Употреба речи место у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Кад видеше како им зликовци на хиљаду комада раздераше заставу слободе, клонуше духом и тражаху — смрт; ал’ место смрти, место тужне свечаности коју народи за покој душе својим мученицима чине, место лавора, место славе, нађоше —

видеше како им зликовци на хиљаду комада раздераше заставу слободе, клонуше духом и тражаху — смрт; ал’ место смрти, место тужне свечаности коју народи за покој душе својим мученицима чине, место лавора, место славе, нађоше — окове, тешке,

духом и тражаху — смрт; ал’ место смрти, место тужне свечаности коју народи за покој душе својим мученицима чине, место лавора, место славе, нађоше — окове, тешке, крваве. Земља је погорела и опустела.

— смрт; ал’ место смрти, место тужне свечаности коју народи за покој душе својим мученицима чине, место лавора, место славе, нађоше — окове, тешке, крваве. Земља је погорела и опустела.

У руци је држао јоште отворено писмо. Ћутећи је сео на обично своје место. После неколико минута извади из шпага цигару и, понудивши једну мени, запали своју; а то није било нешто обично, јер

Чича Марко је гледао: кад деца посеку прст, а они поспу то место сољу, и крв престане; па је и он метуо једну малу прегршт соли у велику чашу воде, и додаде је болеснику.

сузе су говориле... Већ се смркавало, кад се тетка од прозора диже да промени место. Узе столицу, мету је до очеве постеље, наже главу на његов јастук и тихо јецаше: „Сад немам никога, Грлице моја!

После сам нашао, баш поред чесме, једно хладовито место; метнуо сам моју торбицу под главу, па сам се онде одмарао. Гледао сам тамо у даљини подгорачке и сумраковачке планине.

Тај јој дукат веза око врата, па јој онда онако кроз нос, калуђерски, протепа: „Ето, џанум, и ја хоћу да те дарујем место покојнога Марка“. Стана се сва заруменела и саже се да га пољуби у руку.

Дамњан прочита неколико редака. — Добро, — вели уча, — иди на место, а сутра да ми донесеш једну торбицу кромпира; богме, синко, одавна ми ништа ниси донео...

Сремац крив, — вели друга нека, — он је баш сам хтео да се у овоме лугу сахрани, и вазда је говорио како је ово место најдивније за вечно почивање... Јест, и то је истина била...

Румен на лицу Милисављевом уступи место самртном бледилу; после збуњено додаде: — Па шта сам ја учинио?... — Кнеже Радоване, немојте га мучити, — примети

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Јеја кад гди завиче, плаше се баке, јер то значи да ће ко умрети. А гди се људи рађају а не умиру? Јоште се то место није нашло! Да и нема совуљага на свету, и опет би људи умирали.

Зец се пробуди и побегне, а јелен утече. Онда се лав врати к зецу, ал' нађе место чисто. Почне лизати усне и махати главом: „Ето ти моје памети, хоћу јелена, нећу зеца!

уздајући се да ће је ту моћи ухватити, науми к себи је домамити, говорећи: „Сестрице, ту ти није најбоље, стрмено је место, можеш се убити, а ни паше ти ту доста нема; сиђи у долину, боље ће ти бити”. „Јест, баш!

Кад цесар по Аугартену хода, пак чујеш малену децу да говоре: „Овде да станемо, овуда ће он проћи”, — ком се не би то место рај земни чинио? 44 Магарац у лавовој кожи Магарцу се досади твар носити.

А да стојиш овде всегда као ми, што би онда чинио?” „Мучите будале“, — одговори магарац. — „Зар мислите гди је вами место, да ту сваком мора бити”. Наравоученије Није се нимало чудити што нису сви људи једнога начина живота.

Прасету одрежи реп и уши у лубеница; нек оно сутра само место нађе куд ће се провући, опет ћеш га ти онде наћи. Но птичице и прасе без разума су, није им се чудити; али ми, с

Кажу да један старац спреми се да пређе преко планине Вучјака, чујући да тамо негде има место гди ниједан старац не може живити. А кад чује да се на планини појавио страшан медвед, а он ти бежи кући.

А старац беж' у међу, говорећи: „Та луд је сасвим; би ме упљејао на место!” Довде је за шалу. Нити смо с нашом вољом дошли у ови живот, нити пак ваља да желимо из њега изићи док нас не

А друго, не идимо гди нисмо звати, зашто: незвану госту место за врати.| 88 Сељанин и пси Сељанина затече зла зима на салашу.

било да се и по сели ова наредба учини) да се направи један хоспитал за сиромаш стару и немоћну (право је да свако место своје бедне прикрмљује); да се уреди општа кутија у коју сваки, кад у цркву дође, по свом могућству и произволенију да

Ја знам да гди варварство влада, онде нити је место ученију и просвештенију ни правој добродјетељи; обаче нек се ова добра уводе онде гди глупост не влада, а гди засад

које је много горе од детињства, но у возраст мужа совершена и украшена разумом и добродјетељију, и заслужићемо место међу славним и просвештеним нацијама Европе.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Из пшенице до појаса, под ведрином која расте, с руком на жени гледао леђа потопа! ЗАГОНЕТКА Место тучка (с два је кила три претегло!) кантарско се јаје у звону излегло!

Певајући оно што нам се не пева, и славећи оног ко нам се не слави, идемо и стижемо и где нисмо хтели: на празно место, на које пада мрак. Командантима ни трага, ни гласа. Куда су, кад су, како су настали?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

његов брат Јаков јоште живи, који је у време Карађорђева рата био командант ваљевске нахије, а после дошао на моје место у Совет српски, а ја одем у војску на Дрину. Његово име наћи ћете често у мојим рукописима.

Кличевац је брдо од северне стране више Ваљева, где се и сада познаје место онога шанца. Ту је било официра из Срема све сами̓ Срба: мајор Лукић, капетан [Ђорђе] Кљуновић и капетан [Јован]

дахије убиле, и да је Хаџи-Муста-паша имао сина Дервиш-бега, кога је цар поставио да буде везир на очино место; он је, откако су му дахије оца убиле, једнако код цара просио да му изун и ферман даде да покупи војску и на дахијама

Дервиш-бег Мустапашић и довући топове и све дахије и субаше по̓ватати, и пашалук од зулума ослободити, а он на очино место у Београду везиром бити; а сви знамо како смо под Хаџи-Муста-пашом његовим оцем добро живили и слободу имали”, и проче

” Кажемо да хоћемо у немачку Оршаву. „Дакле, каже, ми смо друштво, и ја намеравам у исто место.” — Путујемо мало док Живковић поче као сам да руча, пак онда рече: „Дајте чамац до чамца, па заједно да ручамо; ја

нема код кога да остане у Харкову, а и трошка свога немају, на каруце унутра не може да стане; и тако начинимо му место острагу кола, место сандука, и тако Мијаило, кад стојећи кад помало седећи, до у Петробург дође. Пођемо из Харкова.

остане у Харкову, а и трошка свога немају, на каруце унутра не може да стане; и тако начинимо му место острагу кола, место сандука, и тако Мијаило, кад стојећи кад помало седећи, до у Петробург дође. Пођемо из Харкова.

опет рано искаше изун да се превезу, но кад им одрекосмо конечно, а они окретоше уз Мораву и између Багрдана — управ место заборавио сам — на конаку удари Карађорђе с војском и све и̓ поби и пљачку узму.

опредељујемо, и да од нас гледају; који хоће нека остане, који неће нека сад иде кући да знамо; а ми ћемо на његово место из други̓ нахија момцима потпунити, јербо свуда добри̓ момака има.

— Њему се завртоше сузе и рече: „̓Ајте, ̓ајте свак на своје место; а што је било, било; да је просто, ни спомена нема. А одсад који жели од мене да изађе, нека ми напред јави” итд.

Зато неће ниједан поћи. Но ̓̓ајдете да вас изведемо на оно место, одакле смо вас и узели, а наше Турке да вратимо нама, па идите и кажите: — Ето све ордије и везира (Ибраим-паше) у

— Ја поче̓ говорити, да то није превара, но да наши нису погодили на које ће место оне бегове довести, и да се они никакве преваре не боје.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан. — Вала и јес̓ ружно место. Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.

Иди, вели, те ископај... а ја што ћу?... — Одмах да си ишао с ким си и копао — да вратите дете на своје место, где је и било!... Јес' чуо, сад одмах, или не, ноћас мораш!

што је узимао на протокол Симицу због његова мркова, добио је сад за писара и премешта се у други срез, а на његово место послали некаквог дечака: изгледа као метиљава овца — јадно, суво, непокретно, не уме честито ни говорити...

и здрав, господине — поче Симица повратив се мало од смеха — ја сам га нашао још оно јутро кад сам вратио нахоче на место. — Још оно јутро! — узвикну капетан и пљесне се руком. — Их, ја грдне бруке писати толико! — Аха, господине капетане!

Тако веле да је некакав Енглез по века прележао на свом кревету и пљуцкао у таван, вежбајући се да погоди у једно место.

го — кога којасити се — јавити се, поздравити конђа — женска капа, саставни део старе српске ношње контуманац — место где пробаве неко време путници који су под сумњом да могу пренети неку заразну болест коншија — комшија, сусед

опорочава — прича, негира орјантин — хуља ороспија — неваљала жена осмочити — у сласт појести неко јело осој — место које лежи у хладовини отоич — малопре ошвањио — осрамотио се ошљарење — рад без воље, избегавање посла, магарчење

штете пошнофовати — ушмркати у нос пранга — тешки окови за ноге президијал — председништво прелаз — уређено место на коме се ограда лако прелази прећавац — ситан снег који ветар носи приват — незванично привулати се — привући се

Уабоносити — постати као абонос (црно и тврдо дрво); окорети се уашити — преварити увар — корист увратина — место где се при орању заокреће плуг удљиков — од удике или камишовине (бело цвеће) узјаздити се — запрепастити се,

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала. Место њива и пашњака беше ту густа шума. Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.

Наоколо се оплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила место прозорића, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао. Озго се покрије кровином или кором од дрвета.

Лазару смрче пред очима... Он напреже сву снагу, али не може доскочити. Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. — Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. — Ово није чисто скочено.

— Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — види-де овде. И показа штапом на оно влажно место. Сима се саже и поче чепркати. Ледени зној проби чело Алексино.

Око му се запали пламеном... Он погледа прво кмета, па онда остале. И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. — Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро. И хитро као јелен отрча у кућу...

— Немој, сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. — Морам, нано! Овде није моје место!... Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!... А ја се жив не дам свезати!... Збогом!

Он ће ме упутити... Он ће ме поучити... Он ће сигурно знати где се опи налазе... И, место да се упути дубравом, он окрете Дрини. Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... Већ је чуо жубор таласа и хуку.

Није био толико срдит колико зачуђен... — Најпосле — рече — ја и волим! Нека бар џаба нисам отишао у гору!... Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару! Наплатићу се са свима о једном трошку!...

А шума као четка са обадве стране. — Сад да се расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију... И, овако ћемо!... Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.

Јеси упамтио? — Јесам, харамбашо. — Сад... сваки на своје место и... тајац!... Хајдуци се понамешташе. — Пазите!... Кад викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!...

дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место. У глави му је врило као у лонцу... Тишина наста, разговор пресече, само се још деца чула...

Он је све чуо!... — Чекај, молим те! — рече поп, па изиде из собе. Не прође много, а он се врати и седе на своје место. — О, брате! — рече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И стој равнодушна, док око твог тела, Место китњастог и раскошног одела, Лебди само прамен тајанствене магле. ЗИМСКИ ПАСТЕЛ Згурена на снегу сеоска капела

дођеш, ти ми приђи тада, Али не кô жена што чезне и воли, Него као сестра брату који страда, Тражећ меком руком место где га боли.

Јер ти не знаш, бедна! кроз све дане дуге Да те вољах место ко зна које жене! У твом чару љубљах сав чар неке друге... И ти беше само сен нечије сене... СНОВИ Вај!

Плетем своје гнездо високо над вама, А још нико не зна место тога гнезда — Оно иде као што над обалама Путује у небу изгубљена звезда.

Каква химна срца, та реч неречена! Та реч што не позна беспућа ни блудње! Кад тишина збори место нас, реч њена Има сву чистоту сна и болне жудње.

моје крило секло, Где сад сја твој покрет и твоја реч зари; И као да свему ти беше порекло, Сунце што ми откри место свију ствари.

И да никад страшни не видим ти престо, Ти ми даде сумње мутно око ово; Но да вечно питам за твој траг и место, Усади ми бедно срце човеково.

И док је све мрачна безуветност стегла, Има једно место где је прсла уза: То је горки простор у који је легла Та наша самотна и исконска суза.

Престо Патријархов од опала; престо Царев од рубина, стоји на два звера; За десет владика од бисера место; Сто кедрових стола за сто калуђера.

Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности. Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна; мора да је високо на

Заставу идеје у руци подлаца! Место мач што светли, увек нож што пара! Борца што се блатом место копљем баца, Јунака што пљачка и жреца што хара!

Заставу идеје у руци подлаца! Место мач што светли, увек нож што пара! Борца што се блатом место копљем баца, Јунака што пљачка и жреца што хара!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Он је овако причао: Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине. Живели смо лепо и задовољно!

— Мајстор је, и богзна како, рад био да се ождреби — настављаше Благоје, гледајући непрестано у место на коме је капетан још при почетку седео. — Дабогме! Јер то је хала, није коњ! Е, али тако...

Врба пуче, а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено место. Чвркну вода, а дим се склупча. У соби се ништа више не виђаше од дима.

А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како би се ја од срца заплакао, да ме није срамота и да не морам место плача прегнути на дело поштена човека. Рекох да ћу почети где сам стао.

Казаћу јој.. знам већ шта ћу јој казати. Твој XИИ ПИСМО Лајпциг Већ си по поштанском жигу познао да сам оставио место мога, моје, мојих... како да кажем?... моје патње. Све је свршено — ја сам слободан.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

И од тога доба мање их дирају. Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; штавише, сад још хвале место да је суво и оцедно, и да му и не треба тротоар. Но, међутим, није баш ни тако. Напротив.

По свој прилици, ту је дочекао дубоку старост, и пошао трагом старијих својих. Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати,

— онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову, и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: »Триста, без попа ништа«.

Господин-попи опет најугледније место. Седе сви и једу. Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.

— Хе-хе! »Зашто?« Како: зашто? — одговара му поп Спира — па где да стоји? Његово место и јесте баш ту где га видите. Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па

песме, оне, знате, »на фронцле« песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас кад се вратио у резиденцију. Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!... Тек штогод и од Екселенције!!

Засада је најновија ствар која је занимала село била та што кроз који дан долази нови учитељ на место старог. Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, наместо старог учитеља, господина Трифуна, који

врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде досад променила, и да им место није било у соби.

поп-Спиром у порти црквеној и представио му се: — Петар Петровић, свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место!

ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.

Па чим зграби, а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи натенани омастити брке.

одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Нарочито на гробљу. Тамо им је била као нека домаћица. Уређивала их је, пазила да ко чије место не заузме. Нарочито је терала оне друге, богате, просјаке који по селима просе, имају у вароши своје куће па и новац

— Трзајте се. Тамо... просјачка веро, бре! И почне да их гура, растерује, док он, у средини, најбоље место не заузме. Неки гунђају. Слепци се повлаче, сакати хватају штака, а неки му, узмичући се и прете: — Бекче, миран.

Пред њом се све отвара. Паре закопане у земљи, лале — сестро! саме оне из земље излазе чим се расковником дотакне место где су биле закопане... Том травком се има све што душа зажели, човек помисли... Али њу је тешко наћи.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Већ је готово на Савку заборавио. Кад једаред дође господар Сириџић са госпођом Јелком и Савком у О., место Чекмеџијићево. Отседну у бирцаузу.

Што мати му има, треба њој, а треба и мираза кћери Алки. У вароши код магистрата упражњено је место подбележника. Избор је близу, а Рогозић има пријатеља.

У послу је неуморан, те му недостаје времена обдан да Мицу забавља; место себе допушта Свилокосићу да је у празном времену варошким сплеткама забавља; а то овај једва чека, јер у свачему је

Марко на то пристане, само му још препоручи да што боље Алку новчано одрапи. Марко се врати а Бабоња позове Алку. Место Алке дође Свилокосић, и он са Бабоњом ствар удеси.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Ама побеснили смо ми, ја вам кажем Требало је да се умиљавамо а ми изазивамо и чикамо, после два рата. У место да смо је гладили и мазили, да смо јој ласкали док се одморимо, док се спремимо, док се опет оспособимо а ми....

— Људи, ништа се не зна. — Ужас! — Ја сам четврти прекобројни. — А место мобилизације? — Торлак. — Грозно. Магацини у граду. Знате ли то? — Па шта?

дана то је по некад вечност; и да сам ја имао толико уживања сам бих вечерас свечано тражио да ми одреде најопасније место па ма изгубио главу. Ето рецимо, спавам ја и пробудим се и видим да сам двадесет и три дана био ожењен.

А сад, ево овде... видиш ево овде спустила сам свој горећи пољубац за тебе. Пољуби то место. Љуби га дуго и страсно. ја сам га до безумља дуго љубила.

ја сам га до безумља дуго љубила. А ово сам држала на грудима, на оне две капље крви, да ти испратим најдраже место твојих као жар врелих пољубаца. Не уби ме! Чувај се! Знај: не смеш погинути, јер си ти највољенији човек на свету.

, а да он одмах дође на његово место према примљеном наређењу. Затим нареди да се скине телефон и два војника пођу заједно с њим, пошто пронађу једног

“ Али, у место тога, Христић се заплака љубећи своје старе родитеље, и онај стид порасте још више кад у сузним очима жене опази понос

с којим се срео негде у шуми као батеријски извиђач, прса у прса, кад је улан њега ранио у ногу а он улана убио на место посред самога срца из свога карабина који је отео у бугарском рату и без кога никад не иде у извиђање.

Кажу јој да је луда и да се она вара.. ако мисли да су мужеви тамо на фронту свеци. Па прелази у напад: — У место да ме вређаш боле кажи ти мени: да ниси и ти, тамо на граници, дирао сељанке? — Нисам, части ми! брани се Христић.

а у оној укоченој тишини, што је владала у соби, осећао је нешто као прекор и пребацивање што он сад, кад је његово место тамо у сред оних мрачних облака на хладним брдима, седи угодно ту у топлој соби.

друга жена, висока, лепа и дражесна фигура па је лако поздравила главом не гледајући ни у кога и заузела оно празно место жене која је изашла Јуришић у њој познаде жену Христићеву, и кад им се погледи сусретоше, он је поздрави са оном

ја гово— рим отворено Ако то не можете поднети, онда се одрекните разговора са мном, и ја ћу сместа отићи на своје место. — Ја знам ту вашу особину и волим је. — Добро. На кога се односило оно мало час? На вашега мужа, је л' те?

Африка

Седамо у чамац и прелазимо у град. Велика разлика између француске и енглеске колоније већ на првом кораку. Место демократског француског, има нечег феудалног и витешког у колонијалном Енглезу.

Догодило се да му је један црнац, који је знао да Вуијеа занима тај инсекат, донео на место инсекта цвет. Треба знати како је савршена моћ опажана код црнца, па разумети шта значи кад се и он могао преварити.

Таман сам се обукао у најлепше бело одело којим ћу изненадити госпођу Беде, кад ми њен бој донесе писмо. Место у једанаест ја ћу у осам часова моћи поћи за Манконо.

њима, или им бар не указивати никакву пажњу ако неће, Швајцарац захтева да је слуге пробуде и преместе на какво друго место. На моје посредовања, остављамо је где је, а ми наше постеље развијамо по верандама.

Кад ага ударим он види да то није да бих га понизио, већ да га заболи; а ја знам место где га најјаче заболи. После, кажем вам, ја с црним говорим његовим наречјем, тако да белцу испред носа однесем посао.

Уосталом, доказано је да црнац памти не по количини, већ појединачно; место да памти да има четири краве, он памти да има краву белу, краву тамну, краву малу, краву врло рогату, и сву осталу

То је мрла велика као већи новац, нешто мало блеђа од осталог тела; жуто–сивкаста, место боје махагонија, као што је кожа младићева.

овако хладне, чврсте, још увек у пупљењу, праве и крушкасте и тешке, а ипак вучене нечим увис, ниједно време и ниједно место Европе није познало.

— Пли мејел лесте анкол, ме ну вулон палтил! (Боље је још чекати, али ми ћемо и да идемо.) Н. тада греши. И, место да искористи одмах овај тренутак послушности па да пођемо, желећи да им покаже колико је добро бити послушан, даје им

Све то изгледа нестварно и неопасно у овој прекрасној ноћи. Идем сасвим последњи у реду, задржавајући за себе место које црнац никако не воли, не толико што пантер, ако напада (то је бескрајно ретко), напада с леђа и последњег, већ

су стално у кретању; они нису везани ни за какву личну својину а никакви их правилници ни пасоши не држе за одређено место.

Ето једне породице која тражи погодније место за живљење. Пред неким селом на стази дочекује нас један витак деран, младић, намазан мирисима и уљем, обојеног лика

Црњански, Милош - Сеобе 2

Није ни он бољи. То је само сеља са Рајне, Шваба, простак, и боље би било да су му дали у руке мотику, место Темишвара. Зато он нама стално опонира? Зато он не одговара на наше рескрипте?

Он је добио апшит од Енгелсхофена и не може то проминит, ни царевина, оли тај Гарсули. Триба Павлу неко, место покојне Катинке, ето то је! Павле је сам на свиту! То је зло, ето то је!

Чек! Чек! Ако ти је до тога, а ти се после хватај са њима, појаске! Није ово место, дебели, за заседу. А ако ти је било до тога, што си жене доводио?

Варвара онда узвикну: „Павле, сви ћемо са тобом, Павле! Ја ћу ти бити као сестра, место моје Катинке. Не ваља да идеш тако удов по свету, кажем ти. Зло је. Самоћа није добра, Павле! Жени се!

На зидовима од набоја, тамо, где су пре стајали ормари и миндери, у потамнелом зиду, од прашине, зјапило је сада бело место однетог, одсељеног намештаја. Као да има неки свет у ком је сенка ствари бела.

је Трандафил неке чрезвичајне послове имао, а који су му долазили, из далеких, балканских, земаља, често, у кућу. Место да живи, као и остали официри – а могао је да живи као што имућни људи живе, весело – овај Исакович се потуца, ето, и

А кад Ђурђе поче да виче да је жени право место у харемлуку, она му подвикну да ваљда тек не жели да тамо затвори своју мајку?

Неко му је био раскопчао хусарске чакшире, раздрешио учкур, и накитио га, шареним шепутима, тамо где им заиста није место. Накитили су га били као чутуру, какве носи онај ко у сватове зове – а које су звали „фифери“ у Новом Саду.

Кад је собарица изишла, она је изнела са собом канделабар, и у соби је настала тишина и настао полумрак, на место трептања многих свећа. Горела је само једна.

шапутала да јој је јазик завезан, али да хоће казати му да је разумети изволела да није изабрао њу, него њену матер. Место праве љубави, девојачке, оде у туђу жену.

је сачекао пошту, која је долазила из Ајзенштата, а застајала у Швехату, и добио је, у тим поштанским колима, место. У колима су била три фратра и једна госпожа, и сви су официра дочекали љубазно, али је Исакович ућутао брзо.

На његово место, за росијског посланика, дошао је барун Кајзерлинг, за кога је Когада тврдио да је гроф! О том грофу – који је, тих

Теодосије - ЖИТИЈА

мили мој, утешиш срце моје, многе почасти од нас даром и љубављу примићеш; ако ли ппезпеш нашу молбу, знај да ћемо ти место љубави бити противници.

Када је стигао у место звано Милопотам, нападоше на њ разбојници и ухватише њега и оне који су били с њим. А праведни се због овога ожалости,

Ономе кога ћемо вам место себе поставити да Богом и вашом љубављу влада, молим да будете добропокорни и верни, као што мени самом бисте, и

А када су ово сви чули, грому подобан плач од свију подиже се, тако да су мислили да се покреће место на коме сабрани стојаху.

Такође и жена његова, благочастива Ана, од истога епископа светога Калиника примивши анђелски и иночки образ, назва се место Ане Анастасија монахиња, која сабравши лик црноризица провођаше вре ме у постовима и молитвама Богу.

А дошавши у Меси, то јест у средиште Свете Горе, у место звано Кареја, ушавши у цркву пречисте и свенепорочне Богоматере, поклонише се и многим сузама како треба целиваше ову,

А игуман, стидећи се ако узмоли да не буде одбијен, јер је молба била велика, намисли са братијом да место себе пошаље добромисленога Саву.

Пожурите се да место или запустели манастир измолите, и овај обновивши својему отачаству утврдите да се српски манастир зове, да би они од

А свети отац, крепљен топлотом, хтеде сагледати место где су уз Божју помоћ хтели да подигну манастир. Али као што смо рекли, од старости и поста беше изнеморало, тако да

А у Кареји купивши место од прота, многе двоспратне ћелије сазидаше ради почивања када дођу игуман и братија манастирска.

А љубљени син припаде на свечасно лице очево, и место топлом водом врућим сузама ово уми, а тако исто и преподобне му руке уми многим сузама.

Иначе, нека се опет и од нас, слугу твојих, сакрије као и од првих! И када је дошао са учеником својим на означено место, мало копнувши, и гле као да земља рукама издаваше оно што је чувала, и нису нимало промашили отвор јаме у којој

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

ових крајева, у којима се чакавски дијалекат одржао услед географске усамљености, сви Србо-Хрвати говоре штокавски. Место штокавским и чакавским Словенци говоре кајкавским дијалектом. Али овај дијалекат није својствен само Словенцима.

Како ово становништво има особина и централног и динарског типа, тешко му је одредити место. Најзад се Словенци Карста, које сам уврстио у динарски тип, у извесном погледу разликују од осталог динарског

Са овим се инспирацијама мешају расни инстинкт, инстинкт за животом и за развијањем, инстинкт да се извојује своје место у свету и да се да своја пуна мера, инстинкт чија је снага огромна.

Опевају се љубав према породици и према матери, нарочито љубав према брату, која заузима прво место у народним песмама; осим материнске љубави љубав према брату је једина коју жена динарске задруге сме исказати; она то

Када стигну на одређено место, распакују и скидају товаре са истом брижљивошћу. Гледајући их на послу добија се утисак, као да мисле само на одлазак

Богатством и лепотом свога фолклора Босна и Херцеговина заузимају прво место међу српским земљама. Херцеговачки дијалекат је код Срба усвојен као књижевни језик.

Неки од ових муслимана заузимају видно место у српско-хрватској књижевности. Учествовали су у националном покрету, који је захватио целокупну јужнословенску

Шјор ради мало и са малим је задовољан, живи мирним животом уживајући поштовање својих суграђана и има почасно место у цркви или у поворкама.

После Солуна прво место заузимају Сер и Кавала, опет грчко-левантинске вароши; међутим су мале вароши, као Његуш, Бер, Воден, Драма, Пазар

година ово је било српско село са моравским становништвом: али су га мало-помало истискивали и населили се на његово место Арбанаси, пореклом са Косова, из Дренице и из Метохије.

Девојке и невесте се о празницима доста неукусно украсе: место „долактице“ носе тада куповни јелек, а око појаса су велике пафте од новог сребра (пакона, алпаке), поткићене сребрним

Један, сада имућнији, сељак из Пасјана причао ми је да је његов деда променио осам пута своје место становања. Долазећи из села Рајчића (у кумановском крају), да би се стално настанио у Пасјанима, он је успут мењао

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

је увис шикнула Побегли су далеко Гледали су издалека Змија се око видика обвила Ко јаје га прогутала Вратили се на место игре Нигде змије ни траве ни парчади белутка Нигде ничег далеко у кругу Згледали се осмехнули И намигнули једни

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: Отказ? Нашли сте боље место? АЉОША: Не то. Ни за боље место, ни за бољу плату не оставим, али, али... ПАВЛЕ: Онда сте болесни?

ПАВЛЕ: Отказ? Нашли сте боље место? АЉОША: Не то. Ни за боље место, ни за бољу плату не оставим, али, али... ПАВЛЕ: Онда сте болесни? АЉОША (врти главом не подижући очи): Њет!

(Новаковићу.) Читајте, молим вас, даље! НОВАКОВИЋ (чита даље): „Одлучих се, дакле, на то, и, како је Беч незгодно место, јер свакога тренутка може човек срести познаника, првим возом кренем у Немачку, у Хамбург и, у околини Хамбурга, у

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Сада знам да је била у праву: ја морам имати једно место само за себе, или сва остала бивају оклоп који ме гуши. Собица на тавану била је то место и ја нисам претерано уживао

Собица на тавану била је то место и ја нисам претерано уживао кад бих затекао Весну да цуња по њој. Гуштере у шпиритусу, кутије с набоденим лептирима и

” Ко је била та Соња нисам успео да сазнам. Миша који је употребљавао француску читанку место дописнице сигурно је већ отац породице, ако није говедо са свих страна.

сам стигао до Погаче, јер је то чворна тачка коју човек мора да пресече да би стигао на Тису, или већ неко друго лудо место. Атаман је седео на једној од клупа загледан у прозоре наше гимназије и грицкао семенке сунцокрета. - Здраво, стари!

Жене! Чуј! Мало је требало да се изврнем на неко место. Жене! Атаман ме је гледао као што је Хилари морао гледати падине Хималаја кад се попео до врха. Жене никада нису деца!

- Ово није место за те ствари! - бранила се жена, али онај глас, сада већ сличан неком гласу који сам знао, наређивао је молећи.

Чуло се само дахтање и опет глас мог оца, који је говорио жени да не брине: ово је последње место на коме би је њен муж могао потражити. Била је то, значи, удата жена. Почех да прислушкујем пажљивије.

Упитах се хоћу ли и ја ако се оженим Рашидом кроз неких тридесет шугавих година заузети њихово место, али то је као и већина мојих питања било питање без одговора.

додуше, а и понека даска је пропадала под ногама, али та, пре мали милион година заустављена скела била је најлуђе место које је човек могао да измисли.

Бароница је чучнула на старо место, сократовски климнувши главом, и почела да преврће по врећи коју је вечито вукла собом, скупљајући отпатке свих

Његов отац је шеф болнице у којој је умро онај мој ујак и он је то морао знати, То да је идиот, мислим. То где му је место, такође. Ако било ко уопште зна где му је место.

То где му је место, такође. Ако било ко уопште зна где му је место. Рекао сам само да ми је Рашида нешто као љубав, али он то није могао да схвати.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Сви заседну. Ту је и госпођа Сока са целом породицом. И Милан шегрт добио је доле место. Код господара Софре и шегрт за трпезом руча. Мати се тек каткад дигне да надгледа, а Ленка и Пелагија служе.

Мати је пре тог спомињала господару Софри да дâ Перу даље у школе, или да га дâ гдегод на друго место у трговину, али он нипошто; хоће по свом калупу сина да изобрази, да је увек пред његовим очима, па вели: и он је у

Обуче се по реду, узме наџак и каже да је готов. Сад уђе у биртију. Разгледају где би било најбоље. Молер нађе једно место на дувару, у чело, да сваком који уђе одмах у очи падне.

Чамча унесе „провијант” и једно половаче. Место да армицијаш њих части, они часте армицијаша. Армицијаш добро пије, већ се помало угрејао.

— То је село једног богатог грофа. Ту ћемо „ауспрух” продати. — Када? — Сутра. — Али овде није опасно место, као она чарда? — запита Кречар. — Није, ’де си видео да гроф спахија седи ’де је опасно? — А познајеш ли ти грофа?

На том красном кандилу израђени су светитељи, међу којима главно место заузима свети Никола. После неколико дана спреме се на пут, кола натоваре платном и пођу натраг.

Госпођа Матилда поручи Шамики да дође у Б. да се с њом на извесном месту састане. Определила је место, дан и сат. Шамика се пријави у заказано време. Ту му госпођа Матилда исприча како је Лујза жалосна.

Прави „галантом”! — Ја вас сажаљујем, господин-Кирићу! — Зашто? — Што вас усрећити не могу. Камо среће да сам вас место лаћмана изближе познавала! — Већ сам оматорио. — Ништа зато, жените се. — Кога да узмем?

Јуца, кад је чула врата отварати, држала је у руци зборник и молила се богу. Затвори зборник, али ето на вратима место Шамике, брат. Брат је гледа како је обучена, јежи му се кожа. Јуца му изгледа као с неба какав дух у женском облику.

ділігенце) — брза поштанска кола која превозе и путнике депосітум (лат.) — остава, место где се чувају туђе ствари „Дер Тодесенгел сенкт дие Фацкел ніедер, Унд міт іхр ерлисцхт меін армес Сіен.

побегао из Меке 622 године, где је и умро; у њој се налази гроб Мухамедов Мека — град у Саудиској Арабији, родно место Мухамедово; за муслимане свето место куда иду на хаџилук Меін Херз іст Хорст дер Ліебе (нем.

је и умро; у њој се налази гроб Мухамедов Мека — град у Саудиској Арабији, родно место Мухамедово; за муслимане свето место куда иду на хаџилук Меін Херз іст Хорст дер Ліебе (нем.

Црњански, Милош - Сеобе 1

изнад чланака и лактова, донесен и бачен пред улаз у тај чудни дрворед, којим је имао без даха да пројури, а у ком су место стабала стајали непомично његови земљаци, из којих је израсло шибље.

Ако је стајао крај њега, гледао га је некако сажаљиво, ако је седео крај њега, препуштао му је благонаклоно место, мада је он био сув као штап, а онај тежак као буре.

Живео је за њих и занемарио своју трговину, бринући се да их већ једном насели стално на једно место. Увиде да је срећа братовљева сасвим случајна, али да тако мора бити.

Дуго се задржа код великог прозора са решетком, који је гледао на реку. То место одабра првих дана да се исплаче. Дан и ноћ протицала је ту широка, устајала река. И, у њој, њена сен.

сматрали непријатељском земљом, ушао је у Виртемберг, сав у процвалом дрвећу, мирисним шумама и брдима, тражећи згодно место за зимовање, где би стоварио све оне коже, кабанице, ћебета, што их је пук вукао и пртио од куће.

перику, примали су их врло хладно, а један од његових официра, капетан Антонович, само је сабљом успео да сачува своје место у једној гостионици, у коју су кирасири довели две италијанске глумице, да начине театер.

прву ноћ, у једној шуми, из које се видела варошица Штукштат и Рајна, са једним рукавцем, који је Беренклау одабрао за место где ће прво да се удари. А иза њих, у даљини, брда.

успети да крунише свога мужа у Немачкој, била му је шеста брига, као и њима његово производство за потполковника. Место рата у ком је учествовао, он је памтио то своје ходање тамо‑амо, као неко бесмислено тумарање кроз вреле, летње ноћи и

Бабетина му се појави на место прве љубави, празнина на место градова, у којима је живео, трговао, или копао јаркове, пуцао и тукао људе.

Бабетина му се појави на место прве љубави, празнина на место градова, у којима је живео, трговао, или копао јаркове, пуцао и тукао људе.

се као у сну, по којој би могао да се испружи, да га вода носи, носи, као његове лађе, кад нема ветра, лако и нечујно. Место тога, почео је да се дави са коњима у блату и да гута песак, копрцајући се, у муљу, који никако није могао да избрише

И да место чистих небеса и сласти телесних, као неки паша око свога врта и шедрвана, наиђе на кудикамо страшнију патњу, него што

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

него представља један систем веома прецизно кодификованих симболичких акција у којем ништа није случајно: ни време, ни место извођења, као ни поступци и средства.

У језику магијских обреда, чији је циљ рађање мушке деце, истакнуто место имају разноврсни предмети и атрибути који симболизују мушкост.

„Кад трудна жена изађе из собе напоље, онда нека комшика метне на клупу или кревет испод поњаве или ћилима на једно место нож а на друго маказе, али тако да трудна жена о томе не зна. Затим је зовне и каже јој да седне.

⁴⁰ Трудница такође не сме јести „начето“ место. Вук пише: „Приповедају кад жена трудна једе месо од овце, или од козе, коју је вук јео, онда по њезином дјетету кад

Ко се роди на Велику суботу, тај може да види „црвени ветар“, а има и способност да открије место са закопаним благом.

⁸ Вода после купања проспе се на за то одређено, „чисто“ место. На Косову се проспе у кући, а никако напоље, да се не би детету десило какво зло.

многа невидљива бића која му могу зло нанети, разумљиво је што је велики број заштитиних мера везан баш за ово место. Пре свега, врло је важно од каквог је материјала колевка саздана.

Овде је место да се нешто каже о једном веома старом, чудноватом и широко распрострањеном, много изучаваном, а још увек загонетном

Ако на болно место кане само кап млека, болест ће, кажу, засигурно проћи.² Колико је у српском народу значајан култ млека види се и по

У легендама о јунацима такође је опште место да су њих виле задојиле. Необично јунаштво Бановић Страхиње, Милоша Обилића, Алије Ђерзелеза и других јунака народ

Строго се води рачуна да се вода употребљена за купање детета проспе на посебно, чисто место. Она се обично просипа уз плот или тарабу, а никако тамо где пролазе људи или стока.

На крају обредног шишања, коса се пажљиво прикупи и оставља на нарочито место. Најчешће се коса, да би дете добро напредовало, оставља на младу шљиву, затим у рачве калема који бујно расте или у

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Зна се свачија путања и место, и кад ко изгрева у пуној слави и докле му траје плима, зна се којом светлошћу ко сија и од кога је прима.

имају позивнице за сваку поворку и панораму, за човека кога и у возу, и на гозби, и у храму, и у рају, нумерисано место чека, за оне који још за века гробницу где ће лећи знају; за људе које на свакој води чекају броди и котва у сваком

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

122 ПРАЗНИК 126 ШЕТАЧ 131 ПРИЈАТНО МЕСТО 135 ЦАРСКЕ МРВИЦЕ 139 МИС 145 ЛАЊСКИ СНЕГОВИ 147 НЕДЕЉА 151 ВИКЕНД 154 ПОСЛЕ ГОСТИЈУ 161 ИЗЛЕТ 166 ЗАМАК 169 ЧОВЕК

Па, како је, каже, шта има ново, шта се напада? Без везе! Видимо лепо, место га некако не држи; нервозан је, сав у грчу, уопште више није за глуварење.

У чему је штос? Као да се мени глувари овде годинама, као да ја не бих збрисао истог часа на неко боље место када би ми се пружила шанса? Знате када бих пожалио за овим ћошком? Никада! Фуцк офф!

То је моје место! – говорили су за комадић обале, за неку стену згодну да се на њу наслони глава, за део мола или лантерну.

– говорили су за комадић обале, за неку стену згодну да се на њу наслони глава, за део мола или лантерну. Ово је моје место! Али, ко може да поседује море?

али већ сутрадан, првог, десетог или двадесет и петог, стизали су нови гости и говорили за комад обале да је то њихово место, и све је било исто. Не, не, заиста је крајње време да се пакујем! Био сам са келнерима на ти.

Нарочито ми се допадало оно место када Принцип пуца говорећи са папучице аутомобила: »Дошао си Босну походити, српски не знаш добро говорити, Ево Тебе

ФНРЈ захваљује...« и обојена разгледница Вука Караџића, још и његова диплома за прво место у јесењем крос-контрију 1952.

неке даљине, а онда је полако, сасвим полако, спустио свој товар на земљу и дуго разгледао полумртвог професора и то место.

За старце, опет, то је једино место у њиховом крају где се нешто догађа. Оно им замењује седење пред градском већницом — затворена је оне године кад

– А где је, до ђавола, знак за кривину? – Тамо... – Не види се од грања! – Нема ко да га скреше. Сиромашно смо место. – Има ли сервис за кола? – Нема. – Има ли бар какав аутомеханичар'? – Нема. – У реду! Где је телефон'?

– Ово насељено место? – Ми живимо овде и ништа нам не фали. – Добро, људи, хоћете ли ми помоћи да извучем кола? – Зар не видиш да смо

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МАТИ: Е молим вас, благо је лако стећи, само кад је човек вредан. ПРОВОДАЏИЈА: Верујем, особито кад је место као код вас. Гледим, лепа се варош учинила. МАТИ: А ви нисте скоро овде били?

Лазар, мамо, то не могу никако да трпим. МАТИ: Па зови га Лазицом, Лаком, или како оћеш. И ја твом оцу кажем „Цицо“ место Ника, а тако и друге чине. ТЕТКА: Мени мој каже „бабо,“ а ја њега „Мило“, па добро.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

феномен 4 Почеци 6 Дете и дечја књижевност 8 Прибежиште 13 Васпитна тенденција 16 Мерила 19 НАИВНА ПЕСМА 22 МЕСТО И УЛОГА ЗЕЦА 35 ЈЕДАН ВИД УПОТРЕБЕ ДЕЧЈЕ 48 КЊИЖЕВНОСТИ 48 ЗМАЈ 53 ПОБУНА ПЕТЛИЋА 61 ЋОПИЋЕВЕ ПРИЧЕ ИЗ

Тим ограничењем она као да је признала да не држи много до себе, и да драговољно пристаје на ниже место у редоследу духовних активности.

песама деца су прихватила и заволела; то је лепо; али, то је једна од оних чињеница којима се ништа не доказује. МЕСТО И УЛОГА ЗЕЦА У дечјој књижевности, која се од XВИИИ века почела издвајати као посебан род, зечеви су одиграли видну,

Зајац-хвалисавац једног дана радосно поскочи И целом свету објави што не рече дотле никада: Међу зверима прво место мени припада! На мору и на копну, па чак ни на небесима Боље животиње од мене нигде не има!

На мору и на копну, па чак ни на небесима Боље животиње од мене нигде не има! Зајцу ће почасно место оспорити медвед, а напослетку ће и једног и другог победити црв.

Воле да посматрају људе док расађују купус, и договарају се како ће, кад се купус заглавичи, на то место често свраћати. Велики су мајстори у шарању ускршњих јаја.

Та, ретка изворна делца, могла би опстати и наћи место и у постојећим оквирима књижевне уметности. Могли бисмо их прикључити час сатири, час хумористичкој књижевности, час

ПОБУНА ПЕТЛИЋА И Змајево дете је дете честите грађанске средине, чије је место у друштву сигурно, задаци јасни, обавезе утврђене. У том детету песник осећа будућност нације, њену сутрашњу снагу.

Ставих жути лист у рупицу на реверу и рекох: -Ово је место за француског Перу. Зашто се овај лист зове Пјер, зашто је Француз, то ни на рационалном ни на ирационалном плану

Применљивост којом се песма чвршће везује за догађаје, за поводе, за место и време, помаже јој да нађе боље услове опстанка, подстицај, животворни узлет.

одељку Радовићевог стваралаштва појавила се температура које код њега, до сада, није било; скепса је уступила место извесном заносу. Али, заноса текућим животом и човеком ни ту нема.

Она, свакако, припада лакшем, тзв. забавном жанру, али то нимало не умањује њено изузетно место у историји нашег духовног искуства.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЖУТИЛОВ: Знате ли шта је, да истерамо Гавриловића из одбора, који је и тако мађарон, па да наместимо вас место њега. СМРДИЋ: То би добро било. ЖУТИЛОВ: И тако нам млого којешта квари.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ЦАР 331 БОЖИДАР КНЕЖЕВИЋ 332 В ДАНАШЊА КЊИЖЕВНОСТ 334 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ 335 ДОЛАЗАК МЛАДИХ НА МЕСТО СТАРИХ 336 ИНДИВИДУАЛИСТИЧКИ КАРАКТЕР ДАНАШЊЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 337 НАЦИОНАЛНИ ОПТИМИЗАМ 338 ДУХОВНИ И КУЛТУРНИ

Природно је да се у таквим тешким приликама Срби нису добро осећали у својој новој домовини. Место жељена склоништа наишли су на нова гоњења и страдања, и горко осећање захватило је душе народних вођа.

у световњачком реду прво место заузимају грађани, трговци и занатлије, растурени по свима местима уз Дунав, од »сребробогатога 3емуна« до

људи«, официри у државној служби, они су се издвајали из народне заједнице, поступно постајали национално равнодушни. Место њих на челу народа стоје и прву реч воде грађани, трговци и занатлије, који су дошли са Балкана са извесним знањима,

Када помиње себе назива се: »многогрешни«, »непотребни«, »луди«, »скудоумни«, крије своје порекло и место рођења, и пише: »отечество ми земља, мати же гроб«. Када је писао своја дела био је »в старости глубоцеј«.

Пошто му је брат свргнут са епископске столице и бачен у затвор, он изгуби место, напусти Ердељ и 1680. оде у Влашку, на двор кнеза Шербана Кантакузина у Букурешту.

је у Москви и у Смоленску. 1757, путујући пуну годину дана преко Пољске и Угарске, врати се у Карловце. Не добивши место за наставника у »Покрово-Богородичиној школи«, увређен и разочаран, он напусти Карловце и по други пут оде у Русију.

Оставши ту неколико месеци, преко Македоније и Србије врати се у Карловце исте године. Тек 1759. добије место за наставника географије и реторике у »Покрово-Богородичиној школи« у Карловцима.

Као песник Рајић има своје место у историји српске уметничке поезије, као један од првих писаца наших који су писали стихове.

Он напушта стару традицију да се у писању почиње црквеном историјом и место тога говори о ранијој судби Словена, тумачи постање монархије и републике, расправља о историјским законима, има

Он заузима особито место у српској књижевности XВИИИ века: он је прелазан писац између старије, богословске, и нове просветитељске световне

Люобезни Харалампіе, који је позив на претплату за Совъте здраваго разума и манифест целога његовог будућег рада. Место објављених Совъта издао је он у Лајпцигу, 1783, дело Животъ И приключения Димитріа Обрадовича, нареченога у

Сремац, Стеван - ПРОЗА

А то место препишчика једва је добио. Сва му се фамилија дигла на ноге док му је израдила то место. И тетка, и стрина, и стриц, и

А то место препишчика једва је добио. Сва му се фамилија дигла на ноге док му је израдила то место. И тетка, и стрина, и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали), и мати — све је

Али: »Човек налаже, а бог располаже«, и наш мајкин »медиционар« запе, па ни маћи. И место да медицину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине) — он запе у нижим разредима неких шест година, и

— вели му шеф. — То ти само кажем. Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и »јабуке« место господина начелника или господина министра?! Да вараш геаке и да им обећаваш нешто?! — То није истина!

Кад је дознао, он се иселио од Ристе пушкара, и место једне сталне и главне канцеларије, имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.

Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао. Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.

Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео. Кад дође, а он скине само капут, а припаше место кецеље неку стару сукњу госпође Перке шефовице, па ради посао, а све замеће шалу и прави комедију, тако да гђу Перку

извора и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подлого друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на коме он обично сеђаше. И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

крај једног извора, Теке што је забелила зора, Ал' све јасно канô у по дана Када сине луча та сунчана, Дивно место, пуно лепирића, Пуно тица, и пуно цветића, Пуно липа и друге дивоте — Баш ми срце из недара оте.

Све нестало, све га је издало, Ти једино верно му остало, Млого тео, млого започео, Час умрли њега је помео, Место данка спустила се тама, Место славе тебе има сама, Ти си понос, ти си цела дика, Ти му слава можда свеколика.

Ти једино верно му остало, Млого тео, млого започео, Час умрли њега је помео, Место данка спустила се тама, Место славе тебе има сама, Ти си понос, ти си цела дика, Ти му слава можда свеколика.

Ој Карловци, место моје драго, Кô детенце дошао сам амо, Игра беше једино ми благо, Слатко зва ја мед и смокву само.

љубице убаве; Збогом и ви по њима извори, Веља сласти када жеца мори; Збогом остај, убаво Белило, Ти ми беше увек место мило, Свуд по теби деклице, танане, Свака од њи лака кâно лане, Лица бела па мало румена, Сукња борна дивно

Неће бити соколова ока, Нити плећа кô стена широка, Нити груди као сињи камен, Кад удариш да истераш пламен, — Место раста, место оморике Буће само трске и шибљике, Ох невољо, ао вељи јаде!

соколова ока, Нити плећа кô стена широка, Нити груди као сињи камен, Кад удариш да истераш пламен, — Место раста, место оморике Буће само трске и шибљике, Ох невољо, ао вељи јаде!

Кад удариш да истераш пламен, — Место раста, место оморике Буће само трске и шибљике, Ох невољо, ао вељи јаде! Место оне поносите зграде Биће само два-три прашка лака, Да се плаше од ветрића свака.

али баш најпосле Да не беше све то санак досле? Ово реко, па се лећи спрема, Јера ми се нешто позадрема, Но док место ја тражи по мраку, Гледну малко небу и облаку, Ал' кад виде саме облачине, А звездице те баш ни једине, Падне на

Побратимство под ноге вргао, Родну земљу злотвору издао, На крст часни сабљу повадио, Украј Бога место изгубио, Па све заман — ох ти јаде тешки!

ограшју паде, Ал' се Цвета преварит не даде: „Е па добро, дад' његову главу, Да је видим мртву и крваву, И целивам место драгог свога, Кад га жива грлити не мога, А ти брже копај раку ладну — У њу лећу, издајице нећу.

Јуриш, брате, сеци, туци — Бесна пашчад, исти вуци — Јуриш, јуриш на злотворе, Да ти име не оборе! Место Јован Јанош веле, Место Глиша Гергељ жеље, Место Паја Палчи ишту, Од Стеве ти граде Пишту — Јуриш, Србе, јуриш,

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Биће да га је у ономе боју — а сви бар знамо шта је стање ратно — неки арамија, неки здрпиловић, на незгодно место га је млатно! И ту га је оштетио знатно! СУЉО: Шта му је било — ја нити знам, нит питам. Његова ствар.

Да нема неке забуне... ХАСАНАГА: Прво седи. (Кратка тишина, док бег заузме место) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ми однедавно више нисмо род... ХАСАНАГА: Јес, фала богу.

МУСА: Ћути-де! Као да чујем таламбасе! Богами, јесу таламбаси! Ево сватова! Ајде, свако на своје место! Брзо! Суљо, по агу! (Суљо утрча у кућу. На сцену улазе Хасанагиница и бег Пинторовић.

Знам распоред. Овде брат, овде чауш, и тако даље, овде невеста, овде младожења. Ал овде, где је место младожењи, ја видим коња! За кога моју жену удајеш? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта под тим подразумеваш?

Каква ти је то смишљотина? Шта си то намислио? ХАСАНАГА: Шта сам ја намислио! Ти си место младожење довео коња! Хтео си ти мене да увредиш доводећи ми пред кућу ову кљусину!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

у масним, прљавим минтанима; опасан с неколико појасева; на ногама свињски опанци из којих стрчаше навек слама место обојака.

Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља. Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.

И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије. И тек онда доносиш јела, али највише пшенице с орасима и шећером.

И пригрљену, потпуно припијену узаме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела... Ах! И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка, туга... Сузе ми навреше.

Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ломила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову бојећи се, да се не

Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом —

Дође до мене, спази ме, и место: „Добро јутро“ Ти рече: — Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан. Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од

икада срце заболи, душа се раздрага и слатка туга обузме душу — то је при успоменама на прошлост, минуле дане, родно место, другове из детињства...

Тада га дозва отац к себи, не знајући шта да чини. — Седи! — рекао му мрко и показао место ДО себе на миндерлуку. Стојан, као увек, само стао пред њим. — Нека — одговори му — Могу и да стојим.

— Да гледамо — шапуташе носећи ме кроз башту. И донесе ме до зида. Изабра најтамније место, у ћошку до јабуке. Мене метну на зид и окрену тамо, свадби, а она оста иза мене.

— Ето га, нека служи он. Видиш ли га колики нам је порастао. Седи ти, тако, до мене. И помиче се да јој начини место. Мајка седа, клекне, и нуди ч’а-Јована, а рука јој дрхти... — Кусни, Јоване. Обиђи. Ја баш за тебе оставих.

Али она опет окрете на шалу: — Јест. Такав ти посао. Само да си по механама. Место овде, овако, да седиш, веселиш се, а ти тамо. Па и да се ожениш. — А да знаш какво сам ти девојче изабрала?

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Лаза Костић ПЕСМЕ Садржај МЕСТО ПРОГОВОРА 2 МЕЂУ ЗВЕЗДАМА 3 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 14 ПОД ПРОЗОРОМ 15 ПОГРЕБ 18 ПОСЛЕ ПОГРЕБА 22 ОБЈЕСЕН 25 СИНОЋ 27 ЉУБАВНА

И МОЛИТВЕ 174 ПЕВАЧКА ИМНА ЈОВАНУ ДАМАСКИНУ 175 МОЛИТВА БОГОРОДИЦИ 178 ЅАНТА МАРІА ДЕЛЛА ЅАЛУТЕ 179 ПЕСМЕ МЕСТО ПРОГОВОРА МЕЂУ ЗВЕЗДАМА (Вилованка) У по ноћи превесељке, са нетренке теревенке, загрејан се дигох дома.

Силних жеља полетело јато да с висине изгледује злато, о небо се жеље приковале, место звезда на мене су сјале, а највећом од тих жеља клети' придела је нојца вео бледи, бледи вео сади-месечине, хоће нојца

Ваљда кроз вас проби цикут и вапај мученички, па кроз свако тако процикнуто место провиру знаци божје милости танко, штедљиво, као што владари на земљи колајне деле, колајне сјајне и речи лепе теби,

речи, мора да се ум притаја кад се лудост пред њим печи, у жестини окршаја ветрењача многа звечи, кад је глави друго место а трбух се за све брине: сећам те се врло често, будалине Саведрине.

чика, филишћанског најамника, чико њојзи боле зна: одведе је на преваре међу своје господаре — сад им ноћу уз пехаре место жишка лицем сја. Јест, ал' сада, боже свети! кад од мене туђин стрепи, сада ме се свака лепи!

Знадем шта се тамо спрема, ал' Самсона више нема, место њега ен' у клети на постељи мојој спава авет грдна мојих страва, — Дагон ми се њоме свети, што му храма обесвети; ено

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем.

Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих радила од милине, све бих оно место љубила. На то се аждаја насмеје па јој рече: — Онде је моја снага у оном огњишту.

Онда цар седне с њим на кола, и пође на оно место да види је ли истина, кад тамо, али још само један прут нађу. Цар Тројан нареди да се начини свирала од онога прута да

у цара на ком ће месту да буде виноград, па нека ти ишпартају, а ти узми торбу и у њу струк босиљка, па иди на оно место и лези те спавај, а за седам дана имаћеш грожђа зрела.

А мати кад чује, рече му: — Иди, синко, иди огледај, и онако си пропао. Онда он отиде к цару и заиште место за виноград и да му се ишпарта где ће бити бразде.

Он изиће иза села, и кад дође на оно исто место где је пре ону девојку нашао, она изиђе опет преда њ па му рече: — Опет си, брате, невесео н плачан.

Виљеви ће онамо доћи да пију воду, па ће се опити и попадати, а дунђери онда нека им све зубе изрежу па их носи на оно место где цар хоће да му се град сагради, па лези те спавај, а за седам дана биће град готов.

отиде и сврши како му је девојка казала: виљеви дођу те се опију и попадају, а дунђери им исеку зубе и донесу на оно место где ће се град зидати; он увече метне у торбу струк босиљка, па отиде онамо и легне спавати, и тако за седам дана буде

А он одговори: — Да је све вино од ове воде, па да је моје. Анђео прекрсти штапом, а то место воде потече вино: ту се бурад оправљају, ту се вино сипа, људи раде, село читаво.

А он му одговори: — Да су то све овце, па да су моје. Божји анђео прекрсти поље штапом, а то све место голубова овце: ту су станови, једне жене стоку музу, једне млеко разливају, једне скоруп скидају, једне сир сире,

Кад ујутру дан осване, али нема оних дворова великих, већ место њих средња кућа; али и у њој опет има свега доста. Кад буде предвече, седне Усуд за вечеру, седне и он с њим, а нико

“ Кад ујутру дан осване, али нема ни оне куће, него место ње стоји мања. И тако је Усуд сваку ноћ радио, а кућа му се свако јутро смањивала, док најпосле од ње постане мала

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Тешко свакој, која не љуби чистоћу. Шта си ону маст метнула на полицу, да дирају мачке? Зар је њој онде место? ЛЕПОСАВА: У хитости оставила сам, пак сам после заборавила. СОФИЈА: Жалосно је за сваку кућу, гди нема реда.

МАКСИМ: Свршила као наопако. Како си метнула онај пепео? СОФИЈА: Као што си казао. МАКСИМ: Онде је њему место. Нисам ли сто пута говорио, да се меће поред оџака. СОФИЈА: Ја сам чула: у крају до олука.

ЈЕВРЕМ: Право, снао! МАКСИМ (Јеврему): А шта ти ту? ЈЕВРЕМ: Кад командант не разуме команду, онда се место њега поставља други. МАКСИМ: Ти њу квариш. ЈЕВРЕМ: Ја сам само од генералштаба.

ПУТНИК: Није ми познат, а ко ће све фабриканте и познавати. ДОКТОР: То је фабрикатно место. ПУТНИК: Није ми познато. ШАЉИВАЦ: Видите, код нас чујете што нигди нема на свету. ДОКТОР: У Паризу сте били?

ДОКТОР: Јесте ли били у Витлехему? ПУТНИК: Где је то? ДОКТОР: Исуса Христа место рођења. ПУТНИК: Ја сам казао да ви нисте Србин. Та у Светом писму стоји Витлејем, а не Витлехем.

ДОКТОР: Пређе него о томе што почнем, треба да знате да Србљи живе и у Босни, гди је знатно место Дубича на реки Сани у предјелу сребрни и гвоздени руда налазећим се.

Ја сам моје новце закопао, пак све ми се чини да је рђаво место. И заиста, онде, где свако може доћи и завирити, нису најбоље сачувани. Да их извадим дакле, и на друго место сакријем.

И заиста, онде, где свако може доћи и завирити, нису најбоље сачувани. Да их извадим дакле, и на друго место сакријем. (Иде к дрвету.) Оди, бриго моја! (Копајући.

КУЗМАН: Фала, комшо, на твом пријатељству; али, опет, не желим да ми место покажеш. Знаш, новац је ђаво. ДАМЈАН: Иди, молим те, сад ћу ја о теби, или ти о мени сумњати.

Не шкоди прокушати. (Приступи месту.) — На моју душу, малда није радио, зашто ми се чини да је ово место сасвим други вид добило. (Почне копати.) ДАМЈАН се полако укаже. ДАМЈАН (за себе): Аха, овај се већ забунио.

СТАНИЈА: Тако и Турци чине, и ви нисте бољи. Куку, Стано, ако умрем у погано место! ЉУБА: Не бој се, мајка, овде није тако. СТАНИЈА: И овце, и овде; ако није било, биће.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

да ниједну реч не чујем! Ја знам што радим. Ти си једнаког лица и мога стаса. докле год ја не дођем, ти остајеш овде место мене. Поватаће Султана свима крајеве! ПЕЛА: Али ако ме познаду? СУЛАТАНА (лупи ногом): Опет почињеш?

Није шала, навуче жена моје аљине, повеза се, пак канда у воду утону, а мене остави да будем место ње госпођа и јошт да се ником не издајем. Шта ће бити ако дође милостиви господин? Ево некога!

ПЕЛА (с валом преко шешира, ступи), ПРЕЂАШЊИ ТРИФИЋ: Оди, сунце моје, оће мајстор Сретиница силом да ти преотме место. ПЕЛА: Милостиви господине. ТРИФИЋ: Шта је? ПЕЛА: Опростите ми, ја нисам крива.

ТРИФИЋ: Хм, хм! Дакле, тебе је Стеван место Пеле код Срете однео? СТЕВАН: Милостива госпођа, молим за опроштење, ја нисам знао. СРЕТА: А шта ћу ја да рекнем?

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Можда је била пустош и хладноћа, Па заборавом намерним се тешиш: Да ми је да ти место песме ове Напишем читак синопсис за снове!

Овде и рушевине Сарађују, из века у век, са савршенством: Светлост је халина душе и на тим стубовима Што место архитрава озбиљно ваздух носе. С верношћу истом, као да иста је тежина. А љубав?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

на пример, већ бих имао свој сопствени комфорни споменик на Калемегдану, где сам ошацовао једно заиста пријатно место, одмах десно покрај главне шетачке стазе. Уместо тога, што сам радио?

Узмимо другу могућност! Ако неко може да вас отфура на једно овако максимално место, где сваки сто има лампу са абажуром, онда је он као по правилу „табу“, разменио је четврту банку живота, има жену и

“ што се тиче њиховог понашања, они се иначе понашају као шефови диктаторских режима — у последњем тренутку мењају место и време састанка да би избегли потенцијалне атентаторе! Стварно вас не масирам?

Баш ми жао! Стварно ми је жао! У ствари, да ме вечерас нисте извели на једно овако фино место, умрла бих а да не бих никада дознала чему служи стари кечуп, на часну реч!

Све у свему, било је то прилично конфорно место с употребом дељиве реке. Мој матори написа једног дана белом бојом на прамцу „ЧАМАЦ“.

Сећам се година кад је мом матором ишло наопако: нисмо имали ловуџе ни за једно пристојно место под капом небеском, али стари „Чамац“ је увек био некако ту, под руком, и увек би се нашло толико ловијановића за два

А ово је Анчи, на пример, једно право правцато место! То сам схватила тек касније. Дакле, на свој рођендан, одох, наравски, тамо. Брод је у очајном стању.

Шта се догодило једном Бурзи у Милану, и отварање Анине изложбе са затварањем критичара (у лудницу!) Посебно место у мојим мемоарима заузимали би међународни разговори које сам водила у студентском дому на Новом Београду (ИИИ блок,

зар, драга матурска комисијо, и ви што треба да оцените овај антологијски састав који ће сасвим сигурно заузети своје место у женском делу фризераја српске књижевности, раме уз раме са посланицом Монахиње Јефимије, зар и ви нисте стигли у

Хоћу да кажем, ако је ово где ми живимо право место, онда оно мора имати и праву моду за себе, је л' тако? Мислим, моду у којој ће се осећати све оне бурегџинице, мирис

На часну реч, убијте ме, не могу! Али нећу одустати од трке. Само ћу је развлачити што дуже могу. Није важно прво место — важан је спортски дух!

другима да говоре добар дан и како сте, и да враћају лову коју су дужни; замислите тај хепенинг да вам неко уступи место у трамвају или на вратима каже: „После вас, господине!“ То би нас стварно запрепастило! Такав хепенинг, мислим.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

ІІІ Скруњује се у резиме Роѕа алба место риме, а уз рефрен пламен лиже: тек је душа зрнце риже. Кроз поднебље полуседо, дан и поноћ, упоредо, једући се,

КАО ЛАЂА ПО ПУЧИНИ Ден же и ношт бегајуште... от места на место, аки корабљ в пучинах великаго океана бегствујемо. Арсеније ИИИ Чарнојевић, у Писму од 29.

пуни - именице ствара да из њих груне један глагол чворни, пред чијом силом наука се леди, а реч се смрзне, место да залебди. Тумара тмушом нагон бòготворни. ИИИ Изнутра бео, љубичаст по рубу, а с поноћ—јутра подне му се цери.

Треба нам крви, кòштане сржи, јестива пресног, течне жестине! брзају дани, које не држи место им дато него ништине вијају зевак, кољу се, глођу, кружећи стоје - никуд да пођу.

(Граби, не преди: измиче се нит хитро у разнит, у тамно место, нестих-сталактит.) Расипа рђу лишће крушкино. Изнутра шуми предео фреска. (Гдегде га раздре грло кучкино.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

“ Тако ја мислим. А совет мога пријатеља?... Е, њему је место овде. (Савије писмо и мешне га у џеп.) Али сад куд ћу? Оће скоро да ме изда занат.

А француски говори као да се у Паризу родио. МАРКО: Бре, мани се Париза, већ како ти зна ово место, канда је одрастао код нас. Па онда, и ону девојку... Хм! Хм? Мени је зачудо.

ЈЕЛИЦА: Обрштер? То ми није казивао. МИТА: О том радо не приповеда, јер га увек једи. Догоди се упражњено место генерала, и мој се господин надао да ће он постати; али кад га други претерира, он се расрди, сазове тога на дуел и

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Поваздан тутњи, пљуска и лупа: уклето место ђавољег скупа. А чича Триша, господар млина, старина сваком драга и знана, прекрасне ћуди, с навиком чудном:

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Одједном се залети у цвет, зарива се дубоко у њега, буши јогунасто, страсно, скоро брутално, себи место у њему. Цело њено тело је у раду, чврсто, тешко, задихано.

Покаткад се, и само за један сат, човек одмори као за целу ноћ. Ја спавам изврсно у возу. Узећу место крај прозора, наслонити се и спавати. Пазићу да се не наслоним на завесу, јер су завесе увек гараве.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Тако је плакала она ваздан и сву ноћ горко, Вртећи вретено танко. Она је молила Бога, Да јој бар место каже, на коме оконча Павле, Те једном да види јоште умрлог јединца свога.

7 О витези српски, пепелишта тавна Походиће тада наши милиуни, Место тужних звона хориће се трубе И наши плотуни. НА ПРОСЛАВУ КОСОВСКЕ ПЕТСТОГОДИШЊИЦЕ Као Христос на Голготи, Кад га Јуде

4 „Кад се Рудник пређе и малена река, Има једно дивље и суморно место, На које сам некад одлазио често, А на томе месту пећина је нека, И у њој језеро.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

је трула храна на овој земљи за њих нема стана не знају да земља није женског рода она је све за сваког полазно место даха земља је најлуђа прерађевина има нежно лице за сваког лудака и мртваца што труне ког нико да погледа неће

је иначе моћан и древан мора да предузме нешто пре но што дође зима и заиста док су облаци ниски он стаје на место високо на врх који се зове Голија попут воденог стуба који на ветру говори као да је од шупљикавог метала тако и

врата неко куца силази с хума где су крчме и мртваци и носи кобасицу минут испред коњаника који увек знају страшно место ето странци окупани освајачи долазе по месо и деле девизе стари знанци играју се копљем врло рату орни северњаци

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Може бити ја бих пре вама могао рећи: гле, и ви сте ту? АГАТОН: Море, ја и ти ништа; нама и јесте место овде, али скрхала се цела фамилија. МИЋА: Зар баш сви? АГАТОН: Па сви, дабоме! Ето ту, у тој соби је Сарка.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Ту су били сви моји другови и познаници. А овако, идем у непознато место, међу туђ свет. Сељаци су пристизали у масама. Пописана кола закрчила улице.

И нико да ми није изишао из вагона! Почеше нови да улазе; стари се померају, неки седају, да би што пре заузели место. — Ала смо се згуснули — добаци неко.

Он се уозбиљи, а затим ме зачуђено запита: — А где си их оставио? — Где бих на друго место, него овде. — Погледасмо се, па ми наједном паде на памет: — Да ниси ти случајно намигнуо својим земљацима?

Већ су запамтили и своје место. Команда паде и звецнуше мамузе. Тајац. Стотине очију упише се у мене, пратећи нетремице сваки мој покрет.

“ — говорили су мрзовољно пешаци... А већ дојади и ово марширање. Није се касало, већ смо данима ишли ходом. Моје место било је поред предњег возара на трећем топу. Већ смо се наразговарали.

И запамтите: још за видела да преслишате свакога возара да ли зна где му је прибор. Јесте ли разумели?... На своје место! Овде смо преданили. Био је четврти август.

Око подне угледасмо варошицу Уб. Предахнусмо, када предње батерије скренуше у неко орање. Како се зове ово место? — запитах у пролазу једнога старца. — Вучјак — и стари пође, напрежући године да ме стигне. — Одакле идете, децо?

— Потпоручник Александар! — чусмо одсечан глас командантов, који нам је однекуда заишао иза леђа. — Је ли ту ваше место? — Разумем! — поздрави Александар и у галопу одјури до првога вода.

Погледају војници лево и десно. Одмеравају растојање. Неки претрчавају мењајући место, да су уз некога пријатеља или друга. Командири примају последња наређења и после тога приђоше стрељачком строју.

Два супротна осећања струјала су наизменично: радост, да непријатеља нема, и страх, да они људи не изгину. Место ме није држало. Од узбуђења дрхтале ми руке. Али командир и Александар нису, срећом, ни обраћали пажњу на мене.

Митраљез умуче... Можда се само притајио док не промени место. Змија се не плаши трња, већ је треба тући у главу. У челичне цеви улетеше жуте разорне гранате.

Возари без команде појахаше, готови да појуре. Али их ледени израз лица нашег командира прикова за место. Коњи, обузети општим покретом, узнемирили се и нестрпљиво трупкају ногама...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место. Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који

па онај криви. Ваш нови учитељ... — Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао памет, а неком, место памети, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.

Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и

— Како вам се свиди прво место, је л’ прво ? — Да, сад почињем. — Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим. Ми смо га у школи звали млâдом, јер

обрте се Веља Гојку. — Море... шта ја! Ово ми је треће место, него откуд ти овде, кад си био у Подрињу ? Кад се пре ожени и чак стече козу! — Знаш... наша посла !

Кад се пре ожени и чак стече козу! — Знаш... наша посла ! И мени је ово треће место. Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као

— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године. Је ли, Гојко ? — Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.

Да то учиним сад одмах, док још нема опасности. — Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока! Јер шта бисте могли навести за разлог?...

и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га засад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место. Само тихи, лагани уздаси по кадшто одају његово немо присуство. А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...

Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести. Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.

се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.

— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа. У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

најчешће дарива млада брекиња - врста шумског дрвета чији се плод једе (Сорбус торминалис) брод - пловно средство; место на води где се може прелазити или се превози скелом, газ, плићак, прелаз брчак - 1.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Прво од те жиле! ДРОБАЦ: Не могу ни од рођеног трага да побјегнем! А ђе и да бјежим... СОФИЈА: Наћи ће се неко место и за тебе... ДРОБАЦ: Какво мјесто? Стеничњак? Осињак? Гујињак? Бубашвабињак? СОФИЈА: Боже!... Па и ти си човек!

БЛАГОЈЕ: Шта је? ДАРА: Па иза тебе остаје крвав траг! (Затамњење) ВИИИ СЛИКА НАСТАВАК СЕДМЕ (Исто место, неколико тренутака касније. Одједном се смрачило, месечина је нестала. Дува ветар. Са сцене су отишли сви осим Софије.

Двоја носила! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Ништа се одавде не види! ПРВА ГРАЂАНКА: Требало је да заузмемо боље место! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Ја то не могу да гледам! ТОМАНИЈА: Па што си онда долазила, кад не можеш?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Већ први пут ми љубав беше само бол. Већ први пут место да слушах у зори како се топиш као снег, ја јурнух у шуме где упада брег, и гране што покрај јецаху као моја душа.

Ноћу кад лутам у сенци града, крај распећа, баштина и гробља, не жудим за сином, не планем за робља. Ветри ће место мене кличући да језде.

Развратан колут под очима мојим печат је шума, са болом својим. Дрвеће пуно пупова и звезда место мене живи. Све што сам ја реко шапутаће вам меко даље ноћи. Оне вас воде у моје осмехе и грехе, за мном далеко.

А светковина што вино пије, славе и цркве што нас се тичу? Суза са ока још канула није, још телали место мртвих вичу. Здраво, на дому мрки погледи, мржња и свађа. Здраво, у сраму, покору, беди, браћа смо, браћа!

Растужи ли нас какав бледи лик, што га изгубисмо једно вече, знамо да, негде, неки поток, место њега, румено тече! По једна љубав, јутро, у туђини, душу нам увија, све тешње, бескрајним миром плавих мора, из којих

И, место да се клањам Месецу, тосканском, што у реци, расцветан као крин, блиста, знам да ћу, овог пролећа, закашљати ружно и ви

Повео сам давно ту погнуту сенку, а да сам то хтео, у оној гори, познао грожђе, ноћ, и теревенку, и поток, што сад, место нас, жубори. И, тако, без туге, очи су ми мутне од неке боље, дуге.

И, место да водим, погледом зеленим, као пре, реку што се слива, да скачем, као Месец, по горама пустим, и зажарене шуме да потп

А, место свог живота, давно живим, буре и сенке грозних винограда. Настављам судбу, већ и код нас прошлу, болесну неку младост,

За друштво му, што по винском меху свело лишће расу, са осмехом мутним, прескачући, први пут, потоке, у смеху. А, место свог живота, знам да, по видику, тај осмех расух, над сваким телом, голим, и, над земљом овом, кроз коју Арно

И, место своје судбе, са ужасима новим, сусрећем давни живот, болан, и прозрачан. А, кроз ову земљу, свилену и прозирну, чим, уп

И, место сребрних пруга, забрежја и река, сусрећем, као у сну, уморне мисли, своје. А, над трешњама и младим вишњама, тамну и ду

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

“ И Агатон остави пустињу и врати се у своје место. Али то сада беше сасвим други човек. Дружећи се с људима, он постаде толико благ, тих, добар и свет да су се сви

— Шта је то сад? — прогунђа па се пипну руком по глави и виде да на њој нема косе, већ, место косе, осети под прстима перје. — Какво је то чудо?

Онда подиже очи своје к небу. — Боже, Боже, шта учини то од мене! — хтеде да викне у очајању, али место речи, из кљуна му изађоше само два кратка једнака слога: — Ку-ку!...

Предвече се врати жена кући и запрепасти се кад код куће нађе, место мужа, некакву грдну птицу. — А-а-к-ко си ти? — замуца жена дрхћући од страха. — Ку-ку! — одговори пекар.

ЈОВАН ПУСТИЊАК 1. Рибизле Сурови аскет што је место круха Јео скакавце — што је уништаво Плот многострасну за живот духа, У пустињи је на камену спаво.

“ Ал Он занесен свемирном лепотом. Он се сажали над умрлим скотом... И, као зачуђен, што се леша гаде, Место да Лепо свуд нађу и љубе. Пружајућ руку крај лешине стаде: „Гле!“ рече „како има беле зубе!...

После се вијор спусти Ко меко, бело крило И опет дете метне На место где је било. Притрчаше му ко без душе Питањима га обасуше— Ал мала даваше знаке Ручицама обема Да је глува и нема...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— узвикну тај виши чиновник одушевљено. Мене то још више збуни. — Имамо једно упражњено место за конзула. Ту бисте, што је главно, имали добру плату и добре додатке на репрезентацију, што бисте ви, разуме се,

Ескулапова, који ће у рукама држати такође сребрни дивит, око кога се преплећу две позлаћене змије са дијамантима место очију, и у устима држе свеће.

Намести ме да седнем крај његовог стола, а он седе за сто на своје место. Сто је био претрпан неким старим књигама са пожутелим лишћем и отрцаним корицама: — Одмах ћу да вам се похвалим.

— Чудновато! А шта му то треба? — Треба му, јер тек тако има право да се кандидује за посланика на једно упражњено место, а он је наш човек и помагаће својски постојеће политичко стање. Запрепашћен од чуда, нисам умео ни речи проговорити.

И заиста свет се почео одвајати у разне групе и ићи разним правцима; свака група жури на своје одређено место где ће држати збор.

— Зашто? — Ко то зна! — Па ништа се чак ни важно није догодило? — Ништа. — Чудновато! — рекох. — Место Месије, пао је те године велики град и упропастио све усеве у земљи!

вере је тражио да пошто пото у уџбенике школске о вери уђе и један део о гајењу ждребади, а министар је тражио да место тога уђе чланак о пливању.

да би своме противнику што више напакостио, нареди да се чак ни у зоологији у школама не сме предавати о коњу, а место те одвратне животиње, кад она дође на ред у предавању, да се предаје о пливању у хладној води.

Али, то су већ ситније ствари што се мења једно место у уџбенику, јер се и уџбеници, па чак и целокупни програми за наставу мењају сваког другог дана.

Министар полиције узео је на се сву народну бригу, те он поставља, бира место народа, а народ не дангуби, не брине и не мисли. Према свему овоме, природно је да се то зову слободни избори.

После учења лекција долази слишавање, а затим се држе пробе. Посланици дођу у клуб и ту заузме сваки своје место. Председник клуба седи за нарочитим столом, и уз њега два потпредседника.

Сретну се двојица на улици, па место поздрава одмах: — Шта је са зајмом? — Не знам! — Преговарају? — Сигурно! Министри све јаче учестали похађати

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Дневно плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и светлим зрацима сићушних звездица.

И још она лично долази, — место да он иде њој!... Па како можеш ту да се извучеш?!... Јутарња хладовина све више стеже, и он поче да се здрхтава.

Досади им ово узалудно трагање и страховање; они се управо настраховаше, те и то осећање мораде уступити место другом — љутњи.

Очи му напрегнуто и пажљиво разгледају свако сумњиво место, и глава му се једнако окреће на све стране. Љубиша и сад иде тромо, али му је покрет смео и одлучан, а поглед, рекао

— Хм... добро, добро... само пази: ако не положиш, пресешће ти ово лето. Место да се проводиш у бањи, окапаћеш ми над књигом.

— Перо, како се зваше оно место, где је Едуард ИИИ победио Филипа ИВ? — запита га један. — Не знам ти ни Едуарда ни Филипа, а о њиховим ратовима

Пера обрати пажњу на ове речи и прими их к срцу. — Пст! Иду! Чича! — викну онај с врата и дотрча на своје место. Женске побледеше. Обузе их трема, и ако је свака била сигурна са испитом. Мушкарци се само утајаше.

Дед' на прилику, погоди нам још само годину, кад се Ромул отказао престола. Девојка одговори, па оде на место. Испитивање иде »као по лоју«. Ђаци расположени, па само пљуште одговори.

Историја није забележила време кад је закопано наше место. Али месно предање гласи, да су и наши чукун-дедови били највреднији и најпослушнији народ на свету.

Истина, јесмо се понекад и шалили тим. Једаред Станко берберин предложи, да молимо владу и скупштину, да се наше место сматра као неприступна тврђава, пошто не пријатељ ни с које стране не може у њега ући.

оде и попа, који се после кратког времена врати и каза нам, да се господин капетан помео кад је слао писмо у новине: место написане и готове исправке он савио и послао неку своју хартију, у коју је бележио по нешто, да не заборави, а

— Где сам ја, шта је ово!? викнух гласно и протрљах очи. Преда мном беху, у место познатих ми паланачких кућица, читаве громаде горостасних дворова и палата.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Дедер, бога ти, кад си ту; прочитај, ево, ово! Нешто ми много замршено. (Даје јој новине, означујући место које жели да му се чита, а он устаје и слуша шетајући.

А што? Зар није и други имао кућу за продају? Не кажем да сам ја имао, али, ето, да поставимо сваку ствар на своје место па да се упитамо: шта ће теби, на пример, оволика кућерина? ЈЕВРЕМ: Па видиш да половину дајем под кирију.

Али пусто не иде... него... овај... кажи ти мени, шта мислиш, на пример, ко би онако од наших могао бити посланик место њега? СРЕТА: Па како да ти кажем, брате мој!

СРЕТА: Па како да ти кажем, брате мој! Ако ћемо сваку ствар да поставимо на своје место: он једини што је онако мало отресит, сви остали су некако мало завезани и глупи...

(Удара језиком о непце.) Сад, дакле, можемо да поставимо сваку ствар на своје место. ЈЕВРЕМ: Ја велим... а то што кажеш... ако сам баш и завезан мало... то онако...

СРЕТА (који је за све то време мислио): Е, чекај сад ти, брате си ми мој, да ми најпре поставимо сваку ствар на своје место... Кажи ти мени најпре, како ти стојиш са начелником? ЈЕВРЕМ (трља два кажипрста један о други): Овако!...

почаст, и онако као... СРЕТА: Добро, сад смо начисто и сад можемо да поставимо сваку ствар на своје место. Ти знаш, Јевреме, да сам ја вешт за те ствари. ЈЕВРЕМ (хтео би нешто да каже).

Е, добро, онда брате мој, да ти мени одговориш на фарбу, ако хоћеш да ја тебе поставим на своје место. ЈЕВРЕМ: Да одговорим, зашто да не одговорим, само... Не разумем те како? СРЕТА: И то ћу ти рећи.

Има и других послова сем државне службе, само кад се свака ствар постави на своје место. ЈЕВРЕМ: Па јес', право кажеш!

СРЕТА: Сасвим, сваку ствар треба поставити на своје место. ПАВКА: Ама, човече божји, па шта да кажем жени? ЈЕВРЕМ (расејано): Зар ја знам... ето... на пример... на пример...

на пример... ако је она бацила краља, онда ти баци кеца... (Збуни се.) Није то... већ сваку ствар постави на своје месТо, па ето ти! ПАВКА (крсти се): Човече божји, говориш као да није реч о твоме детету.

Добро! Да поставимо сваку ствар на своје место. Илић петља и не може да састави крај с крајем, а теби се, газда-Јевреме, помало и прелива; њему плаћање најахује на

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Никако није ћео! — А је л’ било контра-кандидата? — Како рече? — Је л’ било још кога да претендује на то место? — Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па

Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.

То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота. Променивши место и начин живота, променила је и то име.

механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место. А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.

ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? — А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио!

Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. — Да помогнем, џанум, ама како? — Ево како. Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? — Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. — Треба наћи човека.

Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место.

Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.

се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалога.

Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место. Прима честитања и даје част. Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.

Сретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио.

« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ЗА ПРАЊЕ ВЕША Моја машина за прање веша По два сата жваће, чија и чешља Залогај од пет кила: тканине Служе јој место сира и сланине, Кува их и меси као погаче.

Кроз Повест једни иду Анданте, други Престо Ал на крају ће сви стићи на исто место! СРБИ Пођи до на крај света, до најдаљих висова и грбина И тамо ћеш наћи бар једнога Србина!

Док човек копни од самоће, Воз зна како ће и камо ће. О, каква би то срећа била Кад би човек, место руку, имао крила! Кад не би било маме и тате Да нас на сваком кораку прате!

Па се безглаво каткад залети, У свему би да узме свог удела Ал нема ни среће, ни памети, Лоша је где је на главно место засела, А кад је споредна, није на штети...

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

То је бродоломце учврстило у уверењу да су наишли на добар траг и да ће их овај довести на место које траже, а које би било светско плодиште јегуља.

брод, поред све своје мајушности, одиграо је значајну улогу у решењу проблема јегуље; њему је било суђено да наиђе на место које се тражило и да тиме омогући решење проблема.

Тако је било неоспорно утврђено место где се расплођавају све јегуље што долазе из слатких вода Европе, а убрзо затим је нађено, и то опет ту у близини, и

Тада становници околних села хитају на то место, снабдевени оствама, набадају јегуље и пуне чамце који се ради тога лова стално ту у гротлу налазе.

На место да, као што је то до тада чинила, јегуља тражи заклон у коме ће презимити, она се узнемири и почне тражити излазе из сл

Али је у исти мах одлучено и да се подигне нов и модеран даљан испод Таш-Моруништа. Ту се налази једно место где корито Дрима нагло силази, па вода преко њега тече великом брзином.

Шмит је тада предузео један сасвим обрнути посао: на место да даље тера траг одраслих јегуља на њиховом свадбеном путу, он је предузео трагање за јегуљином ларвом, да би тако

Ти центри имали би се тада сматрати као светска плодишта јегуља. У таквим истраживањима истиче се на прво место Шмит, а поред њега и познати истраживачи Петерсен, Јоханзен и Хјорт.

Данас се то трење јако смањује тиме што се на место ужета употребљавају танки и јаки каблови од вулканизираног челика, чија је отпорност врло велика, а произведено трење

комади угинулих животиња; за горњи крај ужета или кабла везан је пловац који ће остати на површини воде и означавати место на коме се налази вршка. Таквих вршака спушта се по више комада и свака је од њих везана за свој кабл и свој пловац.

Међу тим многобројним научним експедицијама нарочито место заузимају оне што их је организовао и о своме трошку опремио и водио велики мецена оцеанографских истраживања, Кнез

који је покушао да на тај начин реши питање, био је онај који је и дотерао траг јегуље до њеног плодишта и пронашао место на коме се оно налази, а то је Јоханес Шмит.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Но ја сам ипак реткост међу њима: Не истичем се радо. И сад, ево, Да ритам буде звучнији, и рима, Уступам место оном што је пев̓о Роксани некад, нека место мене Отпева опет песму своју стару, И нека каже чар љубљене жене У свом

И сад, ево, Да ритам буде звучнији, и рима, Уступам место оном што је пев̓о Роксани некад, нека место мене Отпева опет песму своју стару, И нека каже чар љубљене жене У свом старинском љубавничком жару.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те

Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама. Па чувени деда Софкин, Каварола. Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом

А он опет отишао на та своја путовања и лутања. Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу. А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.

Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук. Али нико више сем њих троје и Магде. У колима, на прво место седао би он.

кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа, са ланцима место ужета. Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.

Боже! Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету. И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.

претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!... Софка ипак промуца: — Ја не могу! — Ни ја не могу. И одскочи од Софке, усправи се.

Не устукну. Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.

И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама. Па и то, колико се пута заборави и почне да везује

Једино што би јој покаткад сâм долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама да еспап узму. Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.

И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре. Под је патосан плочама.

Не може се више. Не може се, и сам видиш. Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити: — Знам, видим...

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Свако место, камен, жбун и травка жута Дрхте под ветрићем једне ноћи страсне У којој мртваци леже украј пута, А далеко пламте

Нека топла суза и задњи пут кане На то мирно место заборава трајна, Где је могла, скромно, једанпут да стане Цела једна младост узбуђена, сјајна.

прошлост дала, Од сокова нашег срца и од хрпе Шарених и присних, драгих идеала, Као добрих душа најмилија драж, — Место вере што се претвара у крпе — Простире се општа и отровна лаж.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Посебно место заузимају е) говорни изрази за имитовање гласом, речју и читавим изразима, којима се појачава експресија (шљис, трас,

Међу мањим пак говорним творевинама оне заузимају најугледније и највредније место, и то одмах после народних песама и прича, са којима стоје у присној творачкој повезаности.

којима је првобитно порекло у митским и мистериозним веровањима, у првом реду паганског карактера, где нарочито место заузимају праотачки култ и антропоморфистичко замишљање природних појава као да су то натприродна бића чудесна изгледа

па и корист, нарочито у случајевима „кад их задавач не открије, него наводи погађаче да сами нађу, казујући им место где се она у загонеци сакривена ствар налази, или корист или штету од оне ствари, или друго што се у загонеци

Ко то види, треба добро да запази место из кога избија пламен, па да однесе пепела и да га просеје на то место, па сутрадан да види од какве је животиње траг

Ко то види, треба добро да запази место из кога избија пламен, па да однесе пепела и да га просеје на то место, па сутрадан да види од какве је животиње траг остао на том пепелу.

Ту животињу треба да закоље, и њеном крвљу да попрска то место, и да копа па ће наћи благо. Не учини ли то, благо ће му се, иако га нађе, претворити у угљевље.

Свети Димитрије дознавши то, да коњма пуне зобнице песка место јечма, а људима закаже да сваки својим петловима поваде језике, да не би певањем објавили Тројану зору.

Тада „проклета“ Јерина прокле ово место: — О да бог да, Поникве, никад не поникле! И тако од тада ова висораван доби име „Поникве“.

(Пламен на огњишту) 63 — Где нам је вранац лане лежао, и данас му се место познаје? (Ватра и ватриште) 64 — Говори без уста и језика?

(Књига) 98 — Криво дрво земљу држи? (Обрамица с крчазима) 99 — Лани зец лежô и сад му се место познаје? (Ватриште — место где се ложи ватра) 100 — Мајка мршави, а дијете дебља?

(Књига) 98 — Криво дрво земљу држи? (Обрамица с крчазима) 99 — Лани зец лежô и сад му се место познаје? (Ватриште — место где се ложи ватра) 100 — Мајка мршави, а дијете дебља? (Преслица и вретено) 101 — Мање од ораха, теже од товара?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем.

Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих радила од милине, све бих оно место љубила.” На то се аждаја насмеје, па јој рече: „Онде је моја снага у оном огњишту.

” Онда се мати врати кући и идући путем није се освртала, а кад дође својој кући, а то место њезине куће двори бољи од царевих.

Ловац кад га опази потегне из пушке да га убије, а ован се затрчи те њега пре роговима убије. Ловац падне на место мртав, и друштво његово кад га после нађе, не знајући ко га је убио, однесе га кући и укопа.

у цара на ком ће месту да буде виноград, па нека ти ишпартају, а ти узми торбу и у њу струк босиљка, па иди на оно место и лези те спавај, а за седам дана имаћеш грожђа зрела.

А мати кад чује, рече му: „Иди, синко, иди огледај, и онако си пропао.” Онда он отиде к цару и заиште место за виноград и да му се ишпарта где ће бити бразде.

” Он изиђе иза села, и кад дође на оно исто место где је пре ону девојку нашао, она изиђе опет предањ па му рече: „Опет си, брате, невесео и плачан.

ће онамо доћи да пију воду, па ће 85 се опити и попадати, а дунђери | онда нека им све зубе изрежу па их носи на оно место где цар хоће да му се град сагради, па лези те спавај, а за седам дана биће град готов.

отиде и сврши како му је девојка казала: виљеви дођу те се опију и попадају, а дунђери им исеку зубе и донесу на оно место где ће се град зидати; он у вече метне у торбу струк босиљка, па отиде онамо и легне спавати, и тако за седам дана

” Кад ујутру дан осване, али нема оних дворова великих, већ место њих средња кућа; али и у њој опет има свега доста. Кад буде пред вече, седне Усуд за вечеру, седне и он с њим, а нико

” Кад ујутру дан осване, али нема ни оне куће, него место ње стоји мања, и тако је је Усуд сваку ноћ радио, а кућа му се свако јутро смањивала, док најпосле од ње постане мала

” А он одговори: „Да је све вино од ове воде, па да је моје.” Анђео прекрсти штапом, а то место воде потече вино: ту се бурад оправљају, ту се вино сипа, људи раде, село читаво.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Потом, опет, подигох овде у Ораховици место за тиховање, Светог и преподобног оца нашег Саве, за дом двојици или тројици, по речи Господњој: „Где су двоје или

Било да буде неко, као игуман, или други неко ко је служио у месту овом светом, да се пошаље у то место, и он сваку слободу и власт да има над ћелијом том, како и раније писасмо.

Наш свети манастир овај, треба да знате, да ово место, које се не може упоредити ни са једним на земљи, беше опустело од разбојника.

И хтеде он блажени, да као што и тамо оправда своје царство, тако да буде и овде. Пожелевши да за вас нађе место спасења, испроси у цара место ово пусто и узе мене грешног из Ватопеда, и на месту овом настанивши се, проведе нешто

Пожелевши да за вас нађе место спасења, испроси у цара место ово пусто и узе мене грешног из Ватопеда, и на месту овом настанивши се, проведе нешто мало времена са мном, а велики

одлаже обавезе, не чека заповести игуманове, и није на указаном месту, заповедам у Господу да му се одреди последње место како би се научио да световно оставља у свету.

Него, поручујем вам побожно и благочастиво, да не би овде код многих добила место клонулост и сва трпеза извољевала, да не буде оних који не разликују неваспитано и непобожно, који, када пију један

“ (Јн. 19, 15) и „Крв његова на нас и на децу нашу!“ (Мт. 27, 25) Јер многим знојем и трудом обнови се ово запустело место и сврши се. И заповедише они који су га поставили да буде слободно.

“ А потом, давши целов у Господу, на одговарајуће место своје да стане. А онда да га целивају сви. По целову слава Богу да узноси се и отпуст после обичајене јерејске молитве.

је давање на вратима страним и немоћним који су нас спокоја ради посетили — због њих гостиницу сазидасмо, испросивши место од неког христољубивог, у којој ћемо страној браћи одмора дати и немоћнима да леже, колико моћ допушта да их

је у овом типику, и заповедисмо јасно и непокривено изволети постарасмо се, да не би после нашег одласка, нашавши место, за које се молим, Владичице моја и Госпођо моја преславна Наставнице, непријатељ душа наших сотона поколебао вас од

или млад, а такав ће се наћи међу вама, кога оставих да живи као мој ученик у овој ћелијици, таквог пошаљите у ово место, а не онога кога видите да није подобан.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Жао ти да платиш мало мишомора! Твоја кафана, твоја ствар! Ал моје радно место, оћу да буде чисто и испеглано А не да се пресецам сваки час! ИКОНИЈА: Да л би још можда хтела и нешто од дамаста?

Овде су куће, а треба да су купусишта и пашњаци... Слажу се и растојање, и правац, али се место не слаже... ТАНАСКО: Ја би, госкапетане, диго руке од свега! Преко целе Србије пешке, па ништа!

МАНОЈЛО: Има да сперемо срамоту собраза! ТАНАСКО: Велика вајда! МАНОЈЛО: А сад на стражу! Место је, видиш, прометно, значи опасно! Терен потпуно непознат! ТАНАСКО: Боље да нађемо нешто склонитије!

Ал док сам Стајо, све се објаснило! Гледам је, гледам, а у глави све долази на своје место! Ко да сам пред Вукосаву стао, исту истацку! И сине мени да није било онако како сам ја упамтио и причао!

МИЛЕ: Могу ја и нешто боље да уредим. Сад је смењен један фракционаш, и то задрти, а знаш ко долази на његово место? Илић, друг Илић, одличан кадар, проверен! Ишли смо зајдно у занатлинску...

Па бежи, ко без душе! ИКОНИЈА: Чекај, црна! Зар овде, пред кафаном? ЈАГОДА: Овде, могу и место да покажем! ЦМИЉА: Па то је онај! ЈАГОДА: И после, тако усплахирена, и бесна, одем код оног вајног вереника!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

На свакој свадби, весељу, он је. На сабору због њега најбољи свирачи, најлепше место испред цркве, не може да се добије. И онда ора, песме, веселе.

ВЛАДИКА (попео се, иде Јовчи). ЈОВЧА (устаје): Ох, дедо, зар ти? Што ти да се трудиш? Зар место ја теби први да дођем, а то ти... ВЛАДИКА Остави, Јовчо. ЈОВЧА (љуби му руку): Благослови! ВЛАДИКА Де, де.

Ех, кад бих ја био њен, на твом месту! Али, шта и мени, код мојих снашка, фали? Моје место још боље, још лепше. Ја бар нисам жељан, не трпим, не мучим се гледајући као он. Ја овамо код снашка имам бар све.

Шта јој нисам дао?... НАЗА (загледа боље »кост«, подноси је Јовчи да види и сам и показује прстом место где се то види): Не знам, газдо. Овде тако стоји.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Погрешке штампе ваља простити, јер они који штампају не знаду српски, и колико год исправљам, мора нешто остати.| Место рожденија мојега било је варош Чаково у Банату Тамишварскому.

да калуђери једу и пију као и други људи, и не чујући да се око њи[х] гди на[х]оди каква пештера ни пустиња, није ово место за мене, мислио би[х] у себи, пак би[х] се невесео вратио у Чаково.

„Ха, то ти је моје место!” — викнуо сам — „а блажена турска земља гди има таки[х] пустиња које људи са своји греси не скврне; ту ти се човек

Монах ће рећи „сам“, илити „јединац“ и „саможивац“, ком је место — пустиња, планина, уједињеније и самоћа; који се одрекао света и пребивања с људ’ ма; који постом, неспавањем и

Сузе проливајући, начнем говорити: „Остај ми збогом, о предраго село, место рожденија родитељнице моје!” Паднем лицем на земљу, љубим земљу и с топлим сузама квасим.

Ево, мој љубезни читатељу, к[а] каквим размишљенијам само васпоминаније [х]оповске красоте ум мој узвишује. О, место достојно да посвећено будеш мудрости и ученију и да се српским назовеш Парнасом!

на[х]одећи се сам себи убица будем, но сваки дан у време уречено да с другом братијом једем; ако ли нећу, да на друго место гди идем липсавати од глади, а не код њега.

Он, полазећи у речено место, даде ми петнаест дуката (мало је више имао за своју особиту к свом манастиру верност). При нашем растанку, ови ми

ти ја једва дочекам, откријем му с подобном повереностију моју жељу да би[х] и сам рад куд даље поћи и у које му драго место гди се млади људи уче доћи, ал’ не знајући ни на коју страну пута, замолим га да ме поведе с собом до Хорватске, а

” Ови совет смили ми се сасвим. „Гди би[х] нашао таково место гди би потребу од мене имао ко?” — запитам га. „Нигде тако као у Далмацији”, одговори ми; из различних места ондешњи

Пети дан пређем Вучјак планину и сиђем у Крупу манастир и ту се уставим дан-два, за отпочинути и распитати за каково место гди магистра требују. Ту ми кажу за толика места; да нас је десеторо било, сви би могли намештени бити.

У трећем месецу фторе године, будући ово место близу Босне, окуже се неке куће у Голубићу; онда ти, куд који може, бежи, и ја пређем у Косово, гди пребудем у дому

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

ШТА УЧИНИ СЈАЈ 24 НАИЛАЗИ ХЛАДНО ДОБА ГОДИНЕ 25 ЈАВА 26 СЛИКА У РОДИТЕЉСКОМ ДОМУ 27 У ДОЗИВИМА 28 СКРОВИТО МЕСТО 29 МИ СТИЖЕМО ПАДОМ 30 НА НЕКОЈ ПАДИНИ 31 РАСКРШЋЕ 32 ОПЕТ ПОД НЕБОМ 33 ПОД НОЋНОМ ЗВЕЗДОМ 34 НА РАСТАНКУ 35 НОЋ ЈЕ

НА МАЛОМ ТРГУ На малом тргу — никог, чак ни трга. Ни сенку чак да баци синагога. Рупа место цркве: ни порте, ни бога. Нема куће у ветру, зида, лупе врга.

Гле — стоји још све то ал с танким обрисом: Ту је и порта и врг и синагога И неки чудни осмех место бога. ВИДИК Тај мали видик — што кроз прозор видим — И мене мотри с хиљаду очију. Гле: како гране издужују шију.

Где сам: још у трави ил на неком спрату? Песак који време неуморно броји Да ли је у мени ил пешчаном сату? СКРОВИТО МЕСТО Тражио сам скровито место што ми се у сну јави По удаљеним градовима, у једној сенци, у глави.

Песак који време неуморно броји Да ли је у мени ил пешчаном сату? СКРОВИТО МЕСТО Тражио сам скровито место што ми се у сну јави По удаљеним градовима, у једној сенци, у глави. Скренух у мрачну шуму с видика што се плави.

О тежи је мук од тешких речи. БЕЗ ЉУБАВИ Кад ће снег из моје главе да престане: Већ ми место срца куца комад целца. Празан сам и бео као дно кречане. Најзад, црни свете, ево твога белца!

О — ја срамно падам у шарени песак Туробан и таман а — играчка света. Куд ћу: ево лежем док ми вали Нуде шупљу пену место правих речи. Питао сам јуче (као да сам мали) Једно дрво: где се ова глава лечи? Ћуте дрво и море.

Угаси и ти своју лампу пре но Упале окно светлости небеске: Испружи мало тело уморено. Нек место песме, из твог полумрака Гледа са стола празан лист из свеске И пепељара пуна опушака.

Ниси кроз уста реч процедила Како одлазиш од нас црвима. О како ћутиш под тим дрвима Где ти је место коб одредила Да лежиш одсад сва побледила Без трунке боје коју крв има.

Већ пола мојих ствари с тобом труле. Нико ме сада не зна, нит ће знати: Из мене зјапи рана место нуле. УМЕСТО ДА У СВИЛУ ЛАКУ Уместо да у свилу лаку Облачим твога тела пламен Ја заодевам хладну раку У непрозирни

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

имена нигде није било, у странци се није чуо, иако му је толико пута рекао да ће му глупаци и лакташи заузети место и да му ништа неће вредети памет и школа у Паризу, ни што му је отац Аћим Катић.

— Жене напоље! — Милунку и Симку пратио је очима Док за њима не лупише врата, а онда седе на своје место за ниском софром претрпаном јелом.

— Ја? — језа стресе старца. — Ја? Како? — подиже се на лактове. Не види је. — Заслужи души место: моли Аћима да се помири с манастиром. Ти једини можеш да га наговориш.

Нисам му веровао. У годинама кад су њега оставили у врбаку, ништа се не памти. ’Хоћеш ли да ти покажем место где су ме оставили?’ запитао ме, устао и узео ме за руку.

“ Он је, сигурно, често одлазио у врбак, на место где су га оставили, помисли сада Аћим. У очима је мрак, дисање га боли, и хладно му је од кише и јесенске студи у

појести и украсти завист и сумња, па у кухињи не упали лампу све док и последњи надничар не стиже и не попуни последње место у кругу велике софре.

чекао да на вратима Толине куће лупи реза, много пута је није чуо, тада је био сигуран да ће се он вратити на заказано место.

левој страни где је одувек седео, али га инат и понос да не устукне и не побегне пред противником одсуљаше на његово место. Видео је Вукашинова повијена леђа и главу погнуту над хартијама: миран, као да се ништа не догађа.

Хоћу, не из зле намере, и тебе да поставим на своје место. Причао сам ти да могу ребра фалично да се ужлебе и срце с леве да се обеси на десну страну.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

То га толико уплаши да целог дана не изусти ни реч, а сутрадан, још пре зоре, отрча на обалу, на исто оно место где је видео Златну крабу. — Крабо, Златна крабо! — дечак заплака, узе једну мркозелену крабицу на длан и помилова је.

— тужили су се на болове у ногама и очима, распитујући се за место на које дечаци најрадије одлазе, док се један рибар не превари, па рече за бор на обали мора. — А тако!

Остали су давно прешли у град. Тај град дечаци са острва не могу ни да замисле, али је зато острво за њих место скривених чуда. Ко није чуо да у Заливу смокава живе окамењени патуљци, а у Плавој пећини морска вила?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Музеј и део дворишта Основне школе „Перо Поповић Ага“, у току свакога дана падне највише светлости, јер је баш ту оно место на којем, на целој падини према Дунаву, има највише неба.

Али, то је било недовољно. Надао се да ће му, можда, понудити место међу представницима на страни или ће га позвати међу предаваче на Лицеју.

Запуштен и ничији ћорсокак, била је место на којем као да су се гомилале, у отпацима, изанђале дорћолске страсти. Сад је то уредно просечена и асфалтирана

Њих, своје таоце, Турци у миру спроведу на место замене; али, на том месту нема ни српских талаца, ни вести о њима. Ни гласа о четворици бегова, нити о српским

На то место где, по дану, падне највише светлости коју ни кошава, кад витла, не разнесе одмах, ноћу падају најгушће тмице и лебде

Ујутру га је заборавио, а није ни било важно: већ је кретао на пут, прво у Трст па онда на место збивања, у Грчку. Свега се сетио у часу када је, тек што је стигао у Трст, осетио како нешто тамно, као просејан, зао

Уплашени, захтевали су да се тај стари човек што пре пренесе на неко место здравије од тих одаја Пашиног двора у којима су се, под дрвеним таваницама, гомилале истрошене прошлости и гласови

Али, како га је купио тако је одмах, понесен новом замисли, дао и да се разруши: однекуд је силно желео да на место старе куће Господар-Јеврема Обреновића дође ново здање Ка петан-Мише Анастасијевића. И дошло је.

Затим би осуђеник закорачио у само средиште раскршћа, на место смрти обележено каменом и стао, од мах истурене главе а она би, та глава, већ следећег трена, као неки од смисла

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Радичевић ВИИ ЂАЧКИ РАСТАНАК .............................. .............................. Ој Карловци место моје драго! К’о детенце дошао сам амо; Игра беше једино ми благо; Слатко звах ја мед и смокву само.

Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Из Милиних руку мали' - Ма се раст'о бела света Место чаше од бермета Отрова би прогутали! Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Ко да игра? Ко да пева? Ко да жедни?

стари, Срце вам је добро, песма вам је мед; Али моје срце, али моје груди, Леденом су злобом разбијали људи, Па се место срца ухватио лед.

опет дођеш, ти ми приђи тада, Али не к'о жена што чезне и воли, Него као сестра брату који страда, Тражећ' меком руком место где га боли.

Јер ти не знаш, бедна! кроз све дане дуге Да те вољах место ко зна које жене! У твом чару љубљах сав чар неке друге, И ти беше само сен нечије сене... Ј.

И стој равнодушна, док око твог тела, Место китњастог и раскошног одела, Лебди само прамен тајанствене магле. Ј. Дучић XЦВИ АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада, и све

Тако је плакала она вас дан и сву ноћ горко, Вртећи вретено танко. Она је молила Бога Да јој бар место каже на коме оконча Павле, Те једном да види јоште умрлог јединца свога.

Попа, Васко - КОРА

изненадне ноћи Кад нестане из улице Ко зна куда иде У шуми би се изгубио Али се увек пред зору У дрворед на своје место врати ПУ3АВИЦА Најнежнија кћи Зеленог подземног сунца Побегла би Из беле браде зида Усправила се насред трга У свој

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Но то ме није чинило нестрпљивим: ја сам свој посао завршио, а дело ће, ако вреди, наћи само себи своје место у науци. Али сам стајао пред новим питањем: у коме правцу да упутим свој даљи рад, јер не бих умео живети беспослен.

Александриски Музејон, зборно место научника из свих крајева некадањег царства Александра Великог, био ми је добро познат.

Тако сам заволео историју наука. Она се разликовала од светске историје тиме што су у њој, место наследних владара, главну улогу играли они људи који су снагом свога духа дошли на владалачки положај.

На тој узвишици заузео сам своје место и одатле гледам доле према вароши. Дуж једног дела оне стазе назирем, међу тамним џбуњем, беличасту неку пантљику,

На тај начин се показало да се тај датум помера из године у годину да тек после 1460 година дође опет на своје старо место календара. То је био случај, но не са истом математичком правилности, и са временима поплаве Нила.

Ала би ме обрукао, а цела варош би пуцала од смеха“. У тим црним мислима стиже номофилакс са својим друштвом на оно место обале које му је Милон означио и где су његови рибари заиста ловили рибу.

“, рече он самом себи. Јесте, то је он био. Гледајући око себе, постаде му то јасно. Његово родно место, Стагира, беше бедна једна паланка у Македонији.

Иза ње видео се, прострт по патосу, црвени бактриски ћилим. Он је означавао место предавачево. Овога пута за предавача одређен је, на изричиту жељу краљеву, млади научник Аристархос са Самоса.

Табла би обешена на своје место; господа изиђоше из дворане да се свечано одену за дочек владаочев. У одређено време стиже краљ са својом породицом и

Краљ, стасит, леп човек, заузе место у средњем од намештених престола, десно од њега седе његова сестра, и супруга у исти мах, слична по лику своме мужу и

Корачајући, он се клатио, повлачећи за собом леву ногу, краћу од десне. Кад стиже на своје место поклони се пред краљевском породицом.

кроз то прозорче, и поред нишанске мушице, причвршћене у центру сфере, он виде, ту пред собом, на дохват руке, место нареченог пратиоца Земљиног, алабастерко раме принцезино и, кроз исечак њене хаљине, горњи део њених заносних груди.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Понеки задоцнели путник протрчавао је журно да заузме место. Мало после кренусмо се... Ја нарочито уживам кад брзи воз полази из станице.

— Овде смо сви једнаки и сваки има право само на једно место — додаде човек с новим торбама. И ја сам одмах био начисто да су новодошавши врло лако однели победу.

Право је сад да је одведем на њено место. Па узе ствари и пређе у трећу класу. Са осталима за крагујевачки воз оде и народни посланик, а ја остах сам у оној

Али Никола је претпостављао мирније место: — Приметио сам — рече ми он — у близини пристаништа једну малу кафану с подрумом. Има и ћевапчића.

„Носи, вели, код Андрејевића да лично он испегла.“ А војник није разумео, па место код шнајдера Андрејевића, однесе код Андрејевића, председника општине.

Јер сви знају да ће он први нањушити непријатеља, први докучити драгоцене податке и први се вратити на своје место, као и да је патролска служба њему омиљена ствар.

— ...Седи овде, друже, а... ту је твоје место. Пролази тако млекаџија, сељак из околине, грбав. — К... к... к.... к... — кркори нешто Секула.

И тако понова легнем на своје место. Проклињао сам и себе и сав овај варљиви живот. Увек је тако било, целога мога живота измицала ми је срећа у

Имао је славне претке, као и ми, и није хтео да буде гори од њих. И свестан како важно место заузима Француска у Европи, он је храбар да је не понизи и доведе у питање њен положај у будућности.

— Добро говорите српски. — Морам, да! Па је она, нагнута, подносила плаве, ситно исписане табаке и тражила оно место за потпис, а господин Леђенски, узрујан близином оне мале главе, раширеним ноздрвама удисао мирис њене косе.

(Уосталом, ја тачно знам где је он, јер сам несумњиво увребао оно место на свиленом кончићу које његово криланце, у одсудном тренутку кад треба да заспим, редовно додирне са једном

Али се није имало куд и ја сам морао отпочети овај нови живот, свестан да нисам онде где је моје право место, да све више постајем растројен, побркан и збуњен и да ми остаје још једина нада: да се оженим што је могуће пре и

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Сакупи се велики збор пред канцеларијом. Капетан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући. Људи се чуде, зевајући и протежући се.

— запита чудећи се. — Сутра, ја како. Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде. Сад треба стићи на место, па чекати. Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца.

— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке. Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза. Њих двојица стадоше да ручају.

Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на твоје место. Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.

Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану ; и он се враћа срећан, задовољан,

— Није вајде, Ђуро, нема се куд. Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о наредби. — Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима...

Он подиже главу, и са неким светитељским достојанством погледа зликовца право у очи и одговори му: — Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.

Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с места на место, гони велика хајка. Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима.

— Јок, једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо. Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено. Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...

Страх га беше погледати. Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, необичнији изглед.

Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато обично спавао.

Како ли би то изгледало ? Намести је он, рецимо, код... где би то могло ?... све једно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу. Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао... А Станка? Тхе, па ништа!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Он је знао где му је село, но ту сада села не беше, него се само познавало место где је некада било. Он се томе јако зачуди, па пође да потражи где је некад његовог оца кућа била; кад је нашао, дође

Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем.

Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих урадила од милине, све бих оно место љубила. На то се аждаја насмеје, па јој рече: — Онде је моја снага у оном огњишту.

Ловац, кад га опази, потегне из пушке да га убије, а ован се затрчи те њега пре роговима убије. Ловац падне на место мртав, и друштво његово када га после нађе, не знајући ко га је убио, однесе га кући и укопа.

у цара на ком ће месту да буде виноград, па нека ти ишпартају, а ти узми торбу и у њу струк босиљка, па иди на оно место и лези те спавај, а за седам дана имаћеш грожђа зрела.

А мати, кад чује, рече му: — Иди, синко, иди огледај, и онако си пропао. Онда он отиде к цару и заиште место за виноград и да му се ишпарта где ће бити бразде.

Он изиђе иза села, и кад дође на оно исто место где је пре ону девојку нашао, она изиђе опет преда њ па му рече: — Опет си, брате, невесео и плачан.

ће онамо доћи да пију воду, па ће се опити и попадати, а дунђери онда нека им све зубе изрежу, па их носи на оно место где цар хоће да се град сагради, па лези те спавај, а за седам дана биће град готов.

отиде и сврши како му је девојка казала: виљеви дођу те се опију и попадају, а дунђери им исеку зубе и донесу на оно место где ће се град зидати; он увече метне у торбу струк босиљка, па отиде онамо и легне спавати, и тако за седам дана буде

Онда цар седне с њим на кола, и пође на оно место да види је ли истина, кад тамо, али још само један прут нађу. Цар Тројан заповеди да се начини свирала од онога прута

Кад, ујутру дан осване, али нема оних дворова великих, већ место њих средња кућа; али и у њој опет има свега доста. Кад буде пред вече, седне усуд за вечеру, седне и он с њим, а нико

Кад ујутру дан осване, али нема ни оне куће, него место ње стоји мања, и тако је усуд сваку ноћ радио, а кућа му се свако јутро смањивала, док најпосле од ње постане мала

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

марим да пијем, ал' сам пијан често У граји, без друга, сам, крај пуне чаше, Заборавим земљу, заборавим место На коме се јади и пороци збраше. Не марим да пијем.

НА ОНОМЕ БРЕГУ † Јанку Веселиновићу На ономе брегу што је над животом, Тражио сам место где станује срећа, И ишао дуго окружен лепотом Из предела снова у пределе цвећа.

По њој када лутам моје мисли бледе, Губе се у небо, у свет хармонија, У облак, у звезде, невине погледе. На њој оно место мене само плени Где станује љубав, где је радост млада, Пролазна и лепа, к'о цвет драгоцени, Као престо снова, као

Зашто и ти, срце, остарело ниси! Ти и данас волиш, као некад што си, Носиш своју љубав — твоје место свето, К'о у младе дане, к'о у прво лето. Ти и данас волиш као некад што си.

Заспале су потом. Она, без живота И младости, спава на крилима туге; Место цеви — мртво цвеће, мртве дуге По њој: она спава, с њом њена лепота.

И ту видим живот сав без туге, И без смрти, живот од љубави: Место ноћи шириле се дýге, Место мрака један обзор плави.

И ту видим живот сав без туге, И без смрти, живот од љубави: Место ноћи шириле се дýге, Место мрака један обзор плави.

2 У даљини из нејасних шара, Имао сам у самоћи често Место једно које машта ствара За постоље, за будући престо. На том месту нас двоје би били Свет за себе, нераздвојан,

Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас; Не знам место на ком живи или почива; Не знам зашто њу и сан ми јава покрива; Можда спава, и гроб тужно негује јој стас.

Бачка, ту је и Срем равни, Далмација, Босна — све то земље Срба, Ту је и Хрватска: свуд спомени славни Чувају се тајно место српског грба.

Када нам синови дођу са бојишта, Наћи ће загрљај и дочек и цвеће, И још топла, знана и жељна огњишта. Али место оних, са ратног војишта Што се нама никад повратити неће, Што за земљу мреше, што их земља узе, Доћи ће црнина, бол,

Своју мудрост расточисмо на изборе. Место светле историје и гробова Васкрсли смо све пигмеје и репове; Од несрећне браће наше, од робова, Затворисмо своје очи и

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Коњ се вратио кући исцрпљен и крвав, али пошто је подигао узбуну, поново је јурнуо назад на место незгоде и стигао тамо пре људи који су пошли у потрагу за оцем и срели га како се освестио и поново узјахао коња, не

секунди нестаје на левој страни, остављајући за собом прилично непријатну и тупу сиву позадину, која врло брзо уступа место таласастом мору облака, који као да покушавају да се уобличе у живи лик.

непотпуним извештајем о телефонском предузећу у које сам дошао и иронијом судбине, морао сам да прихватим плаћено место цртача у Централном телеграфском уреду при угарској влади, са платом коју — дозволићете ми — нећу открити.

помоћ, организатор подухвата господин Пушкаш (Пускас), после завршетка свога посла у Будимпешти, понудио ми је место у Паризу, које сам радо прихватио. Никада нећу заборавити снажан утисак који је тај чаробни град оставио на мене.

Ништа није испало од тога и ја сам следећих неколико месеци морао да путујем из места у место по Француској и Немачкој и да ”лечим болести “ електричних централа.

Сијалицу од 16 свећа требало је ставити у ходник и пошто сам одабрао место, наложио сам монтеру да положи жице. Пошто је радио неко време закључио је да треба да се консултује са инжењером, па

са њом разговарали, испитивали, расправљали и одлучили да сијалица треба да се помери два инча, односно да се врати на место које сам ја одредио.

(Региерунгсратх) Функе (Функе) је врло искључив и ја се не усуђујем да дам налог да се сијалица постави на одређено место без његове изричите сагласности.“ Сходно томе договорена је посета овога угледног човека.

Након два сата саветовања, одједном је узвикнуо: ”Морао бих да идем“, и показавши ми место на плафону, наредио ми је где да ставим сијалицу. Било је то управо место које сам је првобитно одредио.

Било је то управо место које сам је првобитно одредио. Пошто се из дана у дан ништа није мењало, решио сам да томе станем на крај и коначно

Али шансу умало да пропустим. Сакупио сам своју скромну имовину, обезбедио место у возу и нашао се на станици, управо када је воз полазио. Тог тренутка сам открио да су ми нестале карте и новац.

постројења биће могуће пројектил ове врсте лансирати у ваздух и спустити готово тачно на свако предвиђено место, макар оно било хиљадама миља удаљено. Али, ми се нећемо зауставити на томе.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Покушаћу да одговорим на ово питање причом о свом животу пре искрцавања у ову земљу. Моје родно место је Идвор, а ова чињеница казује врло мало јер се Идвор не може наћи ни на једној земљописној карти.

Ту су створили организацију која се касније прозвала аустријском Војном границом. По предању, и моје родно место Идвор било је основано 1690. године, али не на истом месту где се сада налази.

Оно је везано једном уском превлаком са новим насељем. Првобитно место за старо насеље било је изабрано из стратегијских разлога због преимућства одбране у случају турских упада.

Остатака тих подземних станова било је још у доба мога детињства док сам, пре педесет година, ишао у школу у Идвору. Место прве цркве било је обележено малим стубом сазиданим од цигала, са крстом на врху.

чиновници забележише све што се догађало за време бакљаде и након неколико дана био сам обавештен да Панчево није место за разуздано сељаче као што сам ја, и да морам да се спакујем и вратим у Идвор.

Онај груби кондуктер који ме је мало, пре тога назвао српским свињаром, одвео ме је до воза и учтиво ми показао место у првој класи.

У почетку сам се морао борити да бих обезбедио себи место поред димњака, али када су исељеници схватили да немам топле одеће, престали су да ме потискују.

над оним људима који су лутали унаоколо без традиције и без ичега што би их чврсто везало за једно одређено место.

У пролазу кроз Филаделфију упитао сам надзорника да ли је то било место где је пре сто година чувени Бенџамин Франклин пуштао свог змаја, на што ми је он одговорио да никад није чуо за тог

Зграде на фарми биле су удаљене око једну миљу од града. Наоколо није било села или суседа и ово место ми је наличило на усамљени салаш.

То је било њено осетљиво место. Коначно сам нашао лека својој муци и то тако што у радне дане нисам скидао улар са мазге већ би јој само уклонио

Када сам јој рекао да намеравам да се једног дана вратим у своје родно место, обогаћен искуством у Америци, она се изненадила и упитала ме је: - Онда Ви не намеравате да постанете Американац?

Ћипико, Иво - Приповетке

Илија седи и пуши и, место да гледа у ватру и да га весело пламен разгаљује, гледа сада преда се, у земљу. Кад стиже мала с бременом, обеселише

И, мада није овде никога налазио, ипак ово место беше разговорљиво — увек као да нешто живо заклоњено шапори, — па кад би одилазио, осврнуо би се за собом: чињаше му

Марко са женама уграби место испод врела, у прошарици; ни бриге га што сунце пече. Наручио печене овновине с ражња и скленицу вина — вина што кад

Али он је већ отворено говорио својим учитељима да ће да оде; није ту њему место. А топло лето пожури ту његову одлуку. Немиран, раздражен лутао је по просторијама сетминарија, дворишту и башти.

Иво Полић попе се на највише место сивога зида у бршљану обрасло. С те висине погледа у двориште. Мртве леже у поподневноме сунцу претурене ствари старих

На пољани, између жбунова, момци потраже згодно место и стручак суве мирисаве траве да га под главе подметну. Неки од њихових — а познају их по беседи и по оделу — већ се

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

претеча данашњега структурализма и семиотичког изучавања књижевности које, у својим крајњим намерама, тежи да одреди место и улогу књижевности у датоме моделу културе.

македонском језику можемо врло лако криво да вреднујемо, јер нам слично звучење прикрива различито значење, другачије место и функцију у суседним језичким системима.

Наиме, у својим засебним језичким системима словеначко вабити и македонско вика(ти) немају исто место као и истозвучни глаголи у српскоме језику, него им припада место које у овом последњем језику има стилски неутралан

словеначко вабити и македонско вика(ти) немају исто место као и истозвучни глаголи у српскоме језику, него им припада место које у овом последњем језику има стилски неутралан глагол звати.

Наш је, према томе, део дужности и у томе да са крајњом опрезношћу испитујемо сваку културну појединост с обзиром на место и функцију које има у своме сопственоме националном систему.

Позиције која је родно место многих наших немилих неспоразума. Ако сада из овога следа мисли пређемо на уметност уопште и књижевност посебно, лако

националних култура не можемо како ваља говорити ако се претходно не размотри једно друго питање, наиме какво место и функцију има уметност у систему културе.

И колико је само ово настојање индикативно за место на коме се поезија обрела кад се опасно затворила у приватноосећајну сферу.

Након симболистичког настојања да јој се измени место и функција у људскоме свету, модерна поезија, бар једним својим током, испод облика канонизоване и формалне националне

Али можда управо зато у њој, што цмо ближе нашем времену, све истакнутије место добијају писци који као Растко Петровић, Момчило Настасијевић и, у наше дане, Васко Попа књижевним средствима

Још на почетку века Р. Јакобсон и П. Богатирјов доста прецизно су описали какво место и значај у усменоме песништву има такозвана колективна цензура: све што сам певач као индивидуа створи даље се преноси

Његова поезија код нас заузима књижевноисторијско место правог парнасовства, иза чега је следио парнасосимболизам и симболизам у Ракићевој, Дучићевој и Дисовој поезији.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Наслонила маказе на усне и замислила се гледајући у панталоне): Гледам, знаш, како да избегнем ово место што се излизало. САВКА: Не можеш га избећи, него подметни парче.

Ако не може никако друкче, а ти да знаш, узајмићемо макар на друго место, па теби вратити. Теби твоје не гине. САВКА: Ако је само за три месеца... ЖИВКА: Ни један дан више!...

) ЧЕДА: Али чему се ви то радујете?... ЖИВКА: Гле сад! Место и ти да се радујеш, а ти још питаш. Рако! Рако! ЧЕДА: Чему да се радујем?... ЖИВКА: „Наши”!

” А онај мој шмокљан – место да каже: „Хвала, Ваше Величанство!” – сигурно ће почети да муца. Убио га бог са суклатом, сигурна сам да ће муцати.

Дакле, овако сам смислио. Отац да мени изради један зајам код Класне лутрије на привредне циљеве, и то да му буде место мираза. С тим да одужим дугове, а после... ЖИВКА: Даро, кћери, мени мркне пред очима.

” А зашто? Зато да обрукате и мене и себе. 'Ајде свака на своје место, па кад изађете на улицу, а ви се чупајте све док вам трају длаке на глави. (Ове одлазе и седају.

Па онда, ако си на ручку, почасно место; ако је каква светковина, добијеш букет; ако је парада, добијеш место на трибини.

Па онда, ако си на ручку, почасно место; ако је каква светковина, добијеш букет; ако је парада, добијеш место на трибини. Не може се рећи да све то није пријатно. ЖИВКА: Па јесте, кад се с те стране узме.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

су Сеобе Милоша Црњанског биле привлачне зато што је у њима, као ретко где, чисто језичка фактура текста добила место какво обично нема у роману, али га зато има у поезији.

Приповетка Стари дани има средишње место у Станковићевоме укупном делу, и дабоме не зато што је њоме насловљена његова ваљда најзначајнија књига приповедака,10

Што јето место истакнутије, што је више дигнуто према аутору, утолико јача тежња да се догађаји приказују како их лик види.

реченица у роману - било ком, па и у Нечистој крви - не мора сама по себи бити значајна, али јој зато јако, иницијално место у композицији даје ванредну моћ да привуче читаочеву пажњу: њу он најпре види и најпотпуније је опажа будући да га још

и испушта у прештампавању - чему свој прилог понекад дају словослагачи и коректори - да је Станковић имао обичај да на место дубљег композиционог прелома метне звездицу.

томе научила не само новија наука о књижевности него и сама модерна лингвистика - баш у том погледу заузимају нарочито место будући да код њих налазимо ваљда најјачу узајамну зависност међу чисто језичким (од фонолошке до синтаксичке равни) и

крв одбијала, песник Јован Дучић за Станковићеве је приповетке, кад су се појавиле, мислио да им ваља дати прво место у српској књижевности, али је за синтаксу у другој верзији свог изврсног огледа (1907) казао да је „невероватна и

у његовој мимици и покретима открива унутарњи, душевни ковитлац, но ствар и јесте у томе што је Софка добила Милетово место, и што управо она и прати, осматра мајку Тодору.

Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место. Улази унутра, иде у собу [...]” 86 Најдаље докле је дошао, то је текија накрај вароши.

Ма како мењао место, то неће утицати на именовање. Могу се, међутим, и другачије именовати: они прозори и ови прозори.

он, она. 122 Код Станковића претеже други случај: по правилу се замишља да је лик заузео неко место са ког се простор опажа, па се у том случају употребљавају заменице.

Али пошто се место мења, мора се мењати и именовање: са овог су места прозори они, а са оног би већ били ови; тачно онако као што

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Кад поворка наиђе у саму сутеску, она погна уморне коње брже да што пре мине ово опасно место. Но чим изби на другу страну, читава чета разно обучених и разно наоружаних пустолова опколи их и заустави с наредбом

Тешко беше један пут и Суљ-капетан во Гора. Резил ће се направеше. Ама ти му го донесе образ на место. Со јунаштина. Даде му хата за дете и многи ћемери со злато... Таке ли је? — Па, ага... — Убаво!...

И рођена деца била су га жељна. Носио се чисто и богато али му је рухо било старога кроја као и оружје. Место жутога реденика око појаса, пасао је он огроман старински силав и у њему две леденице и јатаган.

Место жутога реденика око појаса, пасао је он огроман старински силав и у њему две леденице и јатаган. Место уведене у обичај мартинке, о раме је вешао стару пафтајлику, која се још само у колашинским песмама помињала као пушка

па приђе Вујани н болно је загрли, овлаживши је нелажним сузама: — О, сестро, колико би била срећна да мој син лежи место твога Јаблана!.. Да Бог да мајка ни једнога код куће не затекла ако је ово лаж!.. А разуме те што не кукаш.

Па онда пође к челу одаје, к огњишту и стаде с десне стране где је прво почасно место, и где се беше отегао један огроман Арнаутин. Поп се наднесе и властелински га премери у свој његовој огромној дужини.

— Шта говори овај гост? — збуњено промуца Арнаутин још збуњенијој дружини. — То, да је то место моје, бре соколе! — одговори му сам поп.

Арнаутин се помаче и поп седе на његово место, па позва домаћинова сина да му скине чизме. Онда подви ноге, усправи се господарски, извуче последњу кутију скупих

Тамо ће се некако скрасити. Пошао и затражио да га настане око Ески-шехера. Слушао је од хоџа да је то древно и свето место турско. Одредили му неко село крај града и дали земље. Помогли и да се нешто куће подигне.

Одело, иако ново и чисто, опет просто н веома сељачко. Место кицошкога ћурчета обичан кратки мрки гуњ шарпланински, на ногама веома једноставна плитка обућа.

— Нимало!.. Калуђери и дервиши траже потоке и дубраве за своје манастире и текије. А ја изабрах ово место и купих га за своје старе дане. Видиш ли ову лепоту Божју?

Да постанем дервиш или калуђер, ако хоћеш. Косово сам изабрао за манастир или текију, које ти је по вољи. Јер оно је место за примирење. Гробље је. А на гробљу човек најлакше разговара са собом. И на месечини и на ведру дану.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ал’ на земљи таких места Нема више, само два; Једно ј’ место с једне стране, Друго с друге живота: Мајци под појасом У зачетном добу, То је једно место, — Друго је у гробу.

само два; Једно ј’ место с једне стране, Друго с друге живота: Мајци под појасом У зачетном добу, То је једно место, — Друго је у гробу. «Јавор» 1882. ТУГА МАТЕРИНА ЗА ПРВЕНЦЕМ* Ја не могу суза скрити, Макар да се трудим, силим.

Једина песма моја Потомству нека прича Лепоте твоје страшну, Ледену чар. У место мирте нек’ ти Цвати, баш кâ и мени, Лавор, тај грки дар.

Ја те, побро, могу тражит’, Знам где ћу те скоро наћи, Ал’ ко ће ти празно место Да испуни, изјуначи? У свима нам срце бије, Које српска мисô креће, Ал’ Стевана Каћанскога Мајка родит’ скоро

Још га нема, не враћа се, А њу бриге вуку, — Ово ј’ место њојзи свето: Ту јој стиснô руку. Ту још брује оне речи Друга миленога: „Надај ми се, љубо моја, Мајко чеда мога!

Жалосна је борба свака, Где се брат на брата стрви, Где се срца болом леде, Суза тече место крви. Кад већ мора бити борбе, Бар не гон’мо турске хајке; Сећајмо се усред боја Да смо синци једне мајке.

— вероват’ не могу, — Та звездама не копа се гроб! Ти одлети ка истини само, Њу тражећи провекова век; А место ти, и ако је празно, Из њег’ бије неумрли сјај...

»Стармали« 1887. ОПОМЕНА О НОВОЈ ГОДИНИ 1888 Ево већ је своје заузео место И сео је на свој, на годишњи престô И почô је владат’ загонетно, журно Лажни Бог — Сатурно.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЈОВАН: Ајде, видићемо. ФЕМА: Неће њему више нико ногу скр’ати, (показује канапе) ту је њему место. Пропопо, Јохан, донећеш ћилим да простремо овуда (показује астал). ЈОВАН: А на шта ћу после ја спавати?

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ГРОБ НА ЛОВЋЕНУ Али не, то још увек није време. То је једно место које препознајем у простору. Мртве су горе одакле та реч дође.

О нежна магло која ме издвајаш, ево враћам се чист на своје првобитно место. Тишино у светој сенци што снове моје вајаш хоћеш ли примити то тело уклето, које настањујем последњи и први заточеник

Завршиће се путовање остаће тиха брда, Сива празнина ветар који блуди, Место које нема места у жељи ал нуди Зло да нас спасе и истину открива. То чему се молите је Жалосни Славуј.

Под земљом мрачни предели се мешају. Померају се мора ужаси се премештају са једног места на друго место зло. О страшни преображај мој у срцу сна где васиона почиње ми птицама, с два ока варница да л ће да зна да пут ми

1957. АРИЉСКИ АНЂЕО О АНЂЕЛУ НА ЗИДУ И Заузме своје место између седам звезда када престаје ватра и збивање и почиње чиста кристализација подарена у смиривању.

О анђеле благи упркос својој моћи, Ил управо због ње, ватро са својом ноћи, Како се зби дивно да биће ти избегне Место које би изван тебе било, Јер забуном све се збило што се збило А сјај који касни најдубље досегне.

Ту нема сунца, јер све собом зрачи Место узалуд покушано. Јачи Постаје који своју слабост спозна, Цвет шупљом руком откинут.

Лепо је мањкање у себи што љуби Празнину и место још неопорављено Од одласка анђела, свисло биље. Сено На трагу одлуталог цвета чије име Мирише изван врта и води ме До

Нек ти име чезну острва у плими, Анђеле, и песма која место мене Пати, јер пакао и моје срце прими, Да бела изнутра црним трагом крене.

Само је будност песма, и тескоба, Бешчулно место преварено маштом. Измишљање слепог у ковитлац ока, О саплитање кроз измишљен врт!

Свет нестаје. А ми верујемо свом жестином у мисао коју још не мисли нико, у празно место, у пену када с празнином помеша се море и огласи риком.

зиму Вечито пролеће залеђена зоро Сунце је твој непријатељ У име правде у име пустиње Сунце се окреће истина мења место Онима који остају верни остаје само лаж Ал на истинитом месту је хладно На истинитом месту нико не диже дом Ледена

Краков, Станислав - КРИЛА

Нису понели митраљезе. Митраљези су лежали расклопљени у маломе магацину. Глумац Диле је оставио почасно место крај оркестра, и трчао по реденике.

Најзад су за косом попадали од умора. Ту је било место за резерве. Они који су ту раније били оставили су пуно загађене сламе, крпа, конзерви и нешто вашију.

Петровић, Растко - АФРИКА

Седамо у чамац и прелазимо у град. Велика разлика између француске и енглеске колоније већ на првом кораку. Место демократског француског, има нечег феудалног и витешког у колонијалном Енглезу.

Догодило се да му је један црнац, који је знао да Вуијеа занима тај инсекат, донео на место инсекта цвет. Треба знати како је савршена моћ опажана код црнца, па разумети шта значи кад се и он могао преварити.

Таман сам се обукао у најлепше бело одело којим ћу изненадити госпођу Беде, кад ми њен бој донесе писмо. Место у једанаест ја ћу у осам часова моћи поћи за Манконо.

њима, или им бар не указивати никакву пажњу ако неће, Швајцарац захтева да је слуге пробуде и преместе на какво друго место. На моје посредовања, остављамо је где је, а ми наше постеље развијамо по верандама.

Кад ага ударим он види да то није да бих га понизио, већ да га заболи; а ја знам место где га најјаче заболи. После, кажем вам, ја с црним говорим његовим наречјем, тако да белцу испред носа однесем посао.

Уосталом, доказано је да црнац памти не по количини, већ појединачно; место да памти да има четири краве, он памти да има краву белу, краву тамну, краву малу, краву врло рогату, и сву осталу

То је мрла велика као већи новац, нешто мало блеђа од осталог тела; жуто–сивкаста, место боје махагонија, као што је кожа младићева.

овако хладне, чврсте, још увек у пупљењу, праве и крушкасте и тешке, а ипак вучене нечим увис, ниједно време и ниједно место Европе није познало.

— Пли мејел лесте анкол, ме ну вулон палтил! (Боље је још чекати, али ми ћемо и да идемо.) Н. тада греши. И, место да искористи одмах овај тренутак послушности па да пођемо, желећи да им покаже колико је добро бити послушан, даје им

Све то изгледа нестварно и неопасно у овој прекрасној ноћи. Идем сасвим последњи у реду, задржавајући за себе место које црнац никако не воли, не толико што пантер, ако напада (то је бескрајно ретко), напада с леђа и последњег, већ

су стално у кретању; они нису везани ни за какву личну својину а никакви их правилници ни пасоши не држе за одређено место.

Ето једне породице која тражи погодније место за живљење. Пред неким селом на стази дочекује нас један витак деран, младић, намазан мирисима и уљем, обојеног лика

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

СЦЕНА Иза старих грмова помаља се Станоје Главаш и, ослонивши се на дугу пушку, гледа час у Исака, час у момке. Место је исто. ГЛАВАШ: Ну, момци, здрав’ оданили! Има ли гдегод нешто од лова?

Неко долази!... ЧЕТВРТА СЦЕНА Стана, удовица војводе Ђукића, са својом пасторком Спасенијом, и пређашњи. Исто место. СТАНА: Помози бог, децо! ГЛАВАШ: добро ти, бако, бог дао!

(Одлазе.) ПЕТА СЦЕНА Исто место. Стана из једног шипрага, у коме се за часак прикрила, излази. СТАНА (у себи): Погрешила сам Што одмах нисам пошла

ИСАК: Место прозора, уске мазгале Показаше ми роба скрушеног: У томрукама ноге скљештене, А суве руке беше скрстио На тврде

“ (Главаш напред, а за њиме Исак, Вук и Радак излазе.) ТРЕЋА СЦЕНА Исто место. Хасан, Ћерим и остали Турци. ХАСАН (гледа за Главашем): Е, чусте л’ Станоја?

Да л’ ти је пушка добро спремљена?... ИСАК (показује на ваљу): Све је у реду. Ни тренут бољи, ни место боље, Ако је да се мора гинути На прагу ове тесне колибе Што је у трошан оквир сместила Слободе српске сјајан

Сеците! Не дајте! Ено, умаче“ итд.) СЕДМА СЦЕНА Исто место Спасенија расплетена; Вук, Радак, Исак; за њима, везаних руку, Стана и два Турчина, а после гомила наоружаних сељака.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Штаб је био брзо готов, кретосмо се Алексинцу. Мени паде у део да поделим место у колима са штабним свећеником, г. протом Ј. Ј.

Пред подне Турци обновише напад на Тешицу. Изађем на вис више Алексинца и заузмем згодно место у редуту број 4, да посматрам борбу. Одатле се лепо видело све бојно поље код Тешице.

Турска артиљерија једнако се кретала: видиш тек једну батерију где дојури на какво место, стане, оспе концентрисану ватру на какву нашу батерију или колону, па за по часа опет напусти то место, савије у

на какво место, стане, оспе концентрисану ватру на какву нашу батерију или колону, па за по часа опет напусти то место, савије у лево, у десно или напред, па опет отвори ватру на наше.

У случају повлачења зборно је место Прћиловица. Сва војска која ће це сутра борити да се вечерас скине са свију стража и измени од ноћних дужности, да се

Посвршујем неке најнужније послове па и сам легнем. Место сна дође неко тешко, буновно сањање. Наскоро се тргох. Черњајевљев собар тумарао је ца свећом по соби. — Шта тражите?

Комаров се чисто обрецну на ме: — Молим вас, оставите ме на миру! Зар не видите да место, где сте ви уобразили да нешто видите, лежи скоро спрам самога Алексинца.

А међутим нико лакше не погине од пијана војника. Он се обада, кочопери и срља, док сам не налети на какав куршум. Место храброст у срце, ракија улива помућеност у главу и мрак у очи. Не знам како је стајало са г.

Овај накресан старац и ово престрављено дете! Обојици као да није било место овде. Мало даље цтојао је командант шанца, капетан Живан Протић. Упитам га да ли зна где је капетан Сировацки.

Многи су по пољани већ падали погођени смртно, многи су рањени, ухвативши се за рањено место, јаучући измицали с пољане и замицали за шанац у поток. Вика, кукњава, неописан урнебес.

на другој се страни шанца зачуше гласови: — Ено их, ено, вичите ове наше нека се уклањају с пољане, да нам отворе место за пуцање. Окренем се тамо. Баш кад сам пролазио покрај Черњајева, Комарова и др.

Ма да сам пред борбу означио зборно место, где се у случају повлачења имају скупити све трупе, опет зато, кад сам тамо дошао с артиљеријом, не нађох готово ни

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Да избере двома нама Кутак убави, Мирно место међ звездама Нашој љубави. Још се моли Богу тамо, Благ да опрости, Што ћу љубит’ тебе само Целе вечности.

Рука ми се натраг трза, — Тај обичај кује бес. Ох, што нисмо сада онде, Где је „дивљи“ обичај; Место гроба кроз ломачу Јурне пламен, сине сјај, Ја бих смело потпалио Тај жртвеник, одар њен, Да трулежу, да гњилежу

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

По томе смо закључили да је тамо ситуација опасна. А и где би могли да нас на друго место упуте. Ми смо били јединица која је запушавала све рупе. У одступању заштитница, а у наступању претходница.

„Разапињите шаторе“ — наредио је. Каже да ћемо овде вероватно заноћити. Питао сам како се зове ово место. „Чегањ“ — рече ми он. — А, дабоме — упаде капетан Радојчић.

Ја трпим од жеђи покрај извора да бих својим примером послужио војницима, а сад још и нему да уступам место. Како се беше нагнуо, ја га распалим шаком одозго, те му забијем главу у блато. Он скочи са мокром и каљавом главом.

По паљби рекао бих да наши беже.“ Куршуми учесташе. Страховао сам да ме не лупи у главу. На друго место где хоће. У рату се гине... Јест...

— Где нађосте тробојке? — пита капетан Радојчић. — Узели смо сигналне барјачиће. А место плеха исекли смо неколико кутија конзерви. У заповести је даље био изложен план нашега напада.

Приђох му. На његовом челу видела се велика рупа. Окренуо сам се око себе да бих запамтио место где је пао, па потрчах напред. Преда мном из магле допиру повици: „Живела Србија!“ Осетио сам се као да летим.

Изгледа ми као да је и њему стало до тога да се који тренутак дуже задржимо. Војници се враћају... Место ме не држи. Људи упрли очи у Бојовића, као да од њега очекују спас.

Опет се залете, али сада потрча поред стола, удари десно на неку децу која повикаше, у великом луку дође на старо место, поче да вришти и удара ногом о земљу. — Не могу „Ружу“ да умирим, господине капетане.

Амебе бивају уништаване од других организама. Биље се бори о место. Животиње се кољу међу собом. Поручник Протић га прекиде: — То значи, у природи као да постоји вечни закон ранга, по

— Сигурно са начелником штаба. Тај не може очима да види нас артиљерце. Стално прича којегде како је и наше место у рову... — Е, није исто — чује се глас потпуковника Петра.

Затим смо пошли благом узбрдицом и код једнога камена застали. — Овде можемо да се одморимо. Ово је место заклоњено. Сели смо на камен и запалили цигарете.

Био је то велики напор да се продре онолико дубоко у стеновиту подлогу. Наиђох на место где је у ивицу ударила. разорна граната од мерзера, па је експлозијом проширила канал да би се и кола могла сместити.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Игле и кудеље скоро нестало: Прести, ткати, вести све је престало; Место витла и преслице сад су шпинети, Гласне харфе, виолини, танци минети, — Не може међ људе без тог поднети.

стари, Брегове што Баје квари, Дом подлива баром ширном, Мени пређе игралиште, Сад је лађом пристаниште: Избродију место мирном.

Време је сатрло све, и људе и Херкула самог, И место њег’ басном слави се Јоргован сад. Черна и Домоглед, Станчилово, Бела и река Српско име носе, Србаља кажу славу.

у мојој градини, Ил’ у туђој садини, Мома шеће стасаста, У облику красаста; Бела, мека кожица Мајчина јој кошица; Место лишћа зелена На њој леја селена, Млађаност га садила Те лепојку младила, Њим се она огрће, Срца на се обрће; — Место

лишћа зелена На њој леја селена, Млађаност га садила Те лепојку младила, Њим се она огрће, Срца на се обрће; — Место цвећа бељана Њој невиност пељана Селендиву красује, Дичјем доду пасује; Плод је лепшин миљавост, Душе л’ срце

кад доби триста рана, Кад хиљаде већ турских глава сруши, Кад Топлица и Косанчић с мејдана У вечној слави нађе место души, Ах, и он паде, к’о стабло без грана, У крвне руке, живот обездуши...

љубве жарке, А потом јој све ишчисли моје муке јарке; Хоће л’ јој се ражалити, пази пак ми кажи, А међутим себи место на руку јој тражи. Дај јој повод десном руком лепо што нек’ ради, На леву се брзо, верни прстене, поткради!

за јесено доба, А кад тамо — оно ни црвењка: Ветар му је плодотворни прашак Распирио широм по воздуху; Што тежаку место триест зрна Једним класом једва десет плаћаш: Киша га је убила у цвету; Што семена плугом заорана И чокоће челиком

Лаксембург је башта прекрасна, и нема јој пара: Свако милином место засипа очи новом. Трава мека к’о свила, а лузи тамни к’о поноћ: Која не трпи ока, тајна долеће тамо.

Туд се шетају двоје, са момком само девојче, Младе усне зове само на пос’о место. Даље идеш, у лугу кроз грање бели се нешто; Несташно ту се момче с младом девојком сигра.

(у примедби под цртом, на стр. 157—9; најважније место је следеће: „...списал наконец стихами росијскими и серпскими двје...

био прави естетически мајстор начинити стихове; и са самом овом, овако после смрти његове издатом књижицом, заслужује место међу првим нашим списатељима дојакошњега и данашњега времена, а да је којом срећом, од како је почео писати, једнако

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Ал’ није ђаво — Твој девер, госпо, Канда је узô место његово, Те по вечноме мраку лутајућ На отпор спрема луду светину. ЈЕЛИСАВЕТА: Мој девер?... Станиша?... КАП.

ДРУГИ СЕРДАР: А кад он није право имао? РАДОШ: Па онда, кнеже, нећу питати За Шуловића и за Мићића — Премда и они место имају У мудром збору твога савета, — Али по жељи Иван-беговој: Не сме се ништа важно решити Без брата твога

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— прозор пећанка — мала пушка израђена у Пећи пинта — „стринска мера за течност; политрењак“ пландиште — хладовито место где пландује, одмара се дању стока попасно доба — време кад се музе стока после попаса — кратког јутарњег или

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

А сад оков злата. Место мрамор-тела гној неситих рана. Нада мном сикташе крик посмртних јата, Рушио сам куле, сатирао чете — А данас сам

Нашто тамјан, смирне магле сиње? Место пира, кипарис и вења! О, што нисте с трубама и хордом Химне звонке просторима вили, Крвили се са татарском ћордом

Данас паде идол и сав сјај се отре, У костур се труо претвори сав блесак. Место усред врта нађох се пред гробом, Одакле с презрењем на ме змије мотре.

И место мира нов пут ми предстоји, Да лажем себе у ком новом храму Душа се моја сама себе боји, Јер види себе пусту, вечно

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Дођи овамо и кад стигнеш, одседни у хотел-Европи, али немој излазити нигде у варош. Мало је место па би одмах пао у очи. Седи у соби и јави ми цедуљицом да си стигао. Ја ћу тад изаћи пред оца и пред мајку отворено.

никад то није било, никад! Изметнуо се свет, преврнуло се све тумбе и променило се... МАРИЦА: променило се само место и ништа више. АНЂА: Какво место? МАРИЦА: Па тако.

МАРИЦА: променило се само место и ништа више. АНЂА: Какво место? МАРИЦА: Па тако. Сад девојке заказују састанке у кафани, а у твоје време су на тавану. АНЂА: То није истина.

ЈЕРОТИЈЕ: Добро, 'ајде говори, али кратко и јасно. Кажи име и презиме, године старости, место рођења, јеси л' који пут осуђивана и зашто, и одмах прећи на изјаву.

ЈЕРОТИЈЕ (издере се на Јосу): Па шта чекаш, брате, пусти га нека уђе. ЈОСА (оде). ЈЕРОТИЈЕ: И ти, господин-Вићо, место одмах да га зовнеш, заподео си неке разговоре: те био жандар у Београду, те штампао визиткарте!

Уређује опет фасцикулу, увезује је и пење се на сто па је ставља на своје место, а скида другу те њу развија на столу и тражи). МИЛАДИН: Па то, знаш, ја и мислим. ЖИКА: Шта мислиш?

МИЛИСАВ (попео се на сто те оставља фасцикулу на своје место): Да не буде Каја Јанковић? ЖИКА (загледа): Бога ми, тако ће бити... јест, тако је, Каја Јанковић. Јесте!

И онда, разуме се, место шест откуца девет, место четири седам и направи уопште такву збрку да је не можеш до смрти разрешити. Вратићу се ја.

И онда, разуме се, место шест откуца девет, место четири седам и направи уопште такву збрку да је не можеш до смрти разрешити. Вратићу се ја.

ВИЋА: Бога ти, господин-Жико, да ми уступиш твоје место. ЖИКА: Хоћу! (Диже се.) Ево, седи! СПАСА (улази). ЖИКА: А, ето га, то је тај грађанин из 'апсе.

Дванаест марама за нос, пешкири, гаће. Камо ти пушке, бомбе, а не „четири пара гаћа”! Па онда, место да си написао људски какву прокламацију да је полицији чисто мило да ти метне букагије на ноге, а ти: „Душо моја, жића

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Отуда, место ранијег занимања претежно за тематику, сама форма добија на вредности. Тако се пажња и критичара и читалаца, а и самих

Лалић у следећим романима неће мењати тематику, ни време и место збивања (северна Црна Гора), чак ће се и исти ликови појављивати више пута.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи. Из Милиних руку мали’ — Ма се растô бела света — Место чаше од бермета Отрова би прогутали. Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи. Ко да игра? Ко да пева?

О, да дивна места! Лепша никад није с уресом невеста! Извезено цвећем, окићено горам’ — Ја и ово место оставити морам!

како је Млава онуда текла са великом хуком, да нису могли речи један другом разумети, то је светитељи прокуну и оно се место данас зове Тишина, јер одонда увек ћути тамо Млава.

стари, Срце вам је добро, песма вам је мед; Али моје срце, али моје груди Леденом су злобом разбијали људи, Па се, место срца, ухватио лед.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

У срцима тама, Богу на извору ври, потекло на реке, у жилама место крви грех!... Иде ноћ без сванућа, о, тешко теби створу!

Иде ноћ без сванућа, о, тешко теби створу! Смолу низ образе, место суза, пролиће очајање, прскајте, огледала, црном лику црње огледáње!... ЂУРЂЕВА ПЕСМА (І) Нећете ме?

О, јадни моји, спите, будан ја! Теретом сутра новим савићу вам кичму, и нова на Јерину недужну, место на мене клетва, теже још притиснуће ми душу! О, Боже, дај им бар видети то, не она, не она, стопут проклет ја!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

никоме, сама, само с једним рођаком, и, како причају, преобучена у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и плати. Остатак новаца закопала у подруму.

Младен, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.

По њој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод догодило, десило. Само, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова.

Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место. Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.

Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе празнине, као празно место за некога. То је очево место. Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку.

То је очево место. Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. Баба полако, чисто, својим скупљеним, опраним,

Очева смрт престаде да се осећа. Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младен. И то не Младен дете, син, већ Младен.

није долазио, не видео је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењена, не смејући да уђе, стане на праг. Баба би је дочекивала: — Луда ли си, синко?

Све ћу ја да их служим, да дворим. Хоћу, нане. Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам. Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије!

Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! И растужујући се за њим, Младеном, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче.

Баба, дирнута и сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе у одаје.

нареди двојим свирачима, ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему,

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

»Кому свет мрца пред очима, да пије семе божурово пређе сунчева истока и да га носи код себе и у воде и на свако место добро је« (народни лек, в. Софрић, 17). Б.

краља Милутина. Првога дана <Ускрса> код њега се држи сабор, који кулминира у обеду, при коме место у зачељу заузима бор; око бора изводе се и витешке игре, и игра коло, певајући песму (свакако обредну) у којој се

Кад је тај бор, у јуну 1932, извалила непогода, сељаци су корен и један део стабла вратили на своје место, а остало дрво резервисали за иконостас у цркви (»Време« од 7. јуна 1932).

, или преко пијења воде у којој је б. потопљен, или купањем у таквој води, или прскањем њоме. Место у које је ударио гром вала окадити б. (СЕЗ, 19, 391).

дође у кућу (СЕЗ, 19, 142); преперуга чељад у кући (СЕ3, 16, 157): чобанин на Ђурђевдан овце (СЕЗ, 19, 56); бајалица место на коме је болесник »ограјисао« (СЕ3, 16, 276); у воду у којој се гаси угљевље меће бајалица б.

нпр. Сопх. Оед. реx, 3, и Паул Стенгел, Дие гріецхіѕцхен Култуѕалтертüмер2, Мüнцхен, 1920, 80. Б. има угледно место и у мртвачком култу, можда и ту као апотропајон. Кад човек издахне, меће му се у руке б. (СЕЗ, 19, 240).

Водом у којој су прокуване б. жиле испира се место оболело од црвеног ветра (СЕЗ, 40, 233). У једној скасци поп проклео свога убицу »да га мрави мртва изнашају на б.

извади па се наопако баци на место где крава лежи, говорећи: какав б., такво виме; како се у тору б. преокренуо, тако се у крави млеко преокренуло

Врба. Реч је прасловенска. Упор. Шулек, Рад, 39, 13. У старој српској религији има в. врло угледно место. В., кочоперна и бујна као што је, показала се врло згодном да постане магична шибљика, Лебенѕруте ‹= шибљика живота›.

, јер је прикрила ђавола (СЕЗ, 41 № 167). Али је в. ипак имала извесно своје угледно место у религији. На њој воле да седе виле (»јер на то дрвеће врагови не смеју«, ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116).

Ту су у првом реду демони болести. Кад је неко болестан од далка, бајалица га одведе на буњиште (које је иначе зборно место за зле душе што изазивају болести), и ту демону болести прети г. трном (ЖСС, 284).

Од њега је узето дрво за Исусов ДУД . ДУД Маулбеербаум ‹моруѕ›. Дуд; мурва. Дуд има извесно своје место у религији, нарочито у оним крајевима где се гаји свилена буба; то донекле и објашњава његову улогу, јер се свилена

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Затим лагано клизи погледом преко површине распадајућег меса. У том тренутку изгледа као да га једино занима то место, па не обраћа никакву пажњу на грч болесниковог лица, који јежи кожу присутних.

Дошла је и та ноћ. Јевђеније с којим сам се спријатељио, рекао ми је место и време, где и кад ће обавити скидање чини. То сам искористио да бих кришом присуствовао догађају.

Димитрије Прохор је изабрао место за свој подвиг: ливаду, згодно мало узвишење, испод огромног горостасног храста, удаљеног стреломет од источне капије

Пришао сам му и рекао да место које је изабрао није нарочито добро, због тога што је земљиште подбарно и глиновито, испреплетано дебелим храстовим

Понекад сам одлазила на Мртваја вир, на то дивно драго место, склоњено од људи, купала се нага и огледала потом своје лице у бистрој води. Сада то више не радим.

Кад би ми било дато да сам изаберем место и време своје смрти, изабрао бих поток и зору, руменило јутарњег сунца на лишћу, мирис шуме, опор и голицав мирис

поверовао у тумачење које је одмах по догађају изрекла манастирска братија: да је Прохору од патње помрачио ум, да су место бога у његовом срцу заузеле неке волшебне тајне силе од којих није могао да се одбрани. То ми је било одвећ просто.

Кулу, Василије ми је одвратио да би најпаметније за мене било да гледам своја посла и да не турам нос онде где ми није место. Ми смо монаси, рекао је.

У почетку нисам схватио да је то у ствари Доротеј. Тек ујутро обратио сам на то место нарочиту пажњу. Поново се указао.

Ништарија на путу из ушљиве колевке до господске одежде. Требало је да знам где ми је место. Корак иза. Они требају моју крв и моје мишице. Ништа више. Зашто ће усраном себру мозак, што ће му срце?

Ништа нарочито. Момак је набасао на некакву давалицу која га је вероватно подстакла, пришао јој је, и пошто је место било згодно и заклонито, дигао јој ноге и обавио посао.

Ако будем разбио своје ружно тело, на небу ћу ваљда добити неко достојније место, јер било би крајње глупо да некакав богаљ попут мене шепеса међу оним дивотним обиљем које је Господ створио за

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Где су жене? Камо дечице?“ А ружице ћеретају С благим лахором, И потоци жуберкају Тајним жубором: „Место људи, што их змија Од нас одроди, Лепши свет ће да засија, Бољи народи.

7. О витези српски, пепелишта тавна Походиће тада наши милијуни, Место тужних звона хориће се трубе И наши плотуни. 1889.

Тако је плакала она ваздан и сву ноћ горко Вртећи вретено танко. Она је молила бога, Да јој бар место каже, на коме оконча Павле, Те једном да види јоште умрлог јединца свога.

често да радост подели с њима; Јер спомен на мрачну прошлост њега је мучила често, И он је тражио тада угодно и мирно место, Да души олакша само.

А Химен са свога трона Благослов ниспосла штедри на место где паде она. И нежна кô њено лице Изниче стабљика танка у младој пролетњој трави, И на њој зелени листак и цветак

1890. ХИМНА ВЕКОВА Не знам је л' на сну само ил' збиља одлазим често У чудан предео неки. Ту свако казује место Трагове разорења; Кипарис зелено тавни и коров шири се само, И влажни, гробовски ветар океан таласа тамо, И звижди са

Некад је на ово место по стази, зараслој давно, С крчагом на рамену слазила пастирка млада; И пастир певаше песме у вече, тихо и

Ту сам некада и ја замишљен слазио често У мајске вечери јасне. Ту беше за мене место Тајних и слатких жеља. Лисје је шумило тада, Док бистра и хладна вода у урну мраморну пада. И прелива се тихо...

стара, Јер је он одређен да представља цара: Имаће на грудма орден златног руна, Али му на глави неће бити круна Него, место круне, чаков или капа; Одборници биће гомила сатрапа.

“ кад си пошô. Не знам како живиш тамо, И да л' ти се свиди место? Овамо се „ждере“ само Пола плате крчми дамо, А женскама оно ресто. (То још могу, хвала богу! Око флаша, око ногу...

Сутон је пао... Дан и сунце оде, Ал' душа с тугом светлости се сећа. Упалићемо буктињу слободе Место лојаних новинарских свећа А њезин пламен није тако мали, Он може, музо, небо да запали! 8.

Па како ли изгребани један другог бурно носе! Проговара први песник: „Заслужујем боље место, Ја сам певô о слободи и страдао за њу често.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Није ли боље да Вас, место да Вам причам и тумачим, узмем под руку и поведем на замишљена, али душевно доживела путовања у тајанствености васионе

Свако од тих јата добило је свој нарочити знак или симбол. Те симболе су употребљавали Римљани, место застава, као знакове својих војних јединица, па су римске легије разнеле те знакове по целоме старом свету.

Хиљадама леже, растурени, по земљи. Архитекти покушавају да их врате на њихово првобитно место, и полагано у том успевају. Она четири стуба Партенона подигнута су на тај начин из овог гробља.

- Изненађени, гледамо око себе. Разбацано камење је, као метлом, почишћено; сваки се камен вратио на своје право место, зданија Акрополе блеште у својој првој младости.

Распитујемо се код пролазника за Аристотела. Добивамо врло нељубазне одговоре или никакве, но место њих мрке погледе. Тек после дугог лутања стижемо до дома филозофовог. Врата су забрављена.

Али, место да Вам о томе суво реферишем, биће боље да га, при том његовом послу, видимо живог пред нама. Учинимо, дакле, опет скок

собу на Универзитету и, већ са врата, бацио поглед на мој писаћи сто, очекујући на њему Ваше писмо, сагледао сам онде, место познатог дугуљастог плавкастог омота, један незграпни бели, који је носио у своме горњем левом углу државни грб.

Има још једна основна величина сваког календара; то је дан. Ја га нисам метнуо на прво место само због потребе да изложим прво шта је то равнодневица.

У практичном животу ваља употребити друго једно време: сунчано. Оно се разликује од звезданог тиме што се место казаљке равнодневице употребљава казаљка Сунце, јер ово изазива промену дана и ноћи.

најважнији годишњи догађаји њихове земље, закашњавале су из године у годину да тек после 1460 година дођу на старо место у календару.

Но када је чула да је у Александрију ушао са својом војском победоносни Цезар, она је променила свој ратни план. Место са својом војском, она је одлучила да са својом ненадмашном лепотом изврши главни напад.

са послаником наше краљевине у пространа каруца, где је поред кочијаша заузео, са великим достојанством, своје место богато униформисани каваз нашег посланства.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Право је имао мој покојни млади газда што, место толиких хаџијских и газдинских кћери, тебе узео. Колико пута, кад стану да му говоре и не дају да узме тебе, он, ако

Е баш се од тога старога ништа не може. ТАШАНА (расположено Стани): Де, де, место да ти будеш грђена што не доносиш одмах, а ти почела другога да грдиш.

КАФЕЏИЈА Саг, саг, мољем. (Оде. Пева.) САРОШ (хвата се за чело): Шта учиних, шта учиних! Што се заклах? Једино место где бих осетио да сам човек, то би било тамо.

Сестра си ми и по занату и по животу. Слушај, Назо! Имао сам, у целом овом големом свету, само једно место, једну кућу, где сам могао данима, месецима, да седим, лежим, једем и пијем.

КАФЕЏИЈА (ослушкујући и стрепећи да не оду свирачи на друго место): Шта је, коме свирају? КОСТА (улази): Мени, мени. За мој рачун. И младожењско сам оро играо.

им пиће, ја сам од сваког по мало испијао да би ми боли глас био кад почнем да певам и свирам гостима, да код газде место што боље утврдим и што више муштерија привучем. ТАШАНА (са саучешћем): Тешко теби! А дом, кућа?

ЈОВАН и СЛУШКИЊА (доносе из собе убрус, јастук и јорган и услужно дају Ташани). ТАШАНА (место своје руке подмеће под главу Парапути јастук, кваси убрус и везује му чело, јорганом га покрива, утопљава, да му је

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

зашто се здравља тако брзо поткопавају? зашто родитељи не жртвују своје страсти, сујете и себичности, место да жртвују своју децу? зашто учитељи не запажају у родитељској кући незапажену способну децу?

— Гос-Тоша је доиста волео неки очигледан култ, неко освештано место, неку репрезентацију оних који култу служе. Он је, додуше, новац давао увек за благородне циљеве, али је и

Уморим вам се тако сваког дана, и кад дође предвече, ја, место у шетњу до гробља, сасвим као и моја стока, ударим челом о стају, једем, и легнем да спавам.

По Јулицу још не беше дошао официр. Место ње удала се Паула за авлијара Љубу. По годинама, на њу је био ред. Љуба и Паула молили су да пређу у млин, а по

Љуба и Паула молили су да пређу у млин, а по потреби ће радити на салашу и у вароши у кући. На Паулино место је дошла друга Тотица, старија жена, чија је кћи служила чак у Пешти, и, како је Тотица тврдила, личила много на

”... Не ваљаш ти, мој брајко. К'о сви црквењаци, више је у биртији него у цркви. Жена у гробу, а ћерка, место да мајку замени, келнерише... И ту сам наказност први пут видела у овој благословеној земљи...

Тек је једнога дана освануо преобучен; добио нове књиге и потпун прибор за школу; показано му било место за госпа Нолиним ручавним столом, и постеља у собици где је у углу стајао госпа Нолин сто с „књиговођством”.

— Глупости говориш, Швапче, али нека. Метни ми, богати, тај мелем за главу; место златног перја. А ти још мало поседи код мене, код твоје Нене, која никада није ишла на бал, нити носила шлеп и лепезу.

— Госпођо Лазарић, не мислите ви тако како говорите. На сигурно место је пао ваш Шваба. — Како не мислим! Још горе мислим!

Ако Срба морадне напоље, и он ће! Него ћу ваљда истерати наше дете, а Швабу метнути на његово место. Бог с вама, господин Јоксиме! — Господин Јоксим се смеје као човек сигуран у своју ствар.

А у цркву не долазим просто зато што сам немирна. Ниједно место ме не држи. Једнако ходам. Не бих вам сад могла стати у онај сто и отстојати на једном месту службу, пошто је цео свет.

том је старешини казао Павле једаред: — У мени има грађе много, и ја то осећам; али она је сва збркана, а ја, место да сређујем, само додајем... Кад хоћу да видим мало сређености, онда гледам у Бранка и Милана.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Обично људи кад у какво страно место дођу, распитују како се у том пределу живи, гледе какви су занати и рукоделија, и проче, но млади господичићи који

« Со тим им искаже мyѕтеріум своји аљина, начини и њима таке исте, поправи им сабље, и цело се место узбуни кад ји почне командирати. Добри свештеник радоваше се да ће се његово пророчество испунити.

Она дакле, почем се увери да Роман не долази, и да јој никакве надежде да ће се икад вратити не даје, остави место жалости и печали своје, не могући га више мачијим својим очима гледати, и у очајанију пође шумом, нимало не мотрећи на

— У руци је имао штап подобан мотовилу, КОЈИ му место штаке служаше. Сад питам моје читатељке шта би оне радиле кад би им овако стран човек у непознатој пустињи искрснуо?

Г. ферфасер, у месецу ваљда нема белила ни руменила?« Нема, фрајлице, но женске место тог употребљавају плаветнила и зеленила. »У! То мора гадно стајати?« А зар белило лепо стоји?

дати своју сагласност, пристати, дозволити СОЈУЗИТИ — здружити, саставити СОНМИШЧЕ — скуп, збор, веће; зборно место СОПЕРНИК — противник, супарник, такмац, непријатељ СОРЕВНОВАТЕЉ — такмац СОРИТЕС (грч.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

устани на часак Из своје љубавне постеље Узјаши највећег шарана Проби оловне облаке И походи своје небеско родно место Донеси на дар белом граду Рајске воћке птице и цвеће Донеси и камен који се може јести И мало ваздуха Од којег се не

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

И место аплауза и ките цвећа, што је сопранисткињу очекивало на концерту, композиторова је жена, на главној проби, разбила о ње

Код мога рођења није само датум био споран, већ и само место. Једни су биографи бележили Београд као место мога рођења, а други Смедерево.

Код мога рођења није само датум био споран, већ и само место. Једни су биографи бележили Београд као место мога рођења, а други Смедерево.

И сад, кад би наишло једно благодарно поколење и хтело, рецимо, да означи спомен-плочом место где сам се ја родио, та би се плоча, са натписом: „Овде се родио итд.

Ово би друго место било за препоруку опште владама, јер само горе, на каквом ораху или на крову четвороспратне куће, могли би бити

План је био усвојен и сутрадан по подне министар војни дошао је на уречено место са једним празним јастуком. То нам је уједно била и цела ратна спрема. Тачно у 2 часа и 17 минута отпочео је напад.

научити она чудна историјска имена, ми смо пали на сретну мисао да њих употребљавамо у игри јениџајеса и тако смо, место досадањих речи у бројаници, употребили ова владалачка имена: Клеомброт, Кијаксар, Асерхедон, Сенохариб, Сезострис,

би неко пошао са једног места и ишао, ишао, ишао непрестано у истом правцу, он би на крају крајева опет дошао на исто место са којега је пошао.

ако је опредељен да буде професор, он од малена већ заборавља да понесе књиге у школу, узима у расејаности туђ нов место свога старога шешира и рђаво учи предмет који ће доцније у животу предавати.

Орангутан би трепнуо и зажмиркао очима, почешао би се хитро иза увета, искезио се на нас и увукао се на своје место. Овакав професоров начин опхођења са нама имао је ту корисну страну што смо се, готово мимогред, много чему научили.

руком по леђима, жмиркао би очима и кезио би се на другове, па чак поче, нарочито при тучама, да употребљава ногу место руке, да са извесном лакоћом прескаче школске клупе, искаче и ускаче кроз прозор, да се преврће преко столица, тако да

све лижући прсте од задовољства говориш што си научио очекујући да ће ти сад професор рећи: „Добро, врло добро, иди на место!“ А он тек, место тога, рече ти: „Е сад, реци ти мени, има ли ово правило својих изузетака и који су то?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Батерији је исто овако пресечен пут. На место ових врба, што предлаже наредник сада, у провалију су легали луди један изнад другог, док је телима својим нису

— Докторе... много си плашљив... И још се срамотиш пред овим људима. — Ваше Величанство, нама није место овде. Ја никада коња нисам узјахао, а сад под старе дане се ломим.

Не говори тако — вели Краљ благо и махну руком ордонансу да принесе лекару јело. — Мени је место са мојим народом. Тачно у два часа отпочела је артиљерија, тукући појединачно извесне секторе, припремајући се тако

Све пред нашим очима и нашим приправним топовима... Па им се не свиди једно место, и онда се помере на друго. А њихови артиљеријски официри прегледају дурбинима терен и примају секторе које ће гађати..

Сав је мокар, и стоји збуњен. Довикнусмо му да се врати на старо место, па нека пређе пешице преко недовршеног моста, а један ће прећи одовуд да му коња преведе. Свратисмо у кафану.

После узалудних покушаја, један, посматрајући пексимит, каже: — Славу им њину, место леба, дали нам дашчице. Објашњено им је да се пексимит не гризе као хлеб, већ га треба у чају или води поквасити, или

А када се изиђе на оцедно место, вода пишти из поцепаних чизама. Онда опет настаје крш. Оштро камење пара расквашену обућу, или са ципела и чизама

Па и сами Италијани су почели увиђати у какав су незгодан положај доведени. Наиђосмо на једно мало место. Фијери се звало. Затекосмо велику множину италијанске војске. Испред вароши копали су ровове за одбрану.

3астадосмо збуњени. Неко нас зовну. — Шта се снебивате? Не могу да вам сачувам место — говорио је поручник Бранко. Седосмо у фотеље. Пред нама је бео чаршав и сјајно посуђе. А хлеба читаве гомиле.

И он се дигао, да скочи у рупу где је експлодирала граната, јер он зна да топовско зрно никада не удара у исто место. Али, место у рупу, потпоручник Јовча скочио у море.

Али, место у рупу, потпоручник Јовча скочио у море. Неки потмули тутањ се разлеже бродом и ветар поче да пири около нас.

Не зна оно ни за родитељску негу, ни за љубав мајчину, ни за детиње играчке. Место успаванке слушало је прасак пушака, место млека и топле хране задовољавало се корицама хлеба које су преостале од

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Конопац једини од њега носи срећу, А скромно, место палата, настанити топлу врећу Па у реку. О беде! Рудници Затрвени У Боливији где је планина Сан Симон.

Убићу каквога гнусног сањалицу, место сенки засадити му зелени врт по лицу; то крв из мене говори! Ситости, ситости, свуда на хиљаде!

и канибалство, због тебе нећу стићи трезне свести ни умрети, мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса. Место врба, удове и црева простирати на Цвети. Тако високо пео, тако дубоко ронио у блато!

Затим се пробуди, погођен од удара Место утроба да га обвија, ето судар: Тешка мисао, тек довршена у његовој глави, Стаде да, недоношљивошћу својом, умара.

Сузама светим, и спаса, отиче талас са лица, Зрак, којим дишем сад, пун обећања је болног зрак, И небо место звезда пружа ми врт љубичица, Између мене и њега зрачног опет је свети брак; Ја нисам више ту! Ил да! Ох, да; да! не!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Баш је неозбиљна Седефна ружа у својој чежњи да се одвоји од дна и крене ка сунцу и облацима. Мора се знати своје место и не одлазити с њега! Корална грана сети се која је, такође сањала да оде у Горњи свет.

Какав одмор! А онда баш кад се сунце рађало, угледа Капљица знано место и на сувој гранчици пустињске биљке један цвет. Свој Цвет. — Било је то дуго чекање!

до једнога журили су и запињали теглећи терете веће од себе, и до зоре успело им је да склоне мравињак на безбедније место. А у зору, баш кад се сунце купало у реци, почела су из јајашаца да искачу мравља деца.

— Шта све старцима неће пасти на памет! — рече и хитну котлић у канту за отпатке. — Тачно ту ти је и место! — подругну се столица без наслона, а каса се наглас насмеја. — Никад се не зна! Запамтите: никад се не зна!

— Реци ми станујеш ли на облаку? — рече дечак, а патуљак се насмеја и одмахну главом. — Место где ја живим — рече — зове се Брег Светлости, а име ми је Мицко. Принц облака изгледа сасвим другачије. Играј...

« — помисли. »Ако ништа не нађем, бар ћу имати утеху да сам покушао...« — узе ашов и осврте се око себе да одреди место бунару, кад при дну дворишта угледа багрем у цвату. »Ако никада нисам сањао — сад сањам!« — младић протрља очи.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Са улице допире свирка, граја. У собу рупи пуно девојака кличући, певајући и играјући. Неке узеле тепсије место дахира; неке шоље од кафа место чампара, ударајући у њих.

У собу рупи пуно девојака кличући, певајући и играјући. Неке узеле тепсије место дахира; неке шоље од кафа место чампара, ударајући у њих. ВАСКА (иде ка супротним вратима вичући): Стано, ходи и ти овамо.

— Ала си ти, Васка! А не знаш како боли! ВАСКА (око ње): Јест, боли. А кад би те он место мене?... (Показујући јој на образ): Кад би те он пољубио, онда?...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

На душеку трава и мојих смарагда, Као нимфа моја, да почиваш свагда, И да нико не зна твоје место где је. Само моје очи да гледају у те, Само моје све дубине и све куте Да лепота твоја осипље и греје. 1923.

Све види и чује. И понори туге Пуцају све дубље, јер, пуста и сама, Сад колеба ћути, и сад, место дуге, Као паучина сврх ње виси тама. Скупила се чељад.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

из његове свести ишчезавале су рђаве стране те државе, утолико лакше што их више није подносио, и уступале су место представи о домаћој држави као снази способној да се супротстави турској најезди.

Те особине су следеће: у гусларским песмама, врло често. да би стих био десетерац, употребљава се генитив место акузатива, вокатив место номинатива, номинатив место других падежа, деминутив и удвојени предлог, или се нека реч из

да би стих био десетерац, употребљава се генитив место акузатива, вокатив место номинатива, номинатив место других падежа, деминутив и удвојени предлог, или се нека реч из претходног стиха понавља у

да би стих био десетерац, употребљава се генитив место акузатива, вокатив место номинатива, номинатив место других падежа, деминутив и удвојени предлог, или се нека реч из претходног стиха понавља у наредном.

Особито велико место у неисторијским песмама дато је религији и тешком положају жене. У прошлости живот је био веома мучан.

И поред предрасуда о женској злоћи, таква жена је морала добити своје место у песми по снази закона да права песма, ма колико се у њој измишљало, мора да наслика саму стварност.

Али раја је нагонила чак и звезде да о њима говоре. У светлости десетерца они су ишли из места у место, из деценије у деценију, од нараштаја нараштају, усељавали се у нова поколења и кроз њих настављали велику борбу за

“ Са друге стране, неки историјски неодређени ускочки јунаци добили су значајно место у песмама. такви су, између осталих, Комнен барјактар и Вук Анђелић.

дахије — да би онемогућиле устанак и уклониле сведоке својих насиља — одлуче да посеку кнезове и да на њихово место поставе своје људе. Ову одлуку Турци су остварили почетком 1804. године.

То све значи да је контраст опште место, али без ичег шаблонског, — један општи облик који се одликује не само најшаренијом, садржином него и врло разноврсним

„Све мислио, на једно смислио“, „Проли сузе низ господско лице“, „Земљи паде, пушци огањ даде“, „На зло га је место ударио“, „Ману сабљом, одсече му главу“, „Ни земља га жива не дочека“ итд. итд.

Код нас, и кад је развијенија, она никад не достиже снагу описа с којима смо се малочас упознали: На лоше га место ударила: међу пуца, ђе му срце куца, на плећи му зрно излазило, и јуначко срце изнијело, и бијеле комад џигерице.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

БАР ЦАР УРЕДИЋЕМО ТУ СТВАР Рече му главни министар ДОБИЋЕШ ОДМАХ ЦАРСКИ ПРЕСТО И СВЕ РЕСТО ШТО ИДЕ УЗ ТО РАДНО МЕСТО ДОСАДНО МИ ЈЕ ДА БУДЕМ ЦАР Рече цар и направи дар-мар ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР КОНОБАР УРЕДИЋЕМО ТУ СТВАР

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Него запанти оно зло место, те и другом каже да се чува. РААВА Тебе, жено, нашао сам у курварлуку и у механи кано леп, скупи бисер у блату

Докле на тиху времену плаваш, дотле лађу чувај да је где о што не скрхаш. А ако ли знаш зло место где се хоће насадити, брзина ли је на кладу нанети, дотле уговори и састави помоћнике себи у своме стрепљењу!

опак договор ш њима имао; Те господске удворне слуге послате искати воћа и грожђа, ове ето, избих, а друге и на место побих, кад не прихватих од њих наказивања!

Каде си нам за потребу на земљи, ти, наш град великога цара, место тврдо које ће нас од свакога зла заклонити, и скоро трчиш нам у помоћ ка јелен.

Кад вода са земље спаде, она и остаде онде, те кроз њу и прозва се лабно оно место, да речем лепо на виделу пред градом брдашце.

БАРОНИЈА Тамо, преко мора, близу Дамаска града (гдено се је свети апостол Павао крстио од Ананије апостола), неко место има, прозвато именом Карсатас. Онде, на ступцу имаше прилика спраљена на образ светога мученика Теодора.

Рим та онде се и оцари, после тога опет не свиде му се опет тамо далеко у Запади боравити, диже се к Истоку, друго место за царовање тражити. Нађе при мору прилично широко место, хубаво, на прозору свим странама.

Нађе при мору прилично широко место, хубаво, на прозору свим странама. Градић они зваше се Византија, од грчкога некога краља Византа, спраљен издавна.

И лак таки натраг дође, остави на место за белег крваво своје копје, леже у свој ћивот несвиђено људма. МОШТИ ЛАЗАРЕВЕ После, по дугом времену, за грчкога

Сазида на његово име лепу цркву, и с десне стране супроћ олтара, у дувару начини му место. Врло скупо украси му ћивот и тамо га поштено положи стајати му. Врло лепа миризма из ћивота му, пише се, да излази.

« У томе каза Бог Јакову, те се пресели у другу нахију; одонуд у Ветил место, и закрили га Бог те не иде потера за њим.

промотриљиви и старалац се Бог, побоље хотећи му прославити и на бољи глас издигнути оно мученичаско свето место, уочи њихова на стану тога свечана года, учини на мору велику фортуну, студено време и плаху, голему умножи пљушталу

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави. — А, бре, ешеку ниједан, — пита га калфа Коте — какво појење у дућан?!

У тој кујни су се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили. Кујна је била најмилије и, тако рећи, најтоплије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим. Ту понекад и сам чорбаџија сврне да попије кафу.

Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију. Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на

Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио... То је вређало њен женски понос.

лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују са су у њега заљубљене и кажу му

Све их је мање и мање. Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније. И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и изгледаше тужно с оним погаженим раним

“ које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!... И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте, скочи и диже се да иде.

— Ману тога дана није држало место. Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а

Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра перо, да га оно храни и брани, — перо, које ни за које новце не продаје!

И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место. А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију

и место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и з

поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!