Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ништа зато, он на сваком поточићу пере се и метанише, једе до ситости кад једно кад друго воће, као у неком восхиштенију восклицавајући: „Боже, благодарим ти што си
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Он, одједном као да се отрезни, скочи. Сви опет још у већи смех. А он преплашен, бризну у плач и поче да метанише, крсти се, муца: „Света Петка, Света Петка цркву гради Господе помилуј, Господе сажалуј!“ Они још у већи смех.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Мните, спава? — Знамо, чоче, и без тебе то — рече најстарији. Али младићак запита: — А шта ради, стрико? — Метанише, синко, и богу се моли по сву ноћ! Данас је једноничио! Ништа у своја уста узео није, нâко у мрак здјелицу чаја.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
неслану причу како је брат Раде фантазирао, па се код млина, све насједећке, прибогу као Турчин, поваздан моли богу и метанише. — Рђак један — корио га је дјед изболованим гласом — шта он зна шта је своја мука.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
оправдала, диже се, па гледајући у осветљену околину, пратећи месечево јурење преко чиста неба, поче да се крсти, метанише, шапуће молитве од злих духова, напасти и нечисте крви...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише... А младежи се не дрема.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Погурен је, покоран, снисходљив, роб мањи од макова зрна. Метанише лисац, све изиграва, пузи, ласка. Вели: „Светли пашо! Смилуј се јадној раји.“ „Јок, јок, не може, валах, не иде.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Сад кад јој сину колац спремају? Ту нечег има!... (Гласно.) То мора да је страшна несрећа Што старост гони да метанише Пред мрским лицем бесног Турчина?... СПАСЕНИЈА (погледајући у Станоја): Те црне очи ја сам видела И глас сам чула...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дању-ноћу Савка на небо уздише, Како звоно чује, таки метанише. И кад спава, само о молитви снива, Замазала свеца што често целива, — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Нећу вас клети!... Нећу, богами... Каж’те ми, ево, да се потурчим, Понемчим, талијанчим, арапим... (Метанише.) Алах ил алах! Чујете л’, децо? Сердар вам седи турски говори, И нисам Србин!... Ја сам муслиман!