Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад је себе то било, није шала!... Питаше још баба Мирјану би ли знала казати местимице где је. Аја! Баба ништа не чује. Ћебо промукао, па не може ни да подвикне, а остали не могу ни колико он.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Старовлашка група Идући од Шумадије па на југозапад Стари Влах почиње јужно од Ужица и шири се до реке Лима и местимице га прелази.
Клима је оштра а становништво ретко. Села су разбијеног типа. Местимице, у пропланцима између четинарских шума, наилази се на куће скоро увек дрвене, које су јако удаљене једна од друге.
Развође код Лабљана је од серпентина. Иако са стрмим странама и местимице врло уска, ова долина је свуда равнога дна. Њоме вијуга врло бистра Грачаница, на чијим плодним и добро обрађеним
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
по лицу, па оног који нахрамљује, затим човека јако космата, жену обрвачу (с јаким обрвама) па и онога, коме је лице местимице јако длакаво, особито ровашеног — с једном јаком обрвом а другом слабијом.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скриваше се у дну баште и од ње се виђаше само кров са новим цреповима.
— грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку квасећи је сузама. Срце ми се стеже. Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше. Ти грцаше и плакаше. Ја сам стајао као укопан. Нисам знао шта да радим. Осећаји ме поплавили.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
који прате трансгресију атлантских вода, а нарочито један ситан рачић који се тада ту налази у таквим масама, да се местимице површина мора црвени од њега; тако исто и једна рибица коју туњ јури и прождире.
а удари ових у те препоне тако су јаки да изгледа као да, ако не потисну, они раздробљавају ту препреку, остављајући местимице поједине мање области тих хладних вода које им се одупиру, као стене које се одупиру морском приливу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост. У кујни светлуца мала лампица што је на столичици близу врата.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Међутим унутра, у кући, све је вредновано негативно: прозори су местимице излепљени „начађавелом хартијом”, па светлост која продире није само жута, него је „мрка”; соба је велика али влажна,
ради подсмеха, благог или јетког, онолико колико их уз Исаковичев лик има, као и иронична осветљења која местимице искрсавају, махом везују за изглед и понашање његовога тела, не и за његов унутарњи живот.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Дим се у грдним стубовима извијао под ведро небо, ту се разилазио и као магла притискао цео предео. Местимице облаци дима су тако густи да су јасне сунчане зраке једва пробијале кроз њих.
Ова коса местимице је обрасла младим шумарцима. У ове косе нагиби су благи, брежуљци заокругљени, на њу је лако и попети се и сићи,