћу му сутра на мегдан изићи! Војвода га загрли. — Хвала ти, јуначе!...
Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. — Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо... Оздравиће пре него што ми и мислимо. Чекај само док му превијем овај мелем што чисти... — А да неће остати сакат?
— Ту су!... — Будите спремни!... — загрме Чупић. — Али, само у месо!... Одрешише се завоји на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси... Турци се појавише.
Пушка учестала као јаглица. Диже се облак од дима. Затутњи, забруја, запишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... То беше страшан окршај. Турци су наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени...
Наједаред се нешто проломи. Они пренуше... Пољану пред шанцем притискао Турчин... — Мирно, соколови!... Само у месо гађајте!... Нека свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништити име наше!...
И нешто чудно обујми Станка у овој борби. Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тако она све више и више бесни и баш хотимично иде уз нос. Пусти псе у кухину, па поваде све месо из лонца. Не пази кад заврће славину на бурету. Хлеб јој прегори, да се цела пећ мора бацити свињама.
Ко је још видео да женска глава што одговора? И Анока ћути, али стегла руком своју рођену бутину, и нокти упадају у месо. Ђеда опет истим гласом и мирним лицем наставља: — Ја нећу то, док сам ја жив!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»Не дам му, боме; ено му мишева, па нек их хвата!« рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе).
— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете! Никад не знаш шта си извадио! Тражиш и ’оћеш бело месо, а кад развијеш, а оно шија с главом!
седи мирно и, зажмиривши, преде на банку, и прекида предиво само онда кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Па како? — Тако. Не могу. — Правда се. — Овако кад ништа не једем и не пијем, миран сам. А чим месо, пиће... После хоћу све, и то много, много! Па боље овако ништа да не једем и миран сам.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
О дођи у помоћ, драги, твојој драгој Јелени.” И све док је тако читао, Христић је лудо живо осећао како румено месо оног витког тела, што је тамо далеко горело у страсној ватри чежње, дрхти у његовим снажним рукама па је, ноздрвама
се и котрљајући стрмоглавце на својим бодљама, које су му у том котрљању све више одпадале или упадале у његово рођено месо, док се није, сав измрцварен, онако са оном увученом главом, која ништа није видела, нашао пред кланцима албанским.
Позорници зауставише један фијакер па немилосрдно повукоше Јуришића, који се лудачки отимао. Али наједном, дубоко у месо његове голе и смрзле руке зарише се оштри, црни и зверски нечији нокти и просуше крв по снегу.
Африка
је причао да је првих година живота у савани, у искључивом општењу са црнима, кад је морао, као и они, себи ловити „месо“ којим ће се хранити, врло често и несвесно заборављао да није један од њихових.
остављен од Вуијеа, бити бачен на велики пут који води кроз Африку (на овај црвени, пурпурни пут, усечен као у живо месо копна), обузет сам неким поетским расположењем туге, страха и усхићења.
да би за човека као што је овај, који је раније као и многи други овде, био оптуживан да је пантер, лек био свакако месо човека, јер човек–пантер не може живети а да је заувек њега лишен.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Сад лежи мртво, барем да можи да си посоли месо, нега да го једи пси забађава. Ох, кајмено Јања, кака истерна, кака истерна!³³ КАТИЦА: Слатки папа!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Овде их затворише као да нису слободни људи. Једу неко месо које им се оставља на врата, као да су стигли у неку пасју недељу. А смрди. Чини се од мачића.
Теодосије - ЖИТИЈА
Не присиљавам те да месо једеш или да се ожениш. Остани и живи како хоћеш, само мене остављај! А он, смиловавши се па раздирано срце
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Е, онда је у њему посигурно нешто за јело — објашњава пољски миш. — Биће, ваљда, неко жито или, можда, чак и само месо. — Охо-хо, добро би било да га онда опљачкамо! — узвикује водени миш и чујем га како се лупка по трбуху.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
НА СУНЦУ Дивно је то сунчати се нага Ја никад нисам марила месо Ни мене нису те крпе завеле Лудим за тобом овако нагом Не дај сунце да те милује Боље да се волимо нас две Само не
НА МЕСЕЧИНИ Шта је то сад Ко да се месо неко снежно месо На мени хвата Не знам шта је И кроз мене ко да тече срж Нека хладна срж Не знам ни ја Ко да поново
НА МЕСЕЧИНИ Шта је то сад Ко да се месо неко снежно месо На мени хвата Не знам шта је И кроз мене ко да тече срж Нека хладна срж Не знам ни ја Ко да поново све почиње Неким
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
пређох њима преко свога врата, спустих их низ рамена и груди до бутина и колена, осећајући свуда младо, нестрпљиво месо.
Још је, можда, у месарници. Појурих као суманут према месари код Тошиног бунара где је она обично куповала месо. Пред месаром је био читав чопор жена с корпама у рукама, али ни једна од њих није била моја мајка. Пођох ка пекари.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Познавао сам покојног Угљешу. Био је ваљан, угледан човек, секао је свињско месо у својој малој кућици, и породицу ранио. Сада њен син Ђока сече месо, и тако животаре.
Био је ваљан, угледан човек, секао је свињско месо у својој малој кућици, и породицу ранио. Сада њен син Ђока сече месо, и тако животаре. Једно пре подне, обучем се лепо, па идем управо у кућу Татијане Угљешине. Било је осам сати.
Било је осам сати. Уђем у дућан, онде само Татијана, баш је месо ређала. Рекнем јој: „Добар дан, госпођо Татијана, шта ми радите, нисам вас одавно видио”. А она одговори.
Син јој већ дорастао, и секао је разно месо и покрај тога су живели. И то добро су живели, јер госпођа Татијана све је знала у кући разделити, да ништа не буде
Многе слуге служе. Јела мешовита, француска и пољска. Ту је све једно за другим ишло, чорба-боуіллон — па овчје месо, рибе биберисане, и фине пастете, цхаудеау, и крмеће печење.
Кожа то све исплати. Па ако се коњ опорави, продам га скупо; ако не, оно месо за живад. Да видиш како то радо једу! Смеју се обадвојица.
пак сав новац у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде дође, да у штали коњи од глади и беснилука један другоме месо чупају. Па кад дође крајње време, такви коњи продати се не могу, онда Раша своје кожне операције изводи.
царо месо, ген. царніс) — врста полупрозирног камена ружичасте боје касирати — разбити, деградирати, ражаловати, разрешити неког
Црњански, Милош - Сеобе 1
Искидане коже на потиљку и плећима, где је, у малим комадићима, као залогаји, испало крваво месо, погнуте главе, обезнанио се од бола, при крају. Долазећи неколико пута к себи, скакао је по трави од ужасних болова.
Под свом опремом, месо његово било је сасвим згужвано. Његова проседа, жућкаста коса, оштра као чекиња, и његови барусави брци још
краја бити неће, сеобу душа својих, не само деце своје, промену вечну, која ће као креч у гробу до века да им гризе месо с костију, док год буду у овој земљи, из које их више пустити неће? Марија Терезија.
Они су се тукли грозно. Они су клали. Хватали за груди, обарали и клали, задирући руком у гркљане, цепајући коже и месо као крпе, пребијајући пушком ребра, руке и колена, разбијајући темена као тикве.
Беренклау га гледаше љутито, не знајући да је слуги гвоздена, узенгија, при томе, ушла у месо, изнад чланака, па затим потера коња касом, пред ђенералима, официрима и мускетарима.
Опет остаде најмлађа најдуже, куката и грудата. При слабој светлости жишка тад, Исакович виде њене голе ноге и бело месо под коленима, и онако стар, изнемогао, већ мртав како мишљаше, осети како сав задригну и набрекну.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁴⁰ Трудница такође не сме јести „начето“ место. Вук пише: „Приповедају кад жена трудна једе месо од овце, или од козе, коју је вук јео, онда по њезином дјетету кад се роди, изиђу некакве ране које се зову вукоједина.
племена, наводи Фрејзер, сматрају да су појединци који се хране месом јелена бржи и оштроумнији од оних који једу месо тромих животиња /нпр. медведа/.
(Новаковић, С., СНЗ, с. XВИИИ) — Стоји живуљак на живом јастуку, те живо месо једе. (Врчевић, В.; Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Дође гост, и закла овцу без кости. (Новаковић, С., СНЗ, с.
(Новаковић, С., СНЗ, с. XВИИИ) — Ни крив ни дужан везан, а живо му месо у уста мећу. (Новаковић, С., СНЗ, с. 40) ДЕТЕ У ПОВОЈУ — Није криво, а везано. (Новаковић, С., СНЗ, с.
1005) — Отуд брег, одуд брег, а у среди Алај-Бег. (Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Пуна буква сена и у сену месо. (Новаковић, С., СНЗ, с.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
—Добро је што нисмо наручили бифтек! —Зашто? — зачуди се шеф… Имамо одлично месо! —Али морали бисте пре тога да организујете малу кориду! — Ви имате смисла за шалу! — похвали га шеф.
Човек је посматра као што се процењује месо обешено о куку у месарници, да баш тако. Она зна да, ма колико пута учествовала у свему овоме, никада неће савладати
и зна: само њих две дишу истим ритмом, једино њих две међу овом светином, овим олошем што звецка виљушкама и ждере месо.
прећутном договору послови око ручка уиграно распоређују; жене постављају сто, деца носе тањире, један рођак черечи месо на пању, а девојчице посрћу под бокалима вина и воде.
Секла је месо, грабила виљушком и ножем млади грашак, кромпир, ситно сецкану шаргарепу; прождирала палачинке, уживајући у залогајима
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Није никаква рана, заправо! — поврну медик. — Зрно је прошло кроз месо и није ни дохватило кост! Нâко је исто лила крв и рана се мало запалила! Двије, највише три недјеље, па ће и устати.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Правим дуге кораке. Саро меа дулцис ест, Месо је у зекана Пеллис меа моллис ест. Слатко, длака мекана.
Не погоди зеца, птицу ловну, него цара, насред Цариграда; у зло га је месо погодио, у колено, у срце јуначко.
Милићевић, Вук - Беспуће
Мала, проста лампа просипаше лијену свјетлост на њезине косе које су биле напола пале и на фино руменкасто месо лијеве подлактице са које се био спустио раскопчан рукав. Он јој лагано приђе и ухвати је благо за подлактицу.
видио с Панеком, овај се сам доброћудно сјетио оне вечери и почео да се слатко смије: по образима му се тресло црвено месо, мале плаве очи губиле се и ишчезавале у салу, поигравала куља и на њој поскакивао дебео, златан ланац.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Процењују колико ће још појести и колико бацити на месо и сланину. И још само неколико дана је остало било до суђена му дана.
Али како је наша земља уређена и у њој владају закони, то је председник учинио своје. Узео је све месо од закланог вепра и послао га Максиму, правоме саибији, себи је задржао једну плећку и мало ребара, а гадном и
Бог вам а душа вам! Ваше месо, моје коске!« Тиме је хтео рећи да, иако је човек који прати и разбира за новости, ипак је поштовалац старих благих
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па да т' онда дочнем срећу: Да ти главу срубим псећу, Да ти кулу њом окитим, Испод куле месо итим, Нек ти вране главу кљују, Пси се псине наблагују.
Медвед беше — заман он се брани, Никако се не мож' да одбрани, — Већ ноктима спопао га тешко, Већ му кида то месо витешко, Већ на земљу хладну га обара, Већ му чупа срце из недара, Већ — ох муко!
Ој кошуљо, ти облаче, Моје сунце куд замаче, Бежи, бежи, тако т' Бога, Да с' дотакнем злата свога, Јера месо оће меса, То је воља са небеса. Срце моје, што се стидиш? Да л' први пут сад ме видиш?
СТОЈАН И Долине, брда и тутње и јече, И цикћу пушке и мачеви звече, У месо бију ти проклети топи. И ране јапе, врела крвц(а) лопи, И мозак кладе, и шкргућу кости.
117. Кроз аљину ону лаку Он осети месо врело, Он осети жилу сваку, Е јој дркта кроз све тело, Он осети близу лица Ону јару од усница. 118.
од гњева и од срама Маче силним мишицама: Пуцају му беле руке, Ма су луде све те муке, Пусто уже не успреже, У месо се дубље реже. Сам се себи сад осмену, Па с' унапред даље крену. „Заман! 3аман!
Заман он се брани, Јер никако не мож' да с одбрани. Медвед ноктим' спопао га тешко, Већ му кида то месо витешко, Већ на земљу црну га обара, Већ му чупа срце из недара, Већ... ох, Боже!...
Милета у помоћ притече, Већ загази, веће Турке сече, Већ је двој'цу ил' тројицу скресô; Сече јунак кô да ј' само месо, Та србињска тешка погибија, Љуто њему на срце завија.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— С чељадећим ногама? — Јесте, мила и рођена бако. Био је то некакав човјек па, петком, у посни дан, кувао себи месо, кад на врата човјек с бијелом брадом. Зар месо у петак? — пита га. — Одлази, магарче један, шта је то тебе брига!
Био је то некакав човјек па, петком, у посни дан, кувао себи месо, кад на врата човјек с бијелом брадом. Зар месо у петак? — пита га. — Одлази, магарче један, шта је то тебе брига! — повика човјек.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима... Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Е, вала, добро; кад је тако, сједи! Па сви посједају око ватре, скину ону оранију, поваде онда месо па почну јести.
Шњима и царевић једе, ама им очи завараја па баца месо преко себе, тако и печење поједу све; па онда рекоше: — Хајде да идемо у лов, јер сјутра треба јести.
Она два старија одговорише да нијесу, а Грбо рече: — Јесмо. Онда их она уведе у једну собу гдје је било иксанско месо, па им рече: — Ето, одрежите меса па једите.
Пошто мало отпочинуше скочи краљ на ноге па у кухињу и донесе све месо, метну пред њих и почеше јести. Пошто поједоше, мали као ђаво нађе нешто женско па рече: — Није право да ми нашу
Кад краву закољу и месо јој стану јести, ђевојка није шћела окусити изговарајући се да није гладна и да не може, него покупи све њезине кости
Затим стану јести месо и пити вино; замало попадаше и помреше обадвојица. Тада пустахија, који је из прикрајка све гледао и слушао, изиђе из
Бака пристаде, даде им вечеру и поведе их у подрум, ђе је стајало 'ајдучко месо, вино, ракија и друго. У нека доба ноћи ето ти тријес' 'ајдука са својим богатим плијеном — пјевају, пуцају из пушака,
Како је била Ћосина воденица близу, зовне он воденичара те пренесу све месо у воденицу, а кобилу доведу пред воденицу, па и њу убију и одеру, па месо баце кучки „да му“, вели, „ни она не би
близу, зовне он воденичара те пренесу све месо у воденицу, а кобилу доведу пред воденицу, па и њу убију и одеру, па месо баце кучки „да му“, вели, „ни она не би гладовала“, а све три коже простре по крову воденичном да се суше, па се почне
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
5. МАКСИМ, ПРЕЂАШЊИ МАКСИМ: Шта си имала куповати оно месо? СОФИЈА: Треба за вечеру. МАКСИМ: А гди је од подне? СОФИЈА: Појело се све. МАКСИМ: Ти си несрећа!
МАНОЈЛО: Али каква је та душевна рана; је ли обична: пасуљ, купус, месо, лебац? ДОКТОР: Душевна је рана наука. МАНОЈЛО: Аа! Зато међер треба науку јести. Само да је слатка.
Проклет био, који посла децу у црни Париз, те да опогане свет. ЉУБА: А какво је коњско месо, Велимире? ВЕЛИМИР: Има једну киселину, али је иначе пријатно. СТАНИЈА (згрози се): Уу!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Несуђени капетан тужио ме наставничком савету школе. Тужи-баба Јеца, за комадић меса, месо се кисели, баба се весели!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
и носи кобасицу минут испред коњаника који увек знају страшно место ето странци окупани освајачи долазе по месо и деле девизе стари знанци играју се копљем врло рату орни северњаци вредни и учтиви затим Словен у сопствени
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Друже, не секирај се... и ово спада у рок службе — добаци један дебељко, па се маши своје торбе, одакле извади месо и хлеб. — Сигурно ти ово први пут, те не знаш шта значи то „џодисати“... Видиш...
А и време ми тако пролази. Ја извукох флашу вина и неко месо. Алекса протрља весело руке и викну посилног да зовне и потпоручника Радојка.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо... О, та га мисао још више разјари... А после газити, газити... Дуго газити, до уништаја...
«... Али у место револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо... Разлеже се врисак по соби...
Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. — Да ли да пошљемо на станицу за месо ? запитала би га она јутром. — Како хоћеш, али готово ... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ — “Ма су дјеца враголани, утопиће те.“ — 21. У Божића три златна ножића: С једним реже месо печеницу, А с другијем танку ђевеницу, А с трећијем бијелу погачу. 22.
шениц’ сламу мјесто трпезе, А по њојзи трпежњаке златом везене, Наврћите добре овне на ражњевима, Сијеците суво месо, а не мјерите, А ложите крупна дрва, не цијепајте, Приправ’те ми доста вина, рујна, црвена, И ракије лозоваче, прве
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
уз оџак са треском и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули.... Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чорбе....
— Е, кмете, а шта ћемо, рецимо, кад нас двојица или тројица нагазимо на њих, а тебе нема. — У месо, брате, ја шта ћеш друго! — одговори кмет, после краћег размишљања.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Ја сам казну поштено платио, а за мене бар не кажу да сам лиферовао војсци цркнуто месо. ЈОВИЦА: Ето ти сад! Сад па да почнемо да се вређамо.
ЈОВИЦА: Па нема, дабоме, кад их је писар за пет банке појео. ЈЕВРЕМ: Ако их је и појео, акта је јео, а није цркнуто месо. И у другом свету може чиновник да поједе акта, али нигде у свету нема да војска једе цркнуто месо.
И у другом свету може чиновник да поједе акта, али нигде у свету нема да војска једе цркнуто месо. ЈОВИЦА (корсем диже се): Е, па да идем ја! ЈЕВРЕМ: Ама, што да идеш? ЈОВИЦА: Па кад ти једнако наврћеш на увреду!
Па после, ја то тако удесим да то и није насиље, него доброчинство. Зовнем, на пример, касапина који лиферује месо окружној болници, зовнем га и сасвим му благо кажем: ти, братац мој, имаш седам кривица за давање смрдљивог меса
да су то богзна какве кривице, јер болесници и иначе имају рђаве стомаке, па им је свеједно је ли здраво или смрдљиво месо; али закон може тебе да уврне само ако ја хоћу, а ако нећу, може и да те не уврне.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Те ја узми троструку канџију, ужени јој у месо кошуљу: враг утече некуд без обзира, а оздрави снаха Анђелија. ВОЈВОДА БАТРИЋ Турци браћо, — у кам ударило!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло. Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код
за Софкине најтананије, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.
он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике. — Ба... ба!... ба!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Не зови зла, јер и само доходи. — Зло лети, а добро пузи. — Не једу вуци месо по поруци. — Зле очи никад добро не виде. — Злу браву зла паша. — Од зле птице — зло и пиле.
— Задња врата кућу штете. — Поштен добитак, — сладак ужитак. — Јамац и штета кô нокат и месо. — У повратку добијања нема. — Залуду ми је бисер, кад ми врат откида.
— Лакше је сачувати решето бува, него жену. — Лумпују банови, пукови плаћају. — На вуку вика, а лисице месо једу. — Народ је као облак: неког ороси, неког покоси; неког нахрани, неког сахрани. — На цареву љебу има седам кора.
— Наиђу’ Рвати на изедену стрвину, па се почну чудити, нит’ су знали ода шта су кости, ни куд се месо дело. На то домишљан као најпаметнији рекне: „Њешто њешто изјело и од њешта кости остале“.
ОД ЗЛОГА (Од црног пришта) 1 Изиђи мирни, изиђи добри из кости у месо, из меса у кожу, из коже у длаку, из длаке у нож, с ножа под нож; изиђи па иди преко мора без одмора на пастушасте
“ — А ја им лажем јако, љуто и крваво лажем: курјаци јој главу откинули, а пси месо разнели, а ветар вуну на трње натерао!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
39. Зоба грозд од мора до Дунава, нит' га мого позобати, ни га мого прегорети. 40. Из меса изишло, а месо није; млогу штету и асну починило, а томе криво није. 41.
160. Шта кроз воду иде, а воде се не довата. 161. Шта на воду иде, а воде не пије. 162. Шта на себе живо месо једе. 163. Шта на тавану бити не може. 164. Шта о клину висити не може. 165. Шта у гори без мозга лаје. 166.
” Кад краву закољу и месо јој стану јести, ђевојка није шћела окусити изговарајући се да није гладна и да не може, него покупи све њезине кости
” Онда опет путник: „Кад сам дошао у ваш дом, за мене су брава заклали.” А чобан: „Кад људи долазе, за њих ваља месо да се и коље.” Опет путник: „За тебе смо главу оставили.” А чобан: „Глава глави и иде.
“ „Е вала, добро кад је тако, сједи“ па сви посједају око ватре, скину ону оранију, поваде онда месо па почну јести.
Шњима и царевић једе, ама им очи завараје па баца месо преко себе, тако и печење поједу све; па онда рекоше: „Хајде да идемо у лов, јер сјутра треба јести.
Ала како га угледа, скочи нањ, а он јој брже баци један черег меса; док се она сагну и узе месо, он украде једну јабуку; ала опет на њега насрне, а он јој баци други черег па узме и другу јабуку, кад ала онај черег
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Епископ: „Мене многи осуђују што ја публично месо једем; но, ја волим да ме људи за своју простоту осуждавају, него да ме моја совест обличава и осуждава кад би[х]
Христос и апостоли јели су месо; зашто, дакле, епископи да не једу? Или се, зар, хоће да смо ми бољи од апостола? У време апостола, и триста и више
Но, о том, засад, доста. Упамтите ви моју реч. Мало ће времена проћи да ће српски архијереји јести месо, како год и гречески једу, и Нико се томе неће чудити ни соблажњивати.
Сав свет да ти рече да ће бог у вечну муку и у вражије руке предати оне који једу у среду и у петак рибу и месо, немој му веровати. То није могуће; то ни турски цар не би учинио.
Али су свети оци анатеми и вечној муци предали оне који у посте рибу и месо једу! У Том оци имаду врло криво; нити они имаду | власт проклињати свет и људе, нити ће се њи[х]ова клетва ни длаке
Сад метни прама овој науци ону другу, онда да не једеш месо, него само сир и јаја; а онда ни рибу, а онда ни зејтин ни ајвар и прочаја.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
се онамо каже за лупежа) радије ће „приватити“ Јерковићима одојче, неголи другоме коме овцу јаловицу, е увјерени да је месо од Јерковића стоке много слађе од меса ичије друге стоке. Још један примјер пак је доста.
Иначе, по обичају, ђачки доручак бијаше комад хљеба. Из захвалности, Бакоња би помогао кувару исјећи месо, или очистити рибу, или оперушати кокош итд., па онда би се опет вратио ка стрицу.
Беневреци му папули испод димњака, те му је трбух покривен само кошуљом, а кроз промахе види му се глибаво месо. На кољенима му се надули беневреци, а под кољенима стегао поткољенице кожне.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Сунцу крај је. Лета више нема ту: Само худе крпе, трошно месо, бедна кост. Ни сенке више нема да црта по тлу. Да л су сви ту, ил још неко — не? Ко ће први угасити лето? Ко сме?
РАСКРШЋЕ Залутах, тајно, где гомиле једу Под небом, на неки светац, пагански, у лето. Черечили су месо, хитро, ко отето И заливали га вином, сличним меду. Димила се ватра, с травњака, у дрвореду.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Пре него што је стигао да исправи своју стрељачку грешку, официр паде и крикну: — Пали у месо! — Не, војско! Станите, децо!
Жена секиром удара коње по сапима и трбуху, зину месо и лину крв, коњи вриште, туку копитима, кидају дизгине и галопом јуре низ пут, где се и плотови посакриваше у снег;
Побегао је одатле, а читаве ноћи, и не само те ноћи, заударала је изгорела вуна и месо. Тада је побегао Аћиму, и те ноћи постао је слуга. да убија у заседама и у глуво доба пали куће.
Извори пресушују. Плаз ралице набо кречну лобању човекову. И храпаво теме хајдука таре тамно земљино месо. Киша у очним дупљама, сунце у мемли.
које се не пресавијају у лакту, затупасти и чворновати прсти једва им држе дрвене кашике, вешто краду један другоме месо и мљацкају споро, одсутно. Сви сте се ви мојој несрећи радовали. А кад би знали... Кад би знали!
Ја знам! — хитро јој приђе да јој види очи. На труло месо базде његове речи. Чека да заплаче. Тако их је изговорио. — Него од кога је? — шкргутну. Ђорђе промуца: — Ја знам.
књазу узду и оглав украо, те је Ђорђу старим млеком отровала младићство, узимала му га и после женидбе, покварено јој месо!
Од тих лампи букнуће ноћ и село и изгореће све, и ваздух заудара на изгорело месо, и ваздух је пун пепела од косе, понегде неко псето зарежи под вајатом, па му после упразно шкљоцну вилице; он једва
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— предложи једна од најмудријих галебица, али суседа с врха стене рече да би ту једино могло помоћи месо морске корњаче.
Попа, Васко - КОРА
се шири У недоглед Сабласна Сенка чачкалице следи Крваве трагове чаша Сунце облачи коске У ново златно месо Пегава Ситост вере се Уз вратоломне мрве Крунице дремежа Белу су кору пробиле У ЈАУКУ Високо је сукнуо пламен Из
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он сам пође са својом пратњом онамо. Пошто је онде купио неке ситнице, јареће месо, говеђа ребра и реп, па напунио њима доњу трећину друге корпе, пође даље, на сточну пијацу.
не дадоше се збунити догађајима, већ схватише одмах шта им ваља чинити; они покупише са земље упрашено зеље, воће, месо и рибе, обуздаше магарца и почеше га натоваривати.
“ Мардохаја спопаде опет бес. „Ви, поштени хришћани! Ви бисте ту краву заклали и њено месо појели“. „Мислите?“ „Па имам, ваљда, уши да чујем шта ваши попови и калуђери шапућу својим вернима, и добар нос да
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Знам... ви не марите бело месо. — Хвала. Само да се стигне на море, свега ће бити. — И шампања... — И шампања... И... и... цуцика...
— Нема, господо, бездушнијег народа од немачког. Немац је бесно псето Европе. у свом беснилу он је кидао и дечје месо.
још махнитије окидали па су настале страшне експлозије и бајонети оштри и ладни заривали су се грозно кроз шињеле у месо.
Смеј се ти колико ти драго! Ја сам чак уживао да гледам ћифте кад, окупљени око месарнице, посматрају крваво месо или се уз прве кафе оговарају пред кафанама, да се после разиђу и продуже то исто по ладовинама испред дућана.
над главама непријатељских стрелаца, то су наши шрапнели, што леде крв у њиховом жилама, и заривају се дубоко у њихово месо што дрхти и кости које се ломе. Али ја окрећем главу од ове борбе у чији сам исход више него уверен.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Живот се враћа на своје почетке. Лежим тако, стрпљиво, бесконачно дуго с канулом усађеном у истрапљено месо. Положен наузнак, беспомоћно, као некад у својој зипци. Тако се започиње и тако се завршава.
све примитивније степене, све до човјека који једва зна бројити до три и који тек што је престао јести пријесно људско месо.
А ако осјетљивост и фантазија нису крв и месо умјетности, не знам што би друго била умјетност. Стропови и куполе људских здања, ма како високи били, убрзо почињу
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Што ти је човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « — Хајдес... паде риба скочи месо; потрчите муштерије, разграбише људи! Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Е вала, добро кад је тако, сједи! Па сви посједају око ватре, скину ону оранију, поваде онда месо па почну јести.
С њима и царевић једе, ама им очи завараје па баца месо преко себе, тако и печење поједу све; па онда рекоше: — Хајде да идемо у лов, јер сјутра треба јести.
У цијелом мјесту ништа за јело него само меса. Боже, објешено месо сваке руке, али се он сјети лијиних ријечи да не смије меса јести, а гладан.
Кад краву закољу и месо јој стану јести, ђевојка није шћела окусити изговарајући се да није гладна и да не може, него покупи све њезине кости
Она два старија одговорише да нијесу, а Грбо рече: — Јесмо. Онда их она уведе у једну собу гдје је било иксанско месо, па им рече: — Ето, одрежите меса па једите.
По томе их уведе у другу собу, гдје је била говедина. Онда Грбо рече: — Ово месо ми једемо! — па одреже један комад те га испекоше и поједоше.
Пошто мало отпочинуше, скочи краљ на ноге па у кухињу и донесе све месо, метну пред њих и почеше јести. Пошто поједоше, мали рече: — Није право да ми нашу краљицу једемо.
Онда опет путник: — Кад сам дошао у ваш дом, за мене су брава заклали. А чобан: — Кад људи долазе, за њих ваља месо да се и коље. Опет путник: — За тебе смо главу оставили. А чобан: — Глава глави и иде.
Бачванин — ја сам гледао кад си ти горе пошао, пак помислих да нећеш више амо ни доћи; па онда узмем те поједем све месо. — Шта, море, бре, — повиче Грк поплашен — ја се шалим море!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Лице му је било избраздано дубоким борама, шаке велике и кошчате као да му је тежак рад скинуо са њих све сувишно месо и масноћу. Џим ми рече да Фред није толико стар како изгледа и да је тек претурио тридесету.
Ћипико, Иво - Приповетке
Лекарије, а још боље месо и црно вино, мислила је Цвета, помогоше, и Марко се другога дана подигао, ако се и осећао још слаб. Залуду уфање.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА: Смири се, бога ти! ЖИВКА: Како да се смирим кад ми је искидао све живце: исекао ми живот као фаширано месо! Како да се смирим, смирио се он дабогда никакав! (Плане.) Васо, дај ми пушку; чујеш ли, пушку ми дај да убијем скота.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
инверзија, ваљда најоштрија у роману: нове, тек за свадбу купљене ћерамиде на кући, доживљава она као своје сопствено месо. Као и Марково обрнуто гледање, Софкина је слика настала у укрштају два плана.
инверзија настала у тренутку када је Софка, враћајући се из хамама, у новим ћерамидама на својој кући видела сопствено месо.
за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.
Грлећи је, и то не рукама него целим собом, испод пуних јој плећа, под прстима своје руке, осећа како јој је месо врело.
Краков, Станислав - КРИЛА
Говорили су о маларији и кинину који се у дебело месо убризгава. Одједном као да куршум прозвижда. Иза угла изби топот коња, и указа се ознојена глава обрасла плавом брадом.
Вода је подизала увис дуге маље, од којих му ноге изгледаху као обрасле маховином. Потом се сагињао, и његово се месо од хладноће и стида црвенило.
Покотрљали се по трави, преко жена, улетели у собе где се парови знојили у загрљају, уштинули власницу за дебело месо — један од њих је био њен љубавник, — задигли две—три тунике, и онда се поваљали по диванима и излизаним фотељама.
Стаза је све стрмија. На очи се обара сан, на плећа умор и тешка ратна спрема. Усеца се кожа упртача и кајиша у месо. Све ћути, само где где гунђање и шапат.
Али се немилосрдни бајонети заривали у вазда меко месо, а понеки би грубо шкрипнуо заронивши се међу кости. Шума се испуни дивљом јеком убијаних и урликом победника.
Душко је ишао за њиме радостан и весео. Крв му се заскорушила на раздртом лицу. Са поносом је показивао на огребано месо и на куршумом раздеране чакшире. — Мало коњака, господин’ мајоре. Капетан Дановић пружао је боцу.
Лице се грчило од болова. — Ду—шане... убише... децу... децу моју... Душан је клечао, и гледао са ужасом у бело месо и крв по њему.
Маларични су урлали у ватри, и дерали листе са зида. Бацали су широке облоге од вате, и показивали бедно дебело месо све избодено дугачким иглама. Свуда је било много мува и смрада загнојених рана.
су му камфор и морфијум, дали му да пије бљутаве течности, вадили му смрвљене кошчице, пекли и резали иструлело месо, и за сваки дан говорили да му је последњи. Нису га ни бројали више у живе. Већ га је био обишао и столар из капеле.
Многи је осетио, како се од њега одваја тело као скувано змијско месо са костура. Људи се топили и нестајали. Налазили су тек после удове по жбуњу. Људи кад гину, на крају постану весели.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Сећао се само како се зарио нож у рањено месо ноге и почео да сече, и како је рикнуо од бола, после је ућутао, само су му груди високо скакале и дисао је тешко.
Вукли су на фронт хлеб и слеђено месо у џаковима. Бора је погледао бомбе окачене о жици под апаратом, и насмешио се.
Петровић, Растко - АФРИКА
је причао да је првих година живота у савани, у искључивом општењу са црнима, кад је морао, као и они, себи ловити „месо“ којим ће се хранити, врло често и несвесно заборављао да није један од њихових.
остављен од Вуијеа, бити бачен на велики пут који води кроз Африку (на овај црвени, пурпурни пут, усечен као у живо месо копна), обузет сам неким поетским расположењем туге, страха и усхићења.
да би за човека као што је овај, који је раније као и многи други овде, био оптуживан да је пантер, лек био свакако месо човека, јер човек–пантер не може живети а да је заувек њега лишен.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) Ха, тако, момци! Тако, делије, Што има крви, нек’ се пролије, Што има зала, нек’ се покоси, А гавран месо нека односи!... (Потпрашује пушку. Пушкарање траје.) ГЛАВАШ: Хајде, Хаџијо!
Онде ћеш срести мајку паклену Гре с робовима бесног тирана Хајдучког срца месо кидају. Хајд’, хајд’, хајд’, у потеру! (Вук и Радак одлазе.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
било пуно војске, батаљони су једнако долазили и пролазили, замицали у шуму и размештали се; комесари су вукли хлеб, месо и ракију да нахране и напоје војску; коморџије су проносиле муницију; официри главнога штаба, подељени у групе,
убијаће не само онолико, колико им треба да једу, већ ће носити месо и у Алексинац на продају, а држим да ће војници ту вашу дозволу раширити и на другу врсту стоке, на овце, говеда итд.
, па ствар може узети врло озбиљан облик. — Па најпосле нека буде и тако, боље нека наши војници макар и продају месо од ове стоке, но да падне Турцима у руке.
се претпоставка о трговини са упљачканим свињским месом обистинила: пре ове дозволе у Алексинцу се продавало свињско месо 10 гроша ока, а често се није могло ни добити, што уосталом на летњој жези није било на штету.
Погледај који призор хоћеш, куд год погледиш све је месо и кости. Ово је цртала сурова стварност, а не немоћна сликарска кичица. Стога разгледај добро ову страшну слику.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Пристајем на најстрашнију дијету, али нећу у болницу. Онда му је лекар забранио каву, дуван, месо и прописао нарочити јеловник. Трећега дана устао је мало опорављен.
Храну су добијали само ноћу. Сада је већ исхрана редовна. — Господине капетане, каже комесар да ће ни даје месо сваки други дан, јербо се јавила болест... „фрки-фрки“. Командир погледа у војника, онда у мене, па се насмеја.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ил’ тамо где је много страшније, Међ’ змије, гује, вукове, Кад у беснилу глади очајне Са себе здраво месо кидају... Ха!... МИРА (клечећи): Бабо! Ах, бабо!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
разлијегао се као јаук, лелек и шкргут зуба, а око мене је све заударало на студену влагу и на гњило, спарено, људско месо!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Леш до леша. Циктај стреса Сложене 'рпе меса. Трубе трубе, Оштрице телеса рубе И снаге грубе У месо рију зубе. Тисуће људи, Тисуће груди, Тисућ мишица, Тисућ зеница — Све мре и гасне У славу славе часне. З.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по
Баба полако, чисто, својим скупљеним, опраним, старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Упор. и немачко веровање о валеријану, с помоћу кога »даѕ Флеиѕцх ім Топфе зуѕамменхеілт« ‹=»месо у лонцу срасте«› (Марзелл у Хандw. ДА, ѕ. в. Балдріан). Иначе се г.
Ћипико, Иво - Пауци
а куљав... Ха! — И надуши се смијати... Ма збиља — опази, — што ће оно месо на њему што не треба? Раде умуче и иде напријед, попријеко планином; Маша иде за њим и, гледајући у његове стопе,
У пећини се купе чобани, једу украдено месо... А погдјекад и цуре гоњају, ако која до руке дође... Што не би чобанче урадило? —Охладно је, — опази жена.
— Пресмочи се крухом, — вели му. Али Раде неће да се ничега дохвати. Тада стара с помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку. — Де, види, Раде, — замоли — има ли зла у њој?
—На! Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и закренувши ножем шкргутну... Газда у одбрану диже руке прама њему и из нутрине пусти језиви крик...
Брат му Марко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу. — Који је узрок да си прво вримена доша?
— Који је узрок да си прво вримена доша? —Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете с'арчит'! . — Тако је! — насмија се доброћудно Иво. —Оставиуо луде разговоре, —, озбиљно рече отац.
Стога је свако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу. Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Рекоше да то нико не би био у стању да издржи, јер је глогово трње круто и оштро, улази у месо до костију, да је отровно и да позлеђује убод.
их како се гурају ко ће од њих пре уставу да дигне и дивљу воду у бадањ да пусти, да се камење покрене, издроби ми месо и кости, у кашу да ме претворе, а крвљу мојом да задоје своју обест. Кирча Проговорио бих неколико речи о Јањи.
Шапат тај, људска злоба и поквареност, боле ме јаче од оштрих трнових бодљи које су ми испробијале месо, изровашиле кожу, начиниле ми од леђа, руку и ногу живу отворену рану.
Шта да урадимо са толиким месом? При оваквој врућини и у најдубљим подрумима месо пропадне за два дана. Немамо довољно соли да бисмо га усолили, немамо ни дрва да бисмо га осушили.
Но могао сам да се тешим да је месо од назимади и прасади неупоредиво укусније и погодније за јело, па би веприна са својим жилавим месом била потпуно
Доротеј ми је помогао да пренесем назимад, да очистим, оперем и усолим ловину, да исечем месо на танке каишеве и да их искачим у сушари. Једно прасе сам ошурио, очистио и усолио да бих га испекао на Митровдан.
А нас двојица ћемо, све време жваћући суво месо и муљајући по непцима жежену ракију, овлаш, испод ока посматрати како из мрке основе израста слика.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Па да т' онда дочнем срећу: Да ти главу срубим псећу, Да ти кулу њом окитим, Испод куле месо итим, Нек ти вране главу кљују, Пси се псине наблагују.
Па да би показ'о да гласа имаде, Гакну гласно, али комад меса паде. Лукава лисица, та то је и хтела, Месо је шчепала, па одмах изела. Кад поједе месо, гаврану беседи: „Свашта имаш, ал не имаш памети.
Лукава лисица, та то је и хтела, Месо је шчепала, па одмах изела. Кад поједе месо, гаврану беседи: „Свашта имаш, ал не имаш памети.“ ЛАВ И МИШ ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Млада децо!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СВИ Јест, хаџи-Ристо! ЈЕДАН ОД ТРГОВАЦА Јутрос отварам дућан, а оно куче турско, Мехмед бег, што му се месо натраг кроз чакшире види и што му хлеб на вересију дајем, прође покрај мене па лану: »Хеј!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Каже народна песма : „Зорену вишњу нико не трга” — па се вишња разбрекће као да се и коштица претвара у месо и сок; простије речено: Ната оматорела, престала да боји косу, раскрупњала се, али вешта да шије, одева се како пуном
су говорили: сиротиња се греје крај фратарских плотова, и удише мирис од финих печених јабука; фратри, то јест, пеку месо на лимун-јабукама из Далмације. Све споредне зградице биле су засебне, и опет некако увек с нечим у вези.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
очне вас капке повијам Лице орем ништа више немам Прекорачили сте праг небеса Уснама босим следим вам булке Пусто месо луди на мени Напушта ме напуштам га Груди разбијам шта ће ми више Води ме живи траг ваших зуба Од стене до стене од
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Јели смо халапљиво ону сарму, али без хлеба. Каже Лука да су месо добили из не знам које команде, где су официри комисијски прогласили једнога вола за цркнутог, и онда наредили да се
Људи су били задовољни. Добили смо и конзерве. Неко ситно сецкано месо, по укусу слично свежој шунки. Али војници му одмах нађоше ману. „Магареће месо“ — веле.
Неко ситно сецкано месо, по укусу слично свежој шунки. Али војници му одмах нађоше ману. „Магареће месо“ — веле. Ипак су празне кутије летеле свуда наоколо. УСОПШИ, РАБ БОЖЈИ...
Били су то последњи трзаји многих. Јер се све чешће наилазило на одрану кожу и изуђено месо са мртвих коња. Кажу да су видели неке помрачена ума, како једу месо ових мрцина.
Кажу да су видели неке помрачена ума, како једу месо ових мрцина. Почетком јануара, неког дана пред сумрак, заустависмо се на обали реке Маће.
Неки дохватио месо рукама. Други протестују на тај поступак, али чекају згодну прилику да и они то исто ураде. Марински официри гледају
— Мéцхант — смеје се Францускиња. Онда ми рече да се окренем потрбушке и забоде ми онај шприц у дебело месо. Стегао сам вилице и згрчио очне капке и тада се сетих онога који помену колац...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Тада и оно што би већ било Најужаснијим грцањем и да се снило, тражисмо зацењени: О, болно неко прапотопско месо; Дрхтању нашем као да си стресо У недра, са грана својих морнара Ти, Океан!
Ево једне тачке мог додира са фатализмом. Тај додир пржи ми месо, и осећам бол мозга што је тежак као да је почео да се декомпозира у балаву и слузаву материју.
Дивније но што је деци месо опорих јабука, Борову љуску проби водено зеленило И од плавих масница винских и од избљуваности мука Опра ме,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
За рибе тај свет почиње у мрежи, а завршава се у тигању. Како би и могла Седефна ружа то да схвати? Месо јој је одвратно и људи га не цене баш превише.
Не могу више да чекам. Слатко мирише људско месо! И, настави се игра. Како су дрхтале Вараличине руке док је делио! Како се ширило орлово гладно око!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нетко нас је њему опаднуо, с њега жива месо отпадало! Цар отиде у земљу латинску, а јунака са собом не има ниједнога од рода својега, који би му био у невољи, ако
су га Турци јануара 1804, кад је дошао у Београд митрополиту Леонтију, ухватили и ударили на муке (кидали му „кљештима месо са груди и ребара да би га присилили на признање и одавање народних првака“), али он није ништа одао и био је посечен
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
АДАМ Месо од земље, кости из камена, очи од воде, крв од росе, пара и одихивање од ветра, разум, памет од облака, умље с анђелске
И узеше их жиле спајати и месо им нарасте, пружи се и кожа одзгор на њима, — осташе целокупни људи. Али без душе, мртви.
Нашто ли је пристао таки пост, не јести меса и риба, ни маслено што, а наједати и гристи људско месо? О ПРИКРИВЕНИМ И НЕПРИКРИВЕНИМ ХАРАМИЈАМА Митоузимаоци, бедообносиоци и глобари много више Богу и људма згрешују
За један чпот, ругу и укор остасмо пред њима. Зато јер у маломе добру ома сасма се подобестисмо и место хлеба дружње месо закидамо гризући се међу собом канда смо сви смушени и вртоглави, већма се вади и кавзи радујући него ли миру.
Трпен, спасен. Ласно до после врло отежа. Слабо с бољим променише... Од хлеба постимо, а језиком људско месо једемо.. Речи мазне а празне. Плашљивца штета је дизати на браник. Сит гладну не верује. У добру за зло не зна.